SRPSKI VOJNI BUDŽET ZA TREĆINU VEĆI OD HRVATSKOG Najnovije istraživanje Stokholmskog instituta: “Srbija za vojsku izdvaja više od svih susednih NATO država”

Srbija je u 2025. godini za vojsku izdvojila 2,78 milijardi dolara ili četiri puta više nego pre 10 godina zbog čega je srpski vojnu budžet u apsolutnim iznosima veći od hrvatskog za čak trećinu, pokazuje najnovija godišnja baza podataka o vojnoj potrošnji koju je objavio Stokholmski institut za istraživanje mira (SIPRI). Po udelu BDP-a, Srbija za vojsku izdvaja više od svih susednih NATO država, a analitičari nisu iznenađeni jer, kako kažu, te brojke nisu rezultat ad-hok poteza nego dugoročnog plana i procesa.

Srbija je pre 10 godina za vojsku izdvojila 700 miliona dolara dok je udeo BDP-a namenjen vojsci narastao sa 1,70 odsto 2015. na 2,76 odsto prošle godine, a udeo vojnih troškova u državnom budžetu sa 4,1 na 6,4 odsto.

Po udelu BDP-a Srbija izdvaja više za vojsku od svih susednih NATO država

Poređenja radi, hrvatski vojni budžet prošle godine iznosio je 2,1 milijardi dolara dok je udeo u BDP-u bio 2,02. Ni ostale susedne NATO države ne izdvajaju više za vojsku od Srbije po udelu BDP-a:

• Rumunija – 2,28 odsto
• Mađarska – 2,04
• Hrvatska – 2,02
• Bugarska – 2,01
• Srbija – 2,76

Više od nas izdvajaju, recimo, Poljska (4,5 odsto) i Grčka (2,99 odsto).

Ako se, međutim, gleda po stanovniku, Srbija godišnje troši 414 dolara za vojsku, što je manje od Hrvatske (544), Slovenije (577) i Mađarske (518), ali znatno više od Severne Makedonije (206), Albanije (224) i Bosne i Hercegovine (73).

Radulović: Proces rasta ulaganja u vojsku počeo nabavkom ruskih helikoptera 2016.

Vlade Radulović, vojni analitičar, kaže za “Blic” da rast ulaganja Srbije u vojsku nije rezultat ad-hok poteza već dugoročnog plana i procesa.

– Zbog toga te brojke nisu začuđujuće. Ceo proces rasta ulaganja u vojsku počeo je pre tačno 10 godina odnosno polovinom 2016. godine kada su nabavljeni helikopteri Mi-17 iz Rusije. Pre te nabavke su usvojeni dokumenti o modernizaciji oružanih snaga, a taj proces morala su da prate veća ulaganja – analizira Radulović.

Kako kaže, zbog toga se Srbija, najpre, približila Hrvatskoj po ulaganjima u vojsku, a onda ju je stigla i prestigla.

– Pre te 2016. godine uglavnom su bile donacije određene opreme i sredstava, ali od tada počinju nabavke koje su jasno unapred definisane odlukama i dokumentima. Pa smo tako nabavljali helikoptere, avione, tenkove, protivoklopne sisteme, raketne sisteme…- navodi Radulović.

“Trend rasta ulaganja u vojsku će se sigurno nastaviti”

Kako kaže, taj trend rasta ulaganja u vojsku će se sigurno nastaviti.

– To je izvesno na osnovu planova i najava. Takođe, na to će verovatno uticati i trendovi savremenog bojišta. Ne treba zaboraviti da stiže i vreme za remont određenih sredstava kao što su, recimo, ruski helikopteri koji su nabavljeni pre 10 godina. Pitanje je samo da li će taj trend rasta ulaganja u vojsku nastaviti da se povećava ili će se zadržati na ovom nivou odnosno možda smanjiti. Ali svakako proces modernizacije vojske nije zaključen ni zatvoren – ocenjuje Radulović.

Dodaje da je rat u Ukrajini i na Bliskom istoku uticao i uticaće na rast ulaganja u vojske širom sveta pa i u Srbiji.

– Eto još nismo apsolvirali ni priču o dronovima i robotizovanim platformama, a već ulazimo u sferu veštačke inteligencije. Još nema sistema koji nudi efikasnu zaštitu od napada dronovima. To se vidi i po tome što ukrajinski dronovi pogađaju naftna postrojenja širom Rusije – zaključuje Radulović.

Srbija jedan od najvećih uvoznika oružja u Evropi od 2020. do 2024.

Prema SIPRI bazi o transferima oružja, Srbija je u periodu od 2020. do 2024. bila među deset najvećih uvoznika oružja u Evropi, preneo je NIN.

U isto vreme, vrednost izvoza oružja narasla je sa 384 miliona dolara 2020. na 1,6 milijardi 2023, prema podacima evropskog časopisa European Security and Defence.

