BEOGRAD je danas mesto okupljanja stručne i akademske javnost koja će pokušati da trasira puteve za kretanje novca, kako da se sačuva njegova vrednost, pokrene kapital koji u Srbiji još uvek “tihuje” ali i kako da se razvije investiciona kultura sposobna da odgovori na inflaciju, geopolitičke promene i ubrzani razvoj tehnologije.
Foto: Promo
Ovaj događaj je jedinstvena prilika za širu javnost i sve koji žele da preuzmu kontrolu nad svojom finansijskom budućnošću,da nauče kako investicioni fondovi rade i otkriju proverene strategije koje čine da kapital radi za njih. Te ali i druge nepoznanice na ovom skupu čuće se od predstavnika države, finansijskih institucija, berze, Komisije za hartije od vrednosti, investicionih fondova, privrede i akademske zajednice.
Stručni skup „Kapital u pokretu“ po prvi se organizuje na našim prostorima i na jednom mestu, u Sava centru, okupiće finansijsku i akademsku elitu zemlje.
Ovo je retka je prilika da se na istom mestu čuje otvoren dijalog donosilaca odluka, nauke i prakse. Taj dijalog će se voditi na četiri panela između ljudi koji upravljaju ekonomijom i milionima i koji su mitove več srušili i trasirali puteve kojima se kapital kreće.
1. Panel: „Kapital koji traje“
-Ključno pitanje: Kako stvoriti bogatstvo koje ne nestaje sa prvom krizom, već raste i prenosi se kroz generacije?
-Učesnici: Univerzitetski profesori, predstavnici državnih institucija i vodeći menadžeri investicionih fondova.
-Fokus: Dugoročno investiranje, odbrana od inflacije i ekskluzivne finansijske analize.
Hard Talk : dr Greg B. Davies će otvoriti pitanja koja se tiču svakoga ko razmišlja o svom novcu i budućnosti: koliko nam znanje zaista pomaže, kako strah utiče na naše odluke i šta je potrebno da od namere pređemo na ulaganje.
2. Panel: „Tržište kapitala u Srbiji“
-Ključno pitanje: Gde se kriju najveće investicione prilike u našoj zemlji i da li je srpska berza novi teren za vaš profit?
-Učesnici: Vodeći ljudi Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti i finansijski eksperti i privrednici
-Fokus: Nove zakonske olakšice, profitabilne domaće akcije i lokalni fondovi dostupni svima.
3. Panel: „Pokretanje kapitala koji miruje“
-Ključno pitanje: Zašto vaš novac gubi vrednost u slamaricama i bankama, dok bi mogao da radi za vas punom parom?
-Učesnici: Vodeći investicioni savetnici i vrhunski finansijski eksperti.
-Fokus: Konkretna rešenja za pasivnu štednju i jasni koraci kako da postanete pametan investitor.
4. Panel: „Ulaganje za narednu generaciju“
-Ključno pitanje: Kakvo finansijsko nasleđe ostavljate onima koji dolaze i kako da im obezbedite sigurnu budućnost?
-Učesnici: Vodeći stručnjaci za upravljanje imovinom i porodični finansijski planeri.
-Fokus: Izgradnja stabilnog porodičnog bogatstva, obrazovni fondovi i finansijsko opismenjavanje mladih.
Na ove četiri panela između ostalih, govornici će biti predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković, izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić, generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić, dr Una Sikimić, predsednica izvršnog odbora ALTA banke a.d. Beograd, Stanislava Petković, generalna direktorka Vista Rica a.d. Beograd, Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Takođe, učestvovaće i predsednik Nadzornog odbora Vista Rica Zoran Popović, izvršni direktor društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest i predsednik grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima u PKS, Srđan Maletić, Slobodan Đinović, osnivač i direktor Orion telekoma,Matthias Predojević, direktor Elixir GMBH, Marko Carević, CEO kompanije Ananas E-Commerce. Pored njih, panelisti na skupu su i Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija,Željko Devčić, član Izvršnog odbora ALTA banke a.d. Beograd,Rade Bjelobaba, direktor Raiffeisen Invest a.d., Benjamin Jošar, predsednik Uprave Triglav Investment,Mlađan Stojanović, pomoćnik direktora TS Ventures fonda,Ognjen Vasiljević, CFA Senior Manager, Consulting, KPMG President, CFA Society.
Forum je namenjen građanima koji žele da se informišu o mogućnostima ulaganja, kao i predstavnicima medija, privrede, institucija, akademske zajednice i finansijskog sektora.
Kapital postoji, ali kompanije još čekaju prvi veliki primer sa berze
Beograd je danas ekonomski centar regiona. U prepunom Sava Centru svečano je otvorena prva velika konferencija „Kapital u pokretu“, koja je na jednom mestu okupila vodeće domaće i regionalne investitore, bankare, regulatore i finansijske vizionare. Sa jasnim ciljem, da se pasivni kapital probudi i usmeri u investicione tokove, konferencija je već u prvim minutima nametnula teme koje će definisati biznis strategije u godinama pred nama.
Konferencija je otvorena najvažnijim pitanjem savremenog poslovanja: „The Longevity of Capital“ , kako sačuvati vrednost kapitala kroz generacije? U eri globalne neizvesnosti i inflatornih pritisaka, tradicionalni načini čuvanja novca postaju prošlost.Vodeći stručnjaci na bini analizirali su kako profesionalno upravljanje imovinom i investicioni fondovi mogu postati ključni štit za realnu vrednost bogatstva.
