NEMOGUĆA MISIJA: ZAPADNI BALKAN Crna Gora kuca na vrata EU, ima li ko da otvori? Stižu dobre i loše prognoze, ali i ZLOKOBNO UPOZORENJE IZ KOMŠILUKA

Pre dva dana iz Brisela je poslata poruka da bi Crna Gora uskoro trebalo da počne pisanje ugovora o pristupanju sa Evropskom unijom (EU), čime bi došla tik pred vrata Brisela. Znači vrata se već vide, ali sad treba i proći kroz njih, a tu su već stigle oprečne prognoze o namerama EU da u narednim godinama zaista primi nove punopravne članice.

Crna prognoza je stigla od Mihaela Martensa, novinara “Frankfurter algemajne cajtunga” (FAZ), koji je u internet komentaru na svetlu prognozu srpskog opozicionara Dragana Đilasa ocenio da “Crna Gora ne ide nigde, bar ne u EU”.

Martens je dan kasnije objasnio da ni u Berlinu, ni u Parizu još ne postoji stvarna spremnost da se neka nova država primi u EU, te da ne vidi ni da bi se to u narednim godinama moglo promeniti.

Martens nije jedini skeptik prema obećanjima iz Brisela da se na kraju evroputa pod obavezno nalazi i punopravno članstvo. Količina skepse je porasla u minulim godinama posle zlokobnog primera Severne Makedonije prema kojoj ranije nisu ispunjena obećanja, iako je podnela tražene žrtve poput Prespanskog sporazuma i promene imena države.

Milivojević: “Ako se i dogodi, završiće se samo na Crnoj Gori”

Zoran Milivojević, karijerni diplomata, za “Blic” ocenjuje da je motiv EU “isključivo geopolitički i vezan za rat u Ukrajini” iz tri razloga:

• Unutar EU ne postoji konsenzus o proširenju, a neke države članice imaju mehanizam referenduma o tome.
• Makron je još 2008. osporio politiku proširenja i to se do sada nije promenilo, ni stav da može da dođe na dnevni red tek nakon unutrašnjih reformi.
• Ako se i desi, završiće se samo na Crnoj Gori jer to ništa ne košta EU, a Podgorica je prihvatila sve što je od nje traženo.

Cilj je da se eliminiše ruski uticaj i veže Ukrajina i Moldavija za zapadni koncept, ali ne i bukvalno proširenje, ukazuje Milivojević.

– Pariz je rodonačelnik ideje o Evropskoj političkoj zajednici, dve brzine u EU, pristupanju bez prava glasa. Sve to je u igri, sem punopravnog članstva – smatra Milivojević.

Novaković: “Crna Gora će završiti pregovore, ali je pitanje šta će se dalje desiti”

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), kaže za “Blic” da će Podgorica stići do ratifikacije, ali da je pitanje šta će biti dalje.

– Moj utisak je da će Podgorica svakako završiti pregovore, ali da je pitanje šta će se desiti u procesu ratifikacije koji treba da se okonča do 2028. godine. Tu mogu da se dese određene prepreke. Koliki je to problem, treba imati na umu Edi Ramu i Albaniju koja se unapred odrekla da ima evropskog komesara i rekla da će je, ukoliko dođe do proširenja, predstavljati Italija – kaže Novaković.

Upravo se pravo veta spominje kao jedan od glavnih kamena spoticanja. Visoki zvaničnici EU kao negativni primer izdvajaju Mađarsku koja im poslednjih godina zadaje glavobolje, naročito oko Ukrajine. Brisel strahuje od toga da uveze još takvih problema.

Zato se nudi kompromisno rešenje, ali je pitanje zašto bi nove članice prihvatile da uđu u EU kao drugorazredne?

Subotić: “Članstvo bez veta je nužno zlo”

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže za “Blic” da je Martens izabrao “katastrofalan momenat, iako ima zrno istine u onome što priča”. Dodaje da je ideja članstva bez veta “nužno zlo i odraz svih trenutnih bojazni koja su unutar EU”. Tvrdi i da nove članice ne bi imale status drugorazrednih.

– Tačno je da se članice plaše novih veto igrača. To je kredibilan je i relevantan strah, a ideja je da nova generacija pristupnih ugovora ima nove klauzule kojima bi se predupredila bojazan da će EU biti disfunkcionalna ako se bude širila. To jeste punopravno članstvo, primer je Poljska. Njeni radnici, recimo, 7 godina nisu imali slobodu kretanja u nekim zemljama EU – kazao je Subotić.

Smatra da je ideja proširenja živa, a da su kontrolni mehanizmi postojali i kod Hrvatske, Bugarske, Rumunije…

– Crna Gora bi bila punopravan član, njeni građani imali bi pasoš, ali bi se sprečilo da jedna zemlja blokira drugu. I ta ograničenja bila bi privremena i automatski bi isticala – kaže Subotić.

Šta je rekao Martens?

Martens, dobar poznavalac prilika na Balkanu, dao je odgovor: Crna Gora “ne ide nigde, bar ne u EU“. Rekao je da “ne vidi perspektivu za punopravno članstvo”, a da bi “na nivou ispod toga mogla “postojati kreativna rešenja”.

Istakao je i da, ako ostavi retoriku po strani, “ni u Berlinu ni u Parizu ne postoji stvarna spremnost da se neka nova država primi u EU”, da ne vidi da bi se to u narednim godinama moglo promeniti i da se “ne radi, barem u slučaju Zapadnog Balkana, o novcu”.

– Reč je o pitanju političkog prava učešća u odlučivanju. Ili, jasnije rečeno: reč je o pitanju da li bi nove članice trebalo da imaju pravo veta u EU ili ne. Ne samo u Berlinu i Parizu na ovo pitanje se često odgovara odrično – otkrio je Martens.

Martens je podsetio i da je Emanuel Makron, francuski predsednik, često govorio da ne može da zamisli kako bi funkcionisala EU sa 30 ili još viče članica sa pravom veta kada “EU već sa 27 članica zbog jednog jedinog veta često nije u stanju da donosi brze i jasne odluke”.

Dodao je i da Makron u tom “nije usamljen i da mnogi političari u EU smatraju da bi bilo neodgovorno, u sadašnjem stanju Unije, primati nove članice i prema samoj EU, ali i prema novim članicama koje bi se tako pozvale u jedan disfunkcionalan klub“.

– Zato je Anton Hofrajter (Hofreiter), predsednik Odbora za evropska pitanja u nemačkom Bundestagu, izneo predlog da se članstvo nudi samo bez prava veta. Tačnije: nove članice ne bi trebalo da imaju pravo veta sve do dana kada EU u potpunosti ukine veta. Ali je upitno hoće li do ukidanja ikada doći. U februaru želim da se sastanem s Hofrajterom kako bismo detaljnije razgovarali o toj ideji – poručio je Martens.

• Najveće proširenje EU bilo je 2004. kada joj je pristupilo 10 država 
• Poslednje proširenje desilo se 1. jula 2013, kada je Hrvatska postala 27. članica
• U međuvremenu je došlo do zamora proširenja unutar EU, ali i zemalja koje su u procesu pristupanja jer on predugo traje.
• EU je uvela sistem klastera u proces proširenja 2020. godine, zamenjujući 35 pojedinačnih poglavlja sa 6 tematskih grupa (klastera) kako bi pregovori bili efikasniji