Najveći deo čini municija svih kalibara, ali i samohodne haubice “nora B-52”, čija je nova verzija NG završila 2021. godine evaluacione testove na američkom vojnom poligonu u Jumi, gde se takmičila za zamenu američkih tegljenih haubica M777, prenosi Shepard Media.

Na sajmu Partner 2025. u Beogradu, državna kompanija Jugoimport prikazala je digitalnu verziju “nore” kompatibilnu sa NATO arhitekturom upravljanja vatrom, bespilotne letelice “pegaz”, lutalačku municiju “gavranž” i “osica” i oklopna vozila “lazar 3”.

Srbija jedina zemlja u regionu koja nije članica NATO-a, a ni kandidat za članstvo

Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije ni članica NATO-a, a ni kandidat za članstvo. Okružena je članicama Alijanse. Odbrambena strategija iz 2023, zasnovana na vojnoj neutralnosti, predviđa da vojska bude u stanju da odvrati agresiju bez oslanjanja na saveze. Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u Tirani u martu 2025. zajedničku deklaraciju o odbrambenoj saradnji. Neke od tih zemalja pojedinačno troše manje od Srbije. Ali zajedno troše mnogo više.

• Hrvatska je vojnu potrošnju udvostručila od 2020. i prvi put prešla dvoodstotni prag koji traži NATO.
• Bosna i Hercegovina, sa 231 milionom dolara i 0,73 odsto BDP-a, daleko zaostaje za svim susedima
• Crna Gora, članica NATO-a od 2017, izdvaja 177 miliona i 1,89 odsto BDP-a, što je ispod dvoodstotnog praga.
• Priština troši 235 miliona (1,85 odsto BDP-a), a 2023. osnovala ministarstvo odbrane i od tada ubrzano gradi Kosovske bezbednosne snage.
• Severna Makedonija sa 375 miliona i 1,97 odsto BDP-a stoji tik ispod praga.
• Albanija je vojnu potrošnju utrostručila na 624 miliona i prešla NATO prag.

Svetska vojna potrošnja dostigla 2,5 odsto BDP-a

Ukupna svetska vojna potrošnja dostigla je 2.887 milijardi dolara, odnosno 2,5 odsto svetskog BDP-a, najveći udeo od 2009. godine, nakon jedanaest uzastopnih godina rasta. Pet najvećih potrošača – SAD, Kina, Rusija, Nemačka i Indija, troše 58 odsto svetskog iznosa.

Rast od 2,9 odsto bio je najniži od 2021, ali zato što su se američki vojni izdaci smanjili za 7,5 odsto: Kongres 2025. nije odobrio nijedan novi paket pomoći Ukrajini, posle tri godine u kojima je za Kijev izdvojio 127 milijardi dolara.

Za 2026. godinu, Kongres je već odobrio više od bilion dolara, a za 2027. godinu Bela kuća predlaže 1,5 biliona.

Evropa je vojnu potrošnju povećala za 14 odsto, na 864 milijarde dolara. Istraživačica SIPRI Žad Giberto Rikar ocenila je za Si-En-En da su članice evropskog dela NATO-a izdatke prošle godine podigle brže nego u bilo kom trenutku posle 1953.

Nemačka prvi put prešla prag od dva odsto BDP-a, Rusija na 7,5%, a Ukrajina na čak 40%

Nemačka je sa 114 milijardi prvi put od ujedinjenja 1990. prešla dvoodstotni prag.

Rusija je namenila 190 milijardi (7,5 odsto BDP-a), Ukrajina 84,1 milijardu (40 odsto BDP-a).

– Vojna potrošnja kao udeo u državnom budžetu dostigla je u obe zemlje najviši ikada zabeleženi nivo – ocenjuje istraživač SIPRI Lorenco Skaracato u izveštaju objavljenom prošle nedelje.

NATO članice će do 2035. godine izdvajati 5 odsto BDP-a

Na NATO samitu u Hagu juna 2025. članice su se obavezale da će do 2035. za odbranu izdvajati 5 odsto BDP-a.

Ako sve susedne NATO članice dostignu pet odsto, Hrvatska bi trošila 5,2 milijarde dolara godišnje, Rumunija 21,3, Mađarska 12,2. Zajedno to premašuje 38 milijardi. Srbija je u strategiji za period 2025-2035. upisala cilj od tri odsto BDP-a, što bi iznosilo oko tri milijarde dolara godišnje.

– Globalna vojna potrošnja ponovo je porasla 2025. jer su države na još jednu godinu ratova, neizvesnosti i geopolitičkih previranja odgovorile masovnim programima naoružavanja – tvrdi jedan od istraživača SIPRI-ja Siao Lijang i dodaje: „S obzirom na raspon aktuelnih kriza i na dugoročne ciljeve vojnih budžeta, taj rast će se verovatno nastaviti i tokom 2026. i dalje.”