Odgovore na ta ali i drtuga pitanja dali su lideri finansijskog sektora: Lazo Ostojić ,direktor Beogradske berze, Marko Janković predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Una Sikimić ,predsednica Izvršnog odbora ALTA banke, Stanislava Petković generalna direktorka kompanije Vista Rica i prof. dr Velimir Lukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ključna poruka koju su poslali je jasna :tranzicija sa pasivne štednje na aktivno investiranje više nije stvar izbora, već opstanka kapitala.
Kapital koji se prenosi generacijama
Učesnici su na početku panela pokušali da u jednoj rečenici definišu dugovečnost kapitala.
Lazo Ostojić rekao je da je reč o kapitalu koji godinama radi za onoga ko ga je investirao.
„Ne dugoročnost, nego baš dugovečnost. Da kapital radi za vas godinama unapred, u smislu pasivnih primanja i da možete da računate na ta uložena sredstva u budućnosti“, rekao je Ostojić.
Za Marka Jankovića dugovečan kapital je „kapital koji se prenosi sa generacije na generaciju“, dok je Stanislava Petković ocenila da je to kapital „koji se prenosi na generacije i koji se konstantno uvećava i dopunjuje“.
Una Sikimić ukazala je na potrebu da investitori ne donose odluke samo na osnovu kratkoročnih promena na tržištu.
„Dugovečnost kapitala podrazumeva razumevanje da je volatilnost kratkoročna kategorija, a da dugoročni horizont zahteva znanje i kontinuitet promišljanja“, rekla je Sikimić.
Profesor Velimir Lukić dugovečan kapital opisao je kao novac koji investitoru neće biti potreban narednih nekoliko decenija.
„To je kapital koji nećete videti narednih 20 ili 30 godina, a koji će biti investiran tako da sačuva i uvećava svoju vrednost“, rekao je Lukić.
Investicione prilike ne prate rast broja institucija
Govoreći o trenutnom stanju na domaćem tržištu kapitala, Lukić je ocenio da Srbija ima sve veći broj finansijskih institucija i učesnika na tržištu, ali da broj investicionih prilika još ne prati taj ritam.
„Mi imamo proliferaciju finansijskih institucija u našoj zemlji i one se najčešće razvijaju pod okriljem konvencionalnog finansijskog sistema. Dobijamo, posebno na tržištu kapitala, nove učesnike, ali tempo investicionih prilika ne prati taj ritam“, rekao je Lukić.
Prema njegovim rečima, taj tempo počinje da se ubrzava, između ostalog i zahvaljujući dobijanju investicionog rejtinga, koji je Srbiju učinio vidljivijom domaćim, regionalnim i međunarodnim investitorima.
Ipak, kapital koji postoji u Srbiji još nije dovoljno usmeren na višedecenijska ulaganja.
„Još nemamo konstrukciju koja će nam pomoći da se odreknemo novca na decenije, a da ne razmišljamo o tome da li će taj novac biti na pravom mestu i da li će biti u sistemu koji funkcioniše“, kazao je Lukić.
Investicioni rejting je, prema njegovoj oceni, već doneo konkretne promene.
„Posle investicionog rejtinga dobili smo prve korporativne zelene obveznice, finansijske institucije su izašle na tržište kapitala i uspeli smo da privučemo interesovanje drugih kompanija u zemlji“, naveo je Lukić.
On očekuje da se kapital u narednom periodu neće usmeravati samo prema određenim kompanijama, već prema kvalitetnim projektima.
„Kada kapital bude razmišljao gde da se investira, pitanje više neće biti samo da li će to biti neka kompanija, već da li će to biti dobar projekat. Kompanije koje imaju dobre projekte, posebno industrijske kompanije, kao i one koje razvijaju ekološke projekte i primenjuju ESG koncept, imaju najviše perspektive da uspeju na našem tržištu“, rekao je Lukić.
Kompanije moraju da žele da budu na berzi
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić ocenio je da je Srbija propustila priliku koju je imala početkom dvehiljaditih godina, kada je na berzi bio veliki broj kompanija.
„Mali akcionari tada su bili prilično needukovani i nisu znali kako da upravljaju svojom imovinom. I dalje postoje ostaci kompanija koje su kroz privatizaciju praktično bile primorane da budu na berzi, pa je trgovanje dominantno usmereno na konsolidaciju njihovog vlasništva“, rekao je Ostojić.
Promena, kako je naveo, počinje od odnosa vlasnika i uprava kompanija prema berzi.
„Nedostaje svest kompanija da na berzi ne treba da moraš da budeš, nego da želiš da budeš. Potrebno je da razumeju čemu berza služi, zašto je to mesto na kojem treba da se kotiraju i ponude svoje razvojne prilike drugim ulagačima“, rekao je Ostojić.
Prvi korak za kompanije može da bude izdavanje korporativnih obveznica, jer im omogućava da prikupe kapital bez odricanja od vlasništva.
„Doneli smo odluku da prvi korak bude da kompanije kroz zaduživanje i prikupljanje kapitala uđu na berzu, a da se ne odriču svog vlasništva. Na taj način mogu da shvate šta berza znači za njih, uključujući transparentnost i korporativno upravljanje“, objasnio je Ostojić.
Prema njegovim rečima, kompanije koje su izdale korporativne obveznice već razmišljaju i o narednom koraku.
„Razgovarao sam sa kompanijama koje su se u međuvremenu listirale sa svojim korporativnim obveznicama. One već razmišljaju o tome da uključe i svoje akcije i ponude vlasnički udeo na berzi“, rekao je Ostojić.
