Zašto su nordijske kompanije toliko uspešne: Evo koja je tajna njihovog preduzetništva

Ove četiri zemlje su dom za 0,3 odsto ukupne svetske populacije i odgovorne su za jedan odsto ukupnog globalnog BDP-a. Imaju impresivnu listu korporacija. Po prihodu, Lego je najveći svetski proizvođač igračaka, dok je IKEA najveći proizvođač nameštaja.

Pored toga, nordijske zemlje su vodeći proizvođači mašina, pre svega Atlas Copco, telekomunikacione opreme (Nokia i Ericsson), kaiša (Autoliv) i liftova (KONE). U ovom delu sveta stvorena je i najveća svetska platforma za slušanje muzike na mreži Spotifaj i najveća platforma „kupi sada, plati kasnije” Klarna.

Novo Nordisk, danski pionir u proizvodnji lekova za mršavljenje, najvrednija je evropska kompanija, čak i nakon što je vrednost akcija Novo Nordiska smanjena zbog razočaravajućih rezultata ispitivanja novog leka.

Nordijske kompanije su nadmašile one iz ostatka Evrope tokom protekle decenije. Naime, akcionari nefinansijskih nordijskih kompanija u poslednjih 10 godina imaju veće prihode od akcionara nefinansijskih kompanija u ostatku Evrope.

Štaviše, nordijske kompanije čine 13 odsto MSCI Europe, indeksa najvrednijih kompanija na Starom kontinentu. Poređenja radi, pre pet godina oni su činili 10 odsto MSCI Europe. Dakle, sada je taj udeo jednak udelu nemačkih kompanija.

Kako se oni porede sa globalnom konkurencijom?

Kompanije iz severne Evrope takođe dobro posluju u odnosu na globalnu konkurenciju. List “Ekonomist” uporedio je 20 najvrednijih nordijskih kompanija sa njihovim glavnim konkurentima.

Naime, nordijske kompanije su 2023. godine ostvarile operativne marže (odnos dobiti pre kamata i poreza i prihoda od prodaje) koje su bile u proseku sedam procentnih poena veće od konkurencije, dok je uloženi kapital i prihod bio veći za pet procentnih poena.

Dug prema operativnoj dobiti (pre amortizacije) bio je manji u 14 od 20 upoređenih kompanija, dok je godišnji rast prodaje bio jednak rastu konkurencije.

Naravno, nije svaki nordijski posao bio uspešan. Proizvođač baterija Northvolt je nedavno bankrotirao. Poslovanje Nokije je značajno poremećeno kada je Apple počeo da proizvodi iPhone.

Razlozi za uspeh

Severna Evropa je takođe blagoslovena prirodnim resursima, uključujući drvo, rudu gvožđa, gas i naftu, što je posebno slučaj u Norveškoj.

“Ekonomist” je istakao da je jedan od razloga uspeha nordijskih kompanija to što su privrednici iz ovog dela sveta avanturistički nastrojeni, kao što je to bio slučaj i sa njihovim precima Vikinzima. Aarup Andersen iz Karlsberga napomenuo je da im je najvažnija međunarodna perspektiva.

Samo dva odsto ukupnog prosečnog prihoda 10 najvrednijih nordijskih kompanija za koje postoje podaci ostvareno je na domaćem tržištu, dok su njihovi konkurenti iz ostatka Evrope ostvarili 12 odsto na domaćem tržištu, a njihovi konkurenti iz Amerike 46 odsto na domaćem tržištu.

Anders Bojer, finansijski direktor Pandore, najvećeg svetskog proizvođača nakita po obimu, podsetio je da je njegova kompanija za sedam ili osam godina od jedne filijale u Kopenhagenu postala globalni igrač. U Danskoj ostvaruje jedan odsto ukupne prodaje.

Drugi razlog za uspeh nordijskih kompanija je to što su one već dugo bile entuzijastične u prihvatanju tehnologije. Ubrzo nakon Drugog svetskog rata, Lego je promenio materijal od kojeg proizvodi svoje igračke – zamenivši drvo plastikom. Tada je nova mašina za kalupovanje plastike plaćena za godinu dana prodaje. Taj duh promena je ostao.

Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat), 45 odsto kompanija u Evropskoj uniji koje zapošljavaju više od 10 ljudi koristi usluge računarstva u oblaku. Nordijske kompanije su na vrhu te liste. Entuzijazam kompanija iz severne Evrope za nove tehnologije vidljiv je i u uspešnim startap kompanijama.

