Procurio TAJNI PLAN gospodara Čečenije: Samo ove grupe ljudi šalje da ginu, većina ne želi ulogu PUTINOVIH ODANIH PIJUNA

Na kraju Bulevara Putina u Groznom, naspram gradskih džamija i nebodera, uzdiže se prostrani memorijalni kompleks “Slava”. Ovaj kompleks, sa zlatnim obeliskom okruženim mermernom kolonadom, posvećen je pokojnom Ahmadu Kadirovu, nekadašnjem čečenskom lideru i ocu Ramzana Kadirova, trenutnog gospodara ove republike. Obližnji muzej izlaže portrete Čečena koji su poginuli boreći se na strani Rusije u raznim sukobima, počevši od Drugog svetskog rata. Međutim, uočljivo je da nema nijednog portreta čečenskih vojnika koji su stradali u ratu protiv Ukrajine.

Jedini znaci rata u Ukrajini koji se mogu videti u Groznom jesu sporadični plakati za regrutaciju i ogromni ekrani koji reklamiraju popuste na stanove u novoizgrađenom Putinskom okrugu za “učesnike specijalne vojne operacije”. Glavni grad ove ruske republike deluje kao mesto u kojem vlada potpuni mir. Ipak, govori Ramzana Kadirova puni su ratobornih poruka upućenih Zapadu i zaklinjanja na odanost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, piše “Ekonomist”.

– Spremni smo da napredujemo u bilo kom pravcu koji odredi vrhovni komandant… (naše) specijalne snage doslovno gore od želje da izvrše najsloženija naređenja – izjavio je Kadirov 18. jula.

Ranije je tvrdio da je Čečenija u rat poslala više od 70.880 boraca, što čini čak 9 odsto muške populacije ove republike. To bi bio najveći procenat u poređenju sa bilo kojim drugim ruskim regionom. Međutim, prema podacima “Medija zone”, nezavisnog ruskog medija koji vodi evidenciju o stradalim ruskim vojnicima, broj poginulih Čečena do 10. jula iznosio je svega 539. To čini tek 0,2 odsto ukupnih ruskih gubitaka, iako Čečenija čini 1,1 odsto stanovništva Rusije.

Zašto Čečeni ne žele da ratuju na strani Rusije

Objašnjenje za ovu razliku leži u ogromnoj moći Kadirova da ostvari ono što naumi. Nakon dva surova rata koja je Rusija vodila između 1994. i 2009. protiv ove nekada nemirne severnokavkaske republike, malo ko među Čečenima ima želju da ratuje u njeno ime.

– Kakve god interese Moskva imala u Ukrajini, mi smo svetovima daleko od toga – rekao je jedan ugledni Čečen blizak tamošnjem rukovodstvu.

Iako se Kadirov hvali svojom ulogom Putinovog “odanog pešadinca” – sagovornik “Ekonomista” ističe da “šef savršeno razume situaciju” i da nema nameru da žrtvuje sopstveni narod zarad vizije “ruskog sveta”.

Većina Rusa jeste umorna od rata, ali Čečeni imaju posebne razloge da ga preziru. Stariji od 35 godina još pamte bombardovanja i brutalne “akcije čišćenja” koje su ruske snage sprovodile po Čečeniji – zlodela nalik onima u Buči – mnogo pre nego što su ih ponovile u Ukrajini.

Kadirov se u Prvom čečenskom ratu sredinom devedesetih borio zajedno sa svojim ocem na strani separatista, ali je tokom Drugog rata, koji je počeo 1999. godine, prešao na stranu Rusije. Starijeg Kadirova, bivšeg muftiju, Kremlj je postavio za lidera Čečenije, ali je ubijen u atentatu 2004. Njegov sin vlada od 2007. godine. Uspostavio je potpunu kontrolu, slomio otpor i ućutkao svaku vrstu neslaganja (iako se teroristički napadi i dalje sporadično dešavaju), a zauzvrat je iz Moskve obezbedio ogromne finansijske subvencije.

Čečenske “TikTok trupe”

U zamenu za svoju odanost, Kadirov je dobio šira ovlašćenja od bilo kog drugog ruskog guvernera. Za sada je uspeo da spreči prisilnu mobilizaciju na teritoriji Čečenije. To mu je omogućilo da rat okrene u svoju korist i učvrsti sliku o sebi kao o “ocu nacije” koji štiti svoj narod. Pravi protivnici Kadirova odavno su mrtvi ili u izgnanstvu, ali on koristi rat kako bi testirao odanost onih u koje sumnja. Tako je Apti Alaudinov, bivši zamenik ministra u Čečeniji za koga se pričalo da kuje zaveru protiv Kadirova, postavljen za komandanta jedinice specijalnih snaga “Ahmat”, formirane za borbe u Ukrajini.

Mnogi borci “Ahmata” poznatiji su po svojim aktivnostima na društvenim mrežama nego po podvizima na bojištu. Snimci njihovih navodno herojskih borbi često se snimaju daleko od prve linije fronta. Čak ih i ruski vojni blogeri podrugljivo zovu “TikTok trupe”.

– Oni stvaraju privid da učestvuju, ali im je naređeno da ne preteruju i da čuvaju glavu – otkriva izvor blizak čečenskom vrhu.

Prema rečima samog komandanta “Ahmata”, svega četvrtinu njegovih ljudi čine etnički Čečeni. Ostali su regrutovani van Čečenije, privučeni visokim novčanim naknadama koje Kadirov dobija iz Moskve.

– Ljudi nisu krivi što pokušavaju da prehrane svoje porodice – rekla je jedna Čečenka čiji se sin i sestrić bore na ruskoj strani.

Kadirov pojedince šalje direktno na front

Uprkos (ili upravo zbog) ekstravagantne elite i nebodera u stilu Dubaija, Čečenija je jedan od najsiromašnijih ruskih regiona. Neki su primorani da ratuju, jer Kadirov koristi rat i kao sredstvo represije. Ljudi koje smatra nepoželjnim – kriminalci, rođaci opozicionara, alkoholičari i pripadnici LGBT populacije – šalju se direktno na front.

Prema navodima nezavisnog lista “Novaja gazeta”, čečenske vlasti su naredile načelnicima okružnih policija da mesečno pronađu od 25 do 50 ljudi koje mogu naterati da potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane Rusije. Izbegavanje odlaska na front putem mita košta između 250.000 i 500.000 rubalja (od 3.000 do 6.000 dolara).

Ipak, ima i Čečena koji dobrovoljno idu u rat jer veruju u njegove ciljeve. Iljas Džamalutdinov prijavio se odmah nakon početka invazije, učestvovao je u zauzimanju Marijupolja, bio je ranjen, ali se ponovo vratio na front. On je ubeđen da iza ratova u Ukrajini i Čečeniji stoje iste zapadne zemlje “koje su srušile Sovjetski Savez”. Na svom mobilnom telefonu čuva staru fotografiju iz Prvog čečenskog rata. Na njoj je on kao plavokosi šestogodišnjak ozbiljnog lica, okružen naoružanim ljudima, dok u rukama steže automatsku pušku.

Oružje mu je u ruke stavio otac, koji se borio na strani ruskih snaga protiv zagovornika čečenske nezavisnosti. Oko 30 godina kasnije, otac je blagoslovio njegovu odluku da ode u rat u Ukrajini. Gledajući svoju sliku iz detinjstva, Džamalutdinov, koji se samo nekoliko minuta ranije hvalio svojim ratnim podvizima, tiho je izgovorio: “Celog života sam video samo rat”.

(The Economist)