Jedna od prepreka za izlazak kompanija na berzu bila je nedovoljna informisanost, ali i odsustvo velikog primera koji bi drugi mogli da slede.
„Veliki broj kompanija čeka da neko prvi krene tim putem. U razgovoru sa njima vidim da zainteresovanost postoji“, kazao je Ostojić.
Dodatni podsticaj mogao bi da dođe iz činjenice da bankarski krediti više nisu dovoljni za finansiranje svih razvojnih ambicija domaćih kompanija.
„Makroekonomska situacija i razvoj mnogih kompanija doveli su ih do toga da dalji rast više ne mogu da oslone samo na banke. Dotakle su zid iznad kojeg ne mogu da pređu jer banke imaju svoja ograničenja. Budući razvoj moraće da finansiraju i na alternativne načine, a to će ih sigurno usmeriti prema tržištu kapitala“, rekao je Ostojić.
Propisi Srbije praktično usklađeni sa pravilima Evropske unije
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković rekao je da je za dugovečnost kapitala presudno poverenje investitora u tržište i institucije koje ga kontrolišu.
„Kada investiraju novac na dugi vremenski period, investitori ne treba stalno da razmišljaju o tome da li će taj novac sačuvati vrednost i da li će njime biti upravljano profesionalno“, rekao je Janković.
Veliki deo posla u prethodnom periodu bio je usmeren na stvaranje onoga što je Janković nazvao „infrastrukturom poverenja“.
„To je regulatorni okvir koji posrednicima na tržištu, investitorima i kompanijama koje aktivno traže investitore omogućava da budu sigurni da će u dugom roku imati adekvatnu zaštitu svojih prava“, objasnio je Janković.
Prema njegovim rečima, regulatorni okvir Srbije sada je praktično u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama.
„Poslednja runda usaglašavanja, u koju smo ušli ove godine, iz naše perspektive je završena. Evropska komisija trenutno razmatra predloge i nakon njenog zelenog svetla ta zakonska rešenja će biti usvojena“, rekao je Janković.
To bi trebalo da ukloni regulatorne razlike sa kojima se investitori i kompanije suočavaju prilikom izbora tržišta.
„Od tog trenutka praktično neće biti razlike ni za investitore ni za kompanije u odnosu na to da li posluju na srpskom tržištu ili na tržištu neke zemlje Evropske unije“, naveo je Janković.
On je dodao da Srbija sada ima dovoljno razvijene institucije tržišta kapitala i kapacitete za nadzor tržišnih aktivnosti.
„To je bio neophodan prvi korak za sve što će uslediti, jer bez te infrastrukture ništa što bi se kasnije dogodilo ne bi imalo dugovečnost“, rekao je Janković.
Regulatorni okvir, kako je naveo, jednak je za domaće i strane investitore. Njegov razvoj i dobijanje investicionog rejtinga međusobno su povezani.
„Bez adekvatne regulatorne infrastrukture nema ni investicionog kreditnog rejtinga. Drago mi je što su rejting agencije prepoznale ono što je urađeno u prethodnom periodu i siguran sam da će se naš kreditni rejting dalje poboljšavati“, rekao je Janković.
Građani traže više od štednje i nekretnina
Generalna direktorka Vista Rica Stanislava Petković rast investicionih fondova povezuje sa razvojem finansijske pismenosti i većim interesovanjem građana za ulaganje.
„Sve više građana pokušava i želi da razume kompleksnije investicione proizvode, uključujući proizvode listirane na domaćem i inostranim tržištima. Sve je više investitora koji ne investiraju samo u Srbiji, već i u inostranstvu, i žele da vide šta domaće tržište može da im ponudi“, rekla je Petković.
Ona je navela da raste interesovanje za različite vrste fondova, posebno za alternativne investicione fondove.
„Najbitnije je razgovarati o svim investicionim proizvodima, ukazivati na rizike koje nose i objasniti šta znači profesionalno upravljanje portfoliom i novcem investitora. Potrebno je razumeti šta znači kada to za vas radi društvo za upravljanje, a šta kada investirate sami i koji su troškovi“, rekla je Petković.
Rast fondova, kako je ocenila, nije samo posledica boljeg razumevanja finansijskog tržišta, već i potrebe građana da svoj kapital usmere izvan tradicionalnih oblika čuvanja novca.
„Vidi se da postoji potreba građana da zaista investiraju svoj kapital, a ne samo da ga drže kroz štednju i kupovinu nekretnina, kao dva tradicionalna oblika štednje“, rekla je Petković.
Izbor fonda, međutim, mora da počne od potreba i mogućnosti pojedinačnog investitora.
„Investitor treba da odluči koji nivo rizika je za njega prihvatljiv, na koji period želi da investira, koliki prinos očekuje, da li će investirati jednokratno i da li mu je deo novca potreban za kratkoročnu likvidnost. U skladu sa tim treba da izabere fond koji mu odgovara“, objasnila je Petković.
Tek nakon definisanja tih ciljeva dolazi uloga društva za upravljanje.
„U skladu sa profilom fonda zavisi u šta će novac biti investiran. Nama je na prvom mestu interes investitora, pa vrlo kontrolisano i sa velikom dozom opreza prema riziku biramo investicione prilike koje bi trebalo da uvećaju kapital“, rekla je Petković.
Kapital postoji, ali je bankarski kredit još jednostavniji put
Predsednica Izvršnog odbora ALTA banke Una Sikimić ocenila je da razvoj finansijske pismenosti pokazuje zrelost finansijskog sistema, ali i da izbor investicionog portfolija mora da bude prilagođen domaćoj ekonomiji i svakom ulagaču pojedinačno.
Prema njenim rečima, Srbija ima regulatorne, institucionalne i tehnološke preduslove za razvoj tržišta kapitala, ali naredna faza mora mnogo snažnije da uključi kompanije koje bi mogle da postanu emitenti hartija od vrednosti.
„Potrebno je da čujemo snažan i jasan glas izdavalaca i kompanija koje su kandidati za emisije i nastup na tržištu kapitala“, rekla je Sikimić.
ALTA banka, kako je navela, želi da kroz svoje investiciono i kastodi odeljenje snažnije podrži tržište i investira u korporativne obveznice.
Ipak, kompanije još imaju razlog da se pre odluče za klasičan bankarski kredit.
„Bankarski krediti su dostupniji, a banke se nalaze u snažnoj tržišnoj utakmici. Efikasnost i brzina su naša prednost i zbog toga je kompanijama jednostavnije da dođu do tradicionalnih kreditnih izvora finansiranja“, rekla je Sikimić.
Izlazak na tržište kapitala zahteva viši nivo otvorenosti poslovanja. To se odnosi i na korporativne obveznice kao početni oblik tržišnog finansiranja, a posebno na inicijalnu javnu ponudu akcija.
„Izdavanje obveznica, a zatim i najozbiljniji oblici nastupa na tržištu kapitala, kakav je IPO, podrazumevaju transparentnost poslovnog modela. Nije reč samo o finansijskom izveštavanju i revizorskim izveštajima, već o nivou transparentnosti koji se primenjuje na berzama i otvorenim tržištima“, rekla je Sikimić.
Ona je upozorila da razvoj tržišta neće biti brz proces i da i taj posao mora da ima dugoročan horizont.
„Dug je put pred nama. Preduslove imamo. Kapital postoji u Srbiji, a strani kapital je, uz činjenicu da naša zemlja ima investicioni rejting, takođe dostupan. Ono na čemu moramo dublje da radimo jeste razumevanje potreba kompanija koje mogu da budu kandidati za izlazak na tržište“, rekla je Sikimić.
Prema njenoj oceni, Srbija ima velike i uspešne kompanije koje mogu da postanu aktivni učesnici tržišta kapitala.
„Mislim da se na njih moramo usmeriti, jer institucionalne investitore i infrastrukturne preduslove definitivno imamo“, zaključila je Sikimić.
Konferencija „Kapital u pokretu“ okupila je predstavnike domaćeg finansijskog i realnog sektora sa ciljem da razmotri izvodljiva rešenja za aktiviranje štednje građana i otvaranje novih izvora finansiranja kompanija.
Specijalni gost konferencije je Greg B. Dejvis, stručnjak za bihevioralno odlučivanje i autor knjige „Behavioral Investment Management“, čiji rad povezuje psihologiju, rizik i donošenje investicionih odluka.
Program je podeljen u četiri tematske celine posvećene očuvanju vrednosti kapitala kroz generacije, profesionalnom upravljanju imovinom u uslovima visoke inflacije, ulozi berze i investicionih fondova, privlačenju novih emitenata, kao i uticaju geopolitike, veštačke inteligencije i novih industrija na investicione odluke.
Banke više ne mogu same da finansiraju velike investicije: Srpskim kompanijama potreban je novi izvor kapitala
U prepunom Sava Centru nastavljena je debata na prvoj velikoj konferenciji „Kapital u pokretu“, koja je na jednom mestu okupila vodeće domaće i regionalne investitore, bankare, regulatore i finansijske vizionare, kroz drugi panel, pod nazivom „The Future of Capital Markets in Serbia“.
Ovaj panel okupio je ključne arhitekte domaćeg finansijskog sistema kako bi ponudili konkretna rešenja za prelazak sa klasične štednje na dinamično investiranje odnosno odgovore na veliku finansijsku zagonetku, kakva je budućnost tržišta kapitala u Srbiji?
Jer,domaći biznis dotakao je zid tradicionalnog finansiranja pa bankocentrična era u Srbiji polako dobija alternativu. Upravo zato ključno pitanje više nije da li imamo novca, već zašto milijarde evra pasivne štednje i dalje miruju na računima umesto da se investiraju u ekonomski rast.
Učesnici panela složili su se da novac koji stoji nije neutralan – on gubi vrednost, dok nedostatak investicija usporava razvoj naših preduzeć.
To je i njihova jjasna poruka jer budućnost tržišta kapitala u Srbiji više nije apstraktna ekonomska teorija već praktični ispit zrelosti za naš realni sektor.
Panelisti su jasno pružili precizan presek stanja i praktične alate za svakog preduzetnika i investitora koji želi da uhvati korak sa modernim finansijskim tokovima. Te korake i moguće putokaze za njih dali su generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić, finansijski stručnjak i investitor Ivan Gavanski, predsednik Intesa Investicionog fonda i predsednik Udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima Srđan Maletić, osnivač i direktor Orion telekoma Slobodan Đinović i direktor Elixir GMBH Matthias Predojević.
Lučić: Tržište kapitala donosi novac, ali i finansijsku disciplinu
Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je da je kompanija izašla na međunarodno tržište kapitala jer domaće bankarsko tržište nije moglo da obezbedi dovoljno novca za velike investicione cikluse.
„Tržište Srbije je, sa stanovišta bankarskih kredita, limitirano. Od početka smo znali da, ako želimo da prikupimo velika sredstva, moramo da idemo na tržište kapitala“, rekao je Lučić.
Prema njegovim rečima, izlazak na tržište kapitala kompanijama omogućava da na jednom mestu dođu do velikog broja finansijskih investitora.
„Svim firmama bih preporučio da to urade. Na tržištu kapitala imate sve finansijske investitore na jednom mestu i tako se najlakše prikuplja veliki novac kada imate veliki investicioni ciklus“, kazao je Lučić.
Takav način finansiranja, međutim, podrazumeva stroža pravila, redovne provere i viši nivo transparentnosti.
„To zahteva strožije finansijsko poslovanje, što je za velike korporacije, posebno državne, proces koji nije jednostavan, ali im istovremeno pomaže. Sama činjenica da će sve tri kreditne rejting agencije svake godine proveravati naš rejting i da imamo ciljeve koje moramo da ostvarimo gura nas da budemo bolji u finansijskim parametrima“, rekao je Lučić.
Telekom Srbija je, kako je naveo, ove godine dobio viši kreditni rejting.
„To je situacija u kojoj svi dobijaju. Tržište kapitala vam omogućava veliki priliv novca, ali vas istovremeno tera da budete finansijski disciplinovaniji“, rekao je Lučić.
Stroža berza otvara vrata kvalitetnijim investitorima
Telekom Srbija svoje međunarodne obveznice listirao je na Euronext berzi u Dablinu. Lučić smatra da stroža pravila poslovanja nisu prepreka, već način da kompanija dođe do većeg broja kvalitetnih investitora.
„Što su pravila stroža, poslovanje transparentnije, a berza jača, lakše dolazite do investitora“, rekao je Lučić.
On je naveo da ne bi imao dilemu ni oko izbora tržišta ukoliko bi u budućnosti bila doneta odluka o listiranju akcija Telekoma.
„Ako bi u jednom trenutku bila doneta odluka da se Telekom, čije akcije imaju država i građani, listira, smatram da bi to trebalo da bude na Londonskoj berzi, zajedno sa Beogradskom berzom“, rekao je Lučić.
Prema podacima iznetim na panelu, tražnja investitora za Telekomovim obveznicama dostigla je oko 14 milijardi dolara, a u procesu je učestvovalo između 300 i 350 institucionalnih investitora.
Velike državne kompanije mogle bi da prikupe milijarde
Da bi još neka domaća kompanija ponovila primer Telekoma na međunarodnom tržištu, mora da ima konkretan projekat za koji traži novac i da korporativno poslovanje prilagodi zahtevima investitora.
„Kompanije moraju da imaju realne projekte za koje su im potrebna sredstva i moraju ozbiljno da se korporativizuju“, rekao je Lučić.
On smatra da bi velike državne kompanije trebalo manje da se oslanjaju na državu i njene garancije.
„Voleo bih da velike državne kompanije, koje se ponekad previše oslanjaju na državu i traže državne garancije, krenu našim putem i izađu na međunarodnu berzu, a u budućnosti i na Beogradsku berzu. To bi ih nateralo da budu finansijski disciplinovanije i da postanu bolje korporacije“, rekao je Lučić.
Posebno veliki potencijal vidi u kompanijama koje imaju ozbiljne energetske projekte.
„Postoji nekoliko državnih kompanija koje bi, zbog projekata koje imaju, posebno u energetici, bile izuzetno atraktivne na berzama. Mogle bi bez većih problema da prikupe milijarde, umesto da očekuju da država za njih obezbeđuje novac“, kazao je Lučić.
Telekom Srbija je intenzivan investicioni ciklus započeo u periodu početka rata u Ukrajini i snažnog rasta kamatnih stopa. Kompanija je kasnijim refinansiranjem uspela da kamatu smanji za 0,5 procentnih poena.
„Očekujemo da kamate padaju. Tada možemo dodatno da refinansiramo obaveze, optimizujemo trošak i zadržimo postojeći novčani tok za investicije“, objasnio je Lučić.
Elixir uložio oko 500 miliona evra za 12 godina
Matthias Predojević predstavio je iskustvo Elixir grupe, prve domaće kompanije koja je izdala korporativnu obveznicu u okviru programa Ministarstva finansija i Svetske banke.
Elixir grupa je domaća hemijska kompanija i jedan od šest proizvođača fosforne kiseline u Evropi. Kompanija je poslednjih godina razvijala proizvodnju kristalnih, vodorastvorljivih đubriva namenjenih uzgoju voća i povrća u plastenicima.
„Najviše ljudi nas zna kao najveću hemijsku korporaciju u jugoistočnoj Evropi. Jedan smo od samo šest proizvođača fosforne kiseline u Evropi, a najveći smo proizvođač mineralnih đubriva na prostoru bivše Jugoslavije“, rekao je Predojević.
Projekat za koji je Elixir tražio kapital razvijan je u saradnji sa nemačkom kompanijom K plus S, najvećim proizvođačem kalijuma u Evropi, koji ima više od 10.000 zaposlenih i promet od oko četiri milijarde evra.
„Kada održiv projekat plasirate na finansijsko tržište, otvaraju se različite mogućnosti. Naš finansijski tim prepoznao je da projekat može da se finansira zelenom obveznicom“, objasnio je Predojević.
Vrednost projekta iznosila je između 35 i 40 miliona evra, a kompanija je imala rok od 12 meseci da obezbedi finansiranje.
„Proces je bio dosta kompleksan i drugačiji od pristupanja bankarskom kreditu. Bilo je izazovno, ali kod takvih projekata svaki 0,5 odsto znači“, rekao je Predojević.
Elixir je u procesu angažovao spoljne finansijske i pravne savetnike, dok je snažna tražnja pokazala da na domaćem tržištu postoji interesovanje za kvalitetne korporativne obveznice.
„Potražnja je bila mnogo veća od ponude. Učestvovale su banke, investicioni fondovi, pa čak i fizička lica. Program jeste kompleksan, ali uz snažan finansijski tim i eksterne konsultante može uspešno da se realizuje“, rekao je Predojević.
On je naveo da je Elixir tokom poslednjih 12 godina investirao oko 500 miliona evra i da ima nove razvojne projekte.
„Apsolutno preporučujem i drugim kompanijama koje rastu i žele finansijski da ojačaju da razmotre ovakav način finansiranja. Za nas je bio veoma uspešan“, rekao je Predojević.
Zelena obveznica nije namenjena samo solarnim panelima
Predojević je objasnio da se zeleni finansijski instrumenti ne odnose isključivo na projekte solarne energije, biomase ili drugih obnovljivih izvora. I energetski intenzivna hemijska industrija može da obezbedi zeleno finansiranje ukoliko smanjuje emisije i potrošnju energije.
„Mnogi zeleno finansiranje povezuju samo sa solarnim panelima, obnovljivim izvorima i biomasom, ali i hemija može da bude zelena“, rekao je Predojević.
Elixir je pre nekoliko godina počeo da investira u obnovljive izvore energije, a razvija i projekat solarnog parka.
„U hemiji se na prvi pogled postavlja pitanje kako ona može da bude zelena. Kada pogledate energetsku stranu proizvodnje, ključno je da budete dekarbonizovani“, naveo je Predojević.
Ovaj zahtev dodatno dobija na značaju zbog činjenice da Elixir oko 80 odsto svojih proizvoda plasira u Evropsku uniju i da na njegovu konkurentnost utiče evropski mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika, poznat kao CBAM.
„Ne bismo mogli da budemo konkurentni da kao kompanija već ne ulažemo u zelenu tranziciju. Fondovi koji podstiču takve projekte veoma su atraktivni za ulaganja koja sada razvijamo, kao i za naše buduće projekte“, rekao je Predojević.
Orion telekom razmatra izdavanje korporativnih obveznica
Osnivač i direktor Orion telekoma Slobodan Đinović potvrdio je da kompanija razmatra izlazak na domaće tržište korporativnih obveznica.
„Kuloari su obično u pravu. Možda ćemo biti sledeći izdavalac, a sigurno ćemo biti među narednima“, rekao je Đinović.
Orion telekom nedavno je dobio kreditni rejting, čime je uklonjena jedna od prepreka za emisiju obveznica.
„Sada pokušavamo da definišemo obim emisije i šta ćemo najpre finansirati, jer projekata ima veoma mnogo“, objasnio je Đinović.
Kompanija već ima iskustvo sa složenim investicionim strukturama. Orion je još 2009. godine, kada je imao prihod od samo četiri miliona evra, nakon dve godine pregovora uspeo da privuče 22,5 miliona evra kapitala.
„Tada ništa nismo znali o tome, nismo znali ni šta je EBITDA, niti smo vodili metrike koje bi nas učinile interesantnim investitorima. Ali nijedna banka tada nije mogla da investira u nas i bez tog kapitala ne bismo mogli da uradimo ono što smo želeli“, rekao je Đinović.
Jedna od ključnih posledica tog procesa bila je korporativna transformacija kompanije.
„Tržište kapitala vas tera da poslovanje učinite transparentnijim i da se uvedete u standarde koje investitori prepoznaju. Praktično radite isti posao kao da izlazite na berzu“, naveo je Đinović.
Kompanija je formirala upravljačke strukture, uvela korporativno upravljanje i počela detaljnije da prati finansijske rezultate.
„Danas imamo upravljačke finansijske izveštaje na dnevnom nivou. Svakog dana znamo šta se dogodilo prethodnog dana i možemo odmah da reagujemo. To nam u poslu mnogo pomaže“, rekao je Đinović.
Jedan megavat infrastrukture za AI košta 150 miliona evra
Orion telekom danas je usmeren na poslovanje sa kompanijama, centre podataka i infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Veličina potrebnih ulaganja prevazilazi mogućnosti pojedinačnih domaćih banaka.
„Ambicije su nam velike. Jedan megavat infrastrukture za veštačku inteligenciju košta 150 miliona evra. Srpske banke takvu investiciju ne mogu pojedinačno da podrže. Mogu eventualno kao konzorcijum da finansiraju jedan deo, ali nama su potrebni diversifikovani izvori finansiranja“, rekao je Đinović.
Primeri Telekoma Srbija na međunarodnom tržištu i Elixira na domaćem tržištu povećavaju kredibilitet ostalih srpskih kompanija pred stranim investitorima.
„Kada danas razgovaramo sa Bank of America, tamo već znaju za Srbiju. Telekom je u tome uradio veoma mnogo. Izdavanje Elixirove obveznice takođe nam daje kredibilitet“, rekao je Đinović.
On je ocenio da je tržište kapitala Orionu sada potrebnije nego ranije.
„Nivo investicija koji nam je potreban više ne možemo da obezbedimo kroz modele koje smo do sada koristili“, naveo je Đinović.
Korporatizacija ipak ne bi smela da dovede do preterane birokratizacije kompanije.
„Korporatizovali smo se mnogo, možda i previše. Stalno govorim kolegama da zbog toga ne smemo da se birokratizujemo. I dalje moramo brzo da donosimo odluke“, rekao je Đinović.
Investicionim fondovima građani poverili 2,4 milijarde evra
Srđan Maletić rekao je da investicioni fondovi već godinama predstavljaju najdinamičniji deo finansijskog sistema u Srbiji.
„Industrija je veoma ponosna na činjenicu da godinama beležimo visoke stope rasta. To je rezultat ulaganja u poverenje i rad sa klijentima, ali i regulatornog okvira koji je podržavajući i u najvećoj meri usklađen sa pravilima Evropske unije“, rekao je Maletić.
Prema poslednjim podacima koje je izneo, ukupna imovina domaće industrije investicionih fondova premašila je 2,4 milijarde evra.
„Intesa Invest nedavno je prešla prvu milijardu evra imovine pod upravljanjem i nastavljamo dalje“, rekao je Maletić.
Ipak, gotovo 80 odsto novca nalazi se u fondovima očuvanja vrednosti, odnosno novčanim fondovima.
„To nisu fondovi koji investitorima na dugi rok mogu da donesu zadovoljavajuće prinose. Oni pre svega služe za upravljanje tekućom likvidnošću“, objasnio je Maletić.
Zbog toga je potrebno da ulagači produže svoj investicioni horizont i deo novca usmere prema dugoročnijim instrumentima.
„Moramo da ohrabrimo klijente da razmišljaju dugoročnije i da ulažu u finansijske instrumente i fondove koji imaju duži investicioni horizont“, rekao je Maletić.
Novac na tekućem računu je sportista koji celu karijeru sedi na klupi
Maletić je neaktivni kapital građana uporedio sa talentovanim sportistom koji nikada nije dobio priliku da pokaže svoje mogućnosti.
„Novac koji stoji na tekućem računu, a nije potreban za tekuće obaveze, jeste kao fenomenalan sportista sa velikim sposobnostima koji je celu karijeru proveo na klupi. Nikada nije upotrebio svoj kapacitet i potencijal da nešto ostvari“, rekao je Maletić.
Jedna od glavnih prepreka za ulaganje i dalje je percepcija građana da investicioni fondovi predstavljaju neku vrstu klađenja.
„Kada govorimo o investicionim fondovima, i dalje postoji percepcija rizika, kladionice i neizvesnosti. Zbog toga su nam potrebni finansijska pismenost i finansijsko osnaživanje građana“, rekao je Maletić.
On smatra da pojedinačne kampanje fondova, regulatora i Ministarstva finansija nisu dovoljne i da finansijsko obrazovanje mora da uđe u škole.
„Ne smemo da dozvolimo da deca izađu iz srednje škole, a da ne znaju šta su kamata, prinos, odnos prinosa i rizika, anuitet i inflacija. Uče mnogo potrebnih, ali i manje potrebnih informacija, a ne znaju ono što će im biti neophodno tokom života“, rekao je Maletić.
Pored obrazovanja, dugoročna ulaganja trebalo bi podstaći i kroz poresku politiku.
„Nedostaje nam podsticaj regulative, pre svega poreske regulative, koji bi dodatno osnažio dugoročna ulaganja“, rekao je Maletić.
Fondovi mogu da stvore tražnju za domaćim akcijama i obveznicama
Investicioni fondovi mogu da postanu ozbiljan izvor tražnje za domaćim korporativnim obveznicama i akcijama, ali pod uslovom da tržište ponudi dovoljno kvalitetnih i likvidnih instrumenata.
„Investicioni fondovi definitivno mogu da budu ozbiljan generator tražnje. Preduslov je da imamo dovoljan broj kvalitetnih finansijskih instrumenata i da ti instrumenti budu likvidni“, rekao je Maletić.
Dodatni problem je nepodudaranje između kratkoročnih potreba sadašnjih ulagača i dužeg roka dospeća korporativnih obveznica.
„Keš fondovi su namenjeni kratkoročnim ulagačima, dok korporativne obveznice obično dospevaju za tri do pet godina. Tu postoji određeni nesklad i zato moramo postepeno da produžimo investicioni horizont domaćih ulagača“, objasnio je Maletić.
On je naveo da fondovi više nisu samo potencijalni, već postojeći izvor tražnje.
„Investicioni fondovi su već postali ozbiljan generator tražnje i predstavljaju jedini segment tržišta kapitala koji je u konstantnom rastu“, rekao je Maletić.
Njegov cilj je da imovina domaće industrije investicionih fondova do naredne godine dostigne tri milijarde evra.
„Voleo bih da se sledeće godine ponovo nađemo ovde, da industrija investicionih fondova dostigne tri milijarde evra, da imamo Telekom i još neke kompanije na Beogradskoj berzi i da nova školska godina počne sa finansijskom edukacijom u školskom sistemu“, rekao je Maletić.
Gavanski: Beogradska berza mora da traži kompanije, a ne da ih čeka
Finansijski stručnjak i investitor Ivan Gavanski ocenio je da nedostatak likvidnosti nije problem samo Beogradske berze, već i tržišta u Sofiji, Bukureštu, Budimpešti, Varšavi, Frankfurtu i Londonu.
Ključna razlika je u tome što velike berze aktivno traže kompanije koje mogu da privuku na svoje tržište.
„Londonska berza ima prodajni tim koji promoviše tržište i identifikuje kompanije kojima su potrebni vlasnički ili dužnički kapital. Imaju predstavništva u Parizu, Milanu i Singapuru, skautuju kompanije i edukuju ih“, rekao je Gavanski.
Sličan model, prema njegovom mišljenju, treba da primeni i Beogradska berza.
„Beogradska berza bi na lokalnom tržištu trebalo da radi aktivnu promociju i pronalaženje kompanija, kako bismo postali regionalni lider i kapija Zapadnog Balkana“, rekao je Gavanski.
Predložio je formiranje tima od deset do 15 ljudi koji bi aktivno tražio potencijalne emitente u Srbiji i regionu.
„Taj tim treba da prevrne svaki kamen, od Tirane do Skoplja, i da traži kompanije kojima je potreban kapital“, kazao je Gavanski.
Srbija, prema njegovoj oceni, ne mora da ima najveće tržište, ali može da postane regionalni finansijski centar.
„Ne moramo da budemo najveći, ali treba da budemo centar i kapija regiona“, rekao je Gavanski.
Kapital kojim upravljamo u Beogradu treba vraćati u domaću privredu
Gavanski je naglasio da je važno što se upravljanje portfolijima domaćih investicionih fondova obavlja u Srbiji.
„Najbitnije je da se kapital kojim se upravlja zaista vodi iz Beograda i da odavde imamo pristup najlikvidnijim svetskim tržištima. Tako zadržavamo znanje, stvaramo novu kulturu i infrastrukturu i razvijamo domaće stručnjake“, rekao je Gavanski.
Istovremeno, zbog nedostatka domaćih finansijskih instrumenata, veliki deo kapitala ulaže se van Srbije.
„Odlično je što naši investitori preko banaka i društava za upravljanje mogu da ulažu u inostranstvu, ali moramo da stvorimo tok kojim će se kapital vraćati u zemlju“, rekao je Gavanski.
Beogradska berza i ostali učesnici na tržištu trebalo bi direktno da prilaze vlasnicima kompanija i nude im pomoć u pronalaženju odgovarajuće strukture finansiranja.
„Berza mora agresivno da promoviše projekte i da prilazi vlasnicima kompanija sa pitanjem gde može da im pomogne u strukturi kapitala, kroz dug ili kroz vlasničko ulaganje“, rekao je Gavanski.
Prema njegovim rečima, postoji velika nepovezanost između kompanija kojima je potreban kapital i savetnika koji poznaju finansijsko tržište.
„Neko mora da ode i u Šabac i u druga mesta, da pronađe gde postoji kvalitetan posao i gde je kompaniji zaista potrebna pomoć u strukturi kapitala“, rekao je Gavanski.
Kao naredni korak razvoja naveo je mogućnost da Beograd, Novi Sad i Niš izdaju municipalne obveznice u dinarima.
Tokenizacija nije prečica ako nema kvalitetnih kompanija
Govoreći o digitalizaciji tržišta, Gavanski je ocenio da blokčejn i tokenizacija imaju budućnost, ali da Srbija njima ne može da nadoknadi nedostatak kvalitetnih emitenata.
„Treba da uđemo u digitalizaciju i postepeno u tokenizaciju, ali ne treba tokenizovati sve. Ne treba žuriti. Potrebni su regulacija i kontrola“, rekao je Gavanski.
Posebno je upozorio na visokorizične kriptovalute i tokene iza kojih ne postoji pokriće.
„Moramo da odvojimo krajnje špekulativni deo, koji može da bude veoma toksičan, od finansijskih instrumenata koji imaju stvarno pokriće“, kazao je Gavanski.
Digitalni dinar mogao bi da bude razmatran u budućnosti, ali je Srbija, prema njegovoj oceni, još daleko od takvog koraka.
„Tehnološko rešenje sigurno možemo da pronađemo, ali ne postoji prečica. I dalje nam nedostaje dovoljan broj kvalitetnih emitenata koji bi privukli investitore“, rekao je Gavanski.
Veštačka inteligencija odrediće koliko će kompanije vredeti
U završnom delu panela učesnici su izneli kratke predloge za razvoj domaćeg tržišta kapitala.
Gavanski je ocenio da Srbija mora da prihvati kratkoročne troškove kako bi ostvarila dugoročnu korist.
„Moramo da budemo dugoročno škrti i da prihvatimo kratkoročni bol zarad dugoročnog dobitka. Tržište kapitala bilo je žrtva privatizacije i postalo je krajnje špekulativno, ali se postepeno vraća na normalan kolosek. U narednih pet do sedam godina može potpuno da oživi“, rekao je Gavanski.
Lučić je kao presudan faktor za vrednost kompanija u narednih pet godina izdvojio veštačku inteligenciju.
„Koliko će kompanije vredeti i koliko kapitala će moći da privuku zavisiće od njihove sposobnosti da primene veštačku inteligenciju i da u to ubede investitore“, rekao je Lučić.
On je naveo da su strani investitori već tokom poslednje emisije Telekomovih obveznica postavljali pitanja o primeni veštačke inteligencije.
„Kompanije koje u narednih pet godina ne budu aktivno primenjivale veštačku inteligenciju neće moći da privuku investitore. One koje budu mogle da je primene vredeće više nego što sada mogu da zamisle“, rekao je Lučić.
Đinović je završnu preporuku sažeo u poruku da kompanije treba da investiraju u veštačku inteligenciju, dok je Maletić rekao da „dugoročno ne postoji uspešna ekonomija bez razvijenog tržišta kapitala“.
Predojević je ocenio da razvoj tržišta zavisi od ravnoteže ponude i tražnje i sposobnosti domaćih kompanija da konkretnim rezultatima steknu poverenje investitora.
„Srbija je prošla kroz određeni period, ali postoji veliki potencijal. Ako se kompanije svojim radom dokažu, tržište kapitala će to prepoznati i zajedno će rasti“, zaključio je Predojević.