London, Pariz i Berlin su jedini evropski gradovi koji privlače više rizičnog kapitala od Stokholma, a ovaj grad ima mnogo manje stanovnika od gore navedenih. Helsinki je pun kreatora video igara, uključujući Rovio, iza Angri Birds, i Supercell, iza Clash of the Clans.

Nordijski biznismeni smatraju da je manje zastrašujuće rizikovati, znajući da postoje izdašne naknade za nezaposlene i dobro javno zdravlje i obrazovanje ako ne uspeju. To znači da je državna politika u širem smislu treći razlog uspeha nordijskih kompanija. Visoke lične poreske stope finansiraju izdašne društvene sisteme, ali je stopa poreza na dobit preduzeća skoro ista kao u Sjedinjenim Državama.

Heritage Foundation, konzervativna think-tank organizacija u Vašingtonu, svake godine utvrđuje ekološki indeks.

Heritidž fondacija, konzervativna think-tank organizacija iz Vašingtona, svake godine utvrđuje indeks ekonomskih sloboda zemalja, koji odražava koliko su njihova tržišta otvorena. Prilikom utvrđivanja indeksa uzima se u obzir nivo carinskih stopa, sloboda poslovanja, propisi itd. Danska, Norveška i Švedska su među prvih 10 zemalja prema pomenutom indeksu.

Lakše je zaposliti i otpustiti radnike u Danskoj nego bilo gde drugde u Evropi. Digitalizacija je olakšala poslovanje u ovoj zemlji. Vincent Clerc, izvršni direktor danskog brodskog giganta Maersk, naveo je da se PDV može dobiti u roku od jednog dana. S druge strane, poređenja radi, u Francuskoj to može da potraje mesecima.

Još jedan faktor nordijskog poslovnog uspeha je to što imaju strpljive akcionare. Prema američkoj konsultantskoj kući Mekinzi, četiri petine velikih nordijskih kompanija ima dugoročno vlasništvo, dok tri petine ostalih evropskih kompanija ima dugoročno vlasništvo, a petina američkih kompanija ima dugoročno vlasništvo.

Naime, poslovne dinastije igraju istaknutu ulogu. Maersk i Lego i dalje kontrolišu porodice Moler i Kristijansen, koje su osnovale pomenute kompanije. Međutim, obe kompanije uglavnom vode nečlanovi porodice. Štaviše, švedska porodica Valenberg, koja je svoje bogatstvo stekla u bankarstvu, ima velike udele u raznim kompanijama, uključujući Atlas, Copco i Ericsson. Ostale nordijske kompanije, uključujući Carlsberg i Novo Nordisk, kontrolišu neprofitne fondacije.

Ovakvi vlasnički aranžmani su sprečili strance da preuzmu nordijske kompanije i dali im više vremena za rast. Prema McKinseijevoj proceni, četiri petine nordijskih kompanija koje kotiraju na berzi troše više na istraživanje i razvoj nego njihovi zapadni konkurenti.

Izazovi

Lars Fruergaard Jorgensen, izvršni direktor Novo Nordiska, naglasio je da je njegov fokus na tome kako će kompanija izgledati u narednih 10-20 godina. Kako piše Ekonomist, to je dobro jer bi nordijska preduzeća takođe mogla biti pod pritiskom u narednim godinama. Razlog za to je što se oslanjaju na poslovanje u inostranstvu, što ih čini više izloženim geopolitičkim izazovima.

Neke od kompanija su već pogođene. Tako je 2023. Rusija preuzela Carlsberg i stavila ga pod privremenu upravu. Ova pivara je u decembru prošle godine pristala da proda svoje poslovanje u Rusiji dvojici zaposlenih po veoma niskoj ceni

Militanti Huti ispalili su projektile na brodove kompanije Maersk i kontejnerske terminale u Crvenom moru, prisiljavajući ih da zaobiđu Suecki kanal, što je rezultiralo povećanim vremenom putovanja i troškovima.

“Ekonomist” piše da će poslovanje u inostranstvu postati još teže tokom drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa jer 10 najvrednijih nordijskih kompanija ostvaruju trećinu svoje prodaje u SAD.

Suočavanje sa izazovima zahtevaće još jednu karakteristiku nordijskih kompanija. Naime, Niels Christiansen, izvršni direktor Lego-a, poziva se na naučnika Čarlsa Darvina u njegovoj proceni zašto nordijske kompanije rade tako dobro – „ne mora da opstane najjači, već onaj koji se prilagođava promenama“.

(Izvor: Bankar, Ekonomist)