PRE 18 GODINA PRIŠTINA JE JEDNOSTRANO PROGLASILA NEZAVISNOST Kosovo “punoletno”, Srbi ugnjetavani, a Albanci razočarani

Dijalog Beograda i Prištine još nije završen, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji žale se na svoj položaj, a izneverena su i očekivanja Albanaca koji nastavljaju da se iseljavaju. U toj atmosferi takozvano Kosovo dočekuje “punoletstvo” nezavisnosti. Počelo se od vatrometa kojem se klicalo tog 17. februara 2008. godine, ali Priština ipak i dan danas nije članica Ujedinjenih nacija, niti je priznaju pet zemalja Evropske unije.

Danas, osamnaest godina kasnije, Albanci čine većinu stanovništva i ustanovili su institucije:

• Instituciju predsednika
• Vladu
• Skupštinu
• policiju
• Kosovske bezbednosne snage (KBS), koje žele da, suprotno rezoluciji SB UN 1244, transformišu u vojne snage
• Članstvo u MMF, Svetskoj banci

Bez obzira na to, oni nemaju:

• Pun međunarodni subjektivitet, pa takozvano Kosovo nije članica UN
• Jedinstveno međunarodno priznanje, jer pet država EU ne priznaje Kosovo (Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka, Kipar)
• Pun suverenitet na celoj teritoriji – na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, a uticaj Beograda je i dalje prisutan
• Ekonomsku stabilnost: Kosovo ima visoku stopu nezaposlenosti i značajnu zavisnost od dijaspore i međunarodne pomoći.

Dok je jačala svoje pozicije, Priština je menjala položaj Srba i to na gore. Oni su danas stalno izloženi tenzijama, strahu od novih hapšenja, naročito na severu, i žive uz pojačan osećaj neizvesnosti, bez obzira na dugogodišnje prisustvo Kfora i Euleksa.

• Tokom 2025. kosovske vlasti su zatvorile mnoge lokalne institucije koje su radile po sistemu Srbije: poreske, poštanske, socijalne i druge službe u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom
• Od 15. marta počinje primena Zakona o strancima (građani koji ne poseduju kosovsko državljanstvo smatraju se strancima koji svoj boravak moraju da prijave kosovskoj policiji) i Zakonima o vozilima (vožnja na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano, više neće biti moguća)
• Najavljuje se integracija srpskih škola i zdravstvenih ustanova u kosovski sistem

Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da spoljnopolitički posmatrano, Kosovo nije daleko odmaklo.

– Članstvo u ključnim međunarodnim organizacijama nije ostvareno. Zasigurno je da bez pristanka Beograda neće biti ni članstva u Ujedinjenim nacijama, tako da spoljnopolitički subjektivitet Kosova ostaje trajno sporan i on se nije menjao za ovih 18 godina – naveo je Surlić za “Kosovo onlajn”.

Potpuna kontrola nad celom teritorijom Kosova, prema rečima Surlića, jeste politički uspeh Prištine, kao i kontinuiran pritisak prema Srbima, “jer se Srbi posmatraju kao produžena ruka Beograda, a ne kao građani kojima treba da ostvare potpuna prava, plus pravo na posebnost”.

“Većina zapadnih zemalja Kosovo vidi kao uspešnu priču”

Govoreći o tome koliko građani koji žive na Kosovu, nezavisno od toga koje su nacionalnosti, mogu biti zadovoljni onim što je postignuto za 18 godina, on ističe da sve zavisi od toga šta je referentna tačka.

– Ukoliko gledamo druga postkonfliktna društva širom sveta, onda se Kosovo predstavlja kao jedan pozitivan primer. I poziv predsednika Donalda Trampa Vjosi Osmani da učestvuje u Odboru za mir u stvari je poruka: evo šta smo uspeli na Kosovu, tako ćemo uspeti i u Gazi. Većina zapadnih zemalja Kosovo vidi kao uspešnu priču, a što se tiče samih građana, mislim da ništa od ove izgradnje institucija nakon konflikta nije zaustavilo negativne trendove koje su postojali i pre: masovne migracije, odlazak ljudi, stopu nezaposlenosti, pogotovo mladih ljudi…- nabraja Surlić.

Kada je u pitanju položaj Srba, istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže da se nije poboljšao, da se broj Srba na Kosovu i Metohiji smanjuje i da su izloženi stalnoj političkoj i institucionalnoj represiji.

– Srbi ne osećaju da su poželjni u kosovskom društvu. Iako teorijski postoje evropski zakoni koji garantuju njihova prava, u praksi se ne primenjuju, a broj Srba na KiM se smanjuje – naglasio je za RTS Gudžić.

Iznevereni i Albanci

Sa druge strane, ističe, izneverena su očekivanja kosovskih Albanaca, što je dovelo do njihovog iseljavanja u poslednjim godinama. Godžić kaže da su oni očekivali da će dobiti punu nezavisnost, ali do toga nije došlo.

– Izneverena su njihova očekivanja, što je dovelo do masovnog iseljavanja. Nekoliko stotina hiljada Albanaca napustilo je Kosovo u poslednjih deset godina. Istraživanje međunarodnih organizacija je pokazalo da 70 odsto mladih Albanaca želi da ode – dodao je istoričar.

Gudžić je istakao i da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova duboko podelilo društvo, u kojem Srbi ne veruju u dobre namere kosovskih institucija, a kosovski Albanci ih smatraju “petom kolonom” koja deluje protiv kosovske državnosti što, kaže, ne odgovora istini.

Kancelarija za KiM kritikuje, neki čestitaju

Povodom 18 godina od proglašenja nezavisnosti, Kancelarija za KiM je ocenila da “proglašenje nezavisnosti predstavlja veliki poraz međunarodnog prava i svih onih koji su se nadali uspostavljanju uređenog mirnodopskog društva na KiM”.

Istovremeno, na Kosovu je održana svečana sednica, a prištinski premijer i predsednica Aljbin Kurti i Vljosa Osmani, odali su poštu u memorijalnom kompleksu u Prekazu, u čast komandanta OVK Adema Jašarija. Oni su položili vence i na grob bivšeg predsednika Ibrahima Rugove, kao i na grob aktiviste Adema Demaćija.

Stigle su čestitke iz Izraela, Amerike, Nemačke, Severne Makedonije…

Šta se desilo pre 18 godina

• Skupština u Prištini je, na sednici kojom je predsedavao predsednik parlamenta Jakup Krasnići, 17. februara 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost tzv. Kosova
• Za deklaraciju je glasalo 109 albanskih poslanika
• Sednici nije prisustvovao nijedan od 10 srpskih poslanika, niti poslanik Goranac, kao ni šefovi UNMIK-a i Kfora, a prisustvovao je 21 međunarodni predstavnik, uključujući nekadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijema Vokera
• Kosovo je prema tom dokumentu proglašeno za “nezavisnu i suverenu državu”, “formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija”
• Tekst je na srpskom jeziku poslanicima pročitao tadašnji predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači