Posle zauzimanja tzv. Kurskog džepa, ruske su snage preuzele inicijativu na severoistoku Ukrajine. U trenutnim borbama ruska je vojska opet, posle skoro tri godine, prodrla unutar severnih ukrajinskih granica, tačnije u Sumsku oblast, kako javljaju strani i domaći ukrajinski analitičari. Ruske snage navodno su osigurale uporište u severnoj Sumskoj oblasti, posebno duž osi Veselivka-Žuravka-Novenke-Basivka. Analitičari ukrajinske OSINT inicijative DeepStatea sada označavaju ta područja kao neosporno okupirana.

Nakon osiguravanja Kurske oblasti, više od 50 hiljada ruskih vojnika koncentrisalo se na severu, uz granicu s Harkovskom oblasti. Analitičari smatraju da Oružane snage Ruske Federacije pripremaju letnju ofenzivu u području Harkova i Sumija kako bi iskoristili nadolazeća četiri meseca pre pogoršanja vremenskih uslova najesen. Špigl je pak večeras izvestio da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglo otkazao put u Ahen, gde je trebao da učestvuje na dodeli Nagrada Karla Velikog. Umesto toga, iz Berlina se vratio pravo u Kijev, a bezbednostni izvori tvrde da je razlog upravo u gomilanju ruskih trupa u blizini Sumija, piše Jutarnji list.

„Očigledno je Zelenski smatrao neprikladnim da prisustvuje svečanom događaju u inostranstvu s obzirom na situaciju“, javlja nemački medij.

Prema američkom Institutu za ratne studije ISW-u, u smeru Sumija deluju tenkovsko-pešačke jedinice 6. armije kopnenih snaga OS RF, zajedno sa specijalnim brigadama GRU i jedinicama padobranaca VDV-a (76. vazdušno-desantna divizija zajedno sa 56. i 58. vazdušno-desantnim pukom), u saradnji s čečenskim specijalcima MUP-a iz sastava armija „Ahmat“ i naravno brojnim drugim armijama.

Ukrajinska obrana se, prema koliko-toliko dostupnim informacijama, sastoji od brigada teritorijalne odbrane, mornaričke pešadije (uključujući poznatu Mariupoljsku 36. brigadu MP), zajedno s graničarskim jedinicama i pukovima iz vazdušno-desantnih snaga i Snaga za specijalne operacije.

Bivši ravnatelj britanskog vojnog instituta RUSI Majkl Klark mišljenja je da se Moskva trudi vezati ukrajinske snage na severu, ali da ne namerava da ide u sveobuhvatno zauzimanje gradova širom Harkovske oblasti. „Nisu uspeli u prošlosti, ali definitivno imaju trupe na svojoj strani granice, tamo imaju 60–70 hiljada vojnika“, dodao je Klark. „Ako su te jedinice ostavili tamo, to može značiti da žele da one predvode nešto drugo“, pretpostavlja analitičar. Naime, tim snagama mogla bi se stvoriti upravo ona tampon-zona o kojoj je ranije govorio predsednik Rusije Vladimir Putin. Ukrajinci takođe tvrde da je Rusija tekom pregovora u Istanbulu zatražila uspostavu zone sigurnosti u Sumskoj oblasti, što ide u prilog tezi stvaranja tampon-zone, iako to može biti i obmana – „maskirovka“ za širi napad.

Prema rečima ruskog šefa države, trenutni glavni cilj je stvaranje famozne sanitarne zone oko formalne granice između Ukrajine i Rusije. Ofanziva kod Harkava trebala bi da omogući ostvarenje tog cilja, budući da upravo iz tog područja dolaze glavni ukrajinski napadi na Belgorod i druge pogranične gradove Rusije. Ranije je Ministarstvo odbrane Rusije objavilo da su ruske snage tokom ofanzive u Harkovskoj oblasti zauzele 12 naseljenih mesta te da ofenziva u celini ide prema planu. Udaljenost od Harkova do rusko-ukrajinske granice iznosi oko 30–40 kilometara. To je drugi po veličini grad u Ukrajini s više od milion stanovnika, a naziva ga se i gradom „tvrđavom“.

Tvrdnja da Rusija trenutano ne planira da zauzme sam Harkov može biti delimično tačna, s obzirom na to da ruska vojska u ovoj fazi rata zasad izbegava direktna osvajanja velikih gradova, iz nemogućnosti, ali i iz opreza. S obzirom na to, trenutna ruska taktika u Harkovskoj oblasti verovatno uključuje preuzimanje kontrole nad okolnim područjima i eventualnu blokadu samog Harkova, bez direktnog napada na grad. Isto vredi i za Sumi. Takav pristup omogućuje dugoročno vojno iscrpljivanje ukrajinskih snaga u gradu, koje bi s vremenom mogle ostati bez zaliha i komunikacije. U tom slučaju, ukrajinske snage bi se možda povukle, a grad bi mogao biti preuzet bez intenzivnih borbi, slično situaciji s Hersonom i Melitopoljem u martu 2022.

Zamenik zapovednika 3. jurišne brigade „Azov“, Maksim Žorin, izjavio je „da se neće raditi samo o stvaranju ‘tampon-zone‘ – postoji realna mogućnost da će te teritorije postati trajno okupirane. Ruske snage ne skrivaju da planiraju napredovati dalje.“

Ove ukrajinske bojazni potvrđuju izjave ruskih vojnih analitičara prema kojima je stvaranje tampon-zone zapravo signal pripremama za širu ofanzivu. Vojni analitičar Aleksej Živov Putinove reči naziva „ponovnim proglašenjem rata Ukrajini – bez službene objave rata“. Ali prema njegovom mišljenju, 50-60 hiljada vojnika, o kojima pišu razni izvori, nije dovoljno za takvu operaciju. Za potencijalan uspeh bila bi potrebna skupina od 300 hiljada dobro opremljenih vojnika. Zastupnik ruske Državne dume Aleksej Žuravljov izjavio je da „na bojištu vlada teško i iscrpljujuće nadmetanje – napredovanje je sporo i zahtjvno“, pozvavši da se izbegavaju nerealna očekivanja brze kapitulacije ukrajinske vojske.“

Drugim rečima, Rusija ima priliku preuzeti kontrolu nad samim Harkovom i drugim oblastnim centrima jedino ako skupi potrebno ljudstvo nužno za predstojeća okruženja i ekstremne gubitke, i drugo, ako se dogodi potpuni raspad ukrajinske vojske na tom delu fronta, što ni oni sami ne očekuju. Drugo, govoreći o tzv. tampon-zoni, nejasno je u kolikoj dubini bi se ona trebala prostirati, jer su do malopre ruski analitičari spominjali dubinu od 30-120 kilometara, da bi na kraju Dmitrij Medvedev celu Ukrajinu učinio velikom tampon-zonom? Više se čini da je tampon-zona nedefinisana ideja koju je jako komplikovano provesti ili je ona zapravo eufemizam za potpuno osvajanje Ukrajine, ako doslovno uzmemo Medvedeva za reč.

Realno je u idućim nedeljama očekivati na ovom pravcu žestoke okršaje ili, u lošijoj prognozi, potpuno zauzimanje manjih administrativnih okruga ove dve regije. Sigurno je da sledi produženje ofenzivnih delovanja i pokušaj komadanja i ponovnog zauzimanja Sumske i Harkovske oblasti s ciljem zauzimanja što više teritorija, pomalo pa koliko ide, no za krupnije poduhvate potrebna je još jedna masovna mobilizacija, a uz zapadnu pomoć Ukrajini i žilavost i odlučnost njezinih vojnika, teško je prognozirati kompletno urušavanje obrane na Sumsko-Harkivskom frontu koje Rusi priželjkuju. Donjecki smer je pak jedna druga priča…