(FOTO, VIDEO) “Ta deca su gladna, neuhranjena, neka imaju HIV. Kad sam to video, shvatio sam – DA, TO JE MOJ POZIV”: Vladimira je neverovatni tok sudbine odveo u Keniju, ono što je usledilo je za film

Otišao je u Keniju drugom idejom, pa je postao privremeni učitelj koji je organizovao humanitarnu akciju kojom je srpski narod celoj jednoj školi i njenim siromašnim đacima obezbedio izlet, da bi na kraju “usvojio” jednog dečaka kojem će plaćati dalje školovanje u nadi da će on doći da studira u Srbiji. Sve to, za manje od mesec dana, dogodilo se Valjevcu Vladimiru Đurđeviću.

Od svih dosadašnjih širom sveta, poslednje putovanje, zbog svega što se tokom njega dogodilo, Đurđeviću posebno znači. Još se nije “osušilo mastilo” na njegovoj diplomi master sociologa koju je početkom prošlog meseca stekao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a ovaj 28-godišnji Valjevac je pakovao kofer za Keniju.

U toj afričkoj zemlji prijavio se za jednomesečno volontiranje u projektu pomoći ženama koje žive sa HIV-om u procesu njihove socijalizacije. Međutim…

Kako je postao učitelj i već drugog dana predavao svahili

– Po dolasku u Keniju zamoljen sam od strane lokalnih koordinatora projekta da na nedelju dana dođem u grad Thika, oko 2,5 sata od Najrobija, jer je situacija u jednoj tamošnjoj školi zbog nedostatka nastavnika kritična. Ta osnovna škola, naime, nalazi se u izuzetno siromašnom delu grada, “faveli” odnosno “slamu” kako oni kažu, ima devet razreda sa 230 đaka od jaslenog uzrasta do 7. razreda, a samo četiri stalna učitelja koji rade tako što uđu u jedan razred, zadaju zadatak, pa idu dalje u sledeći, i tako u krug – počinje Vladimir svoju priču za “Blic”.

Obišao 60 zemalja sveta

Kaže da je od 60 zemalja sveta koje je posetio bio i u onima koje su siromašne, ali da ga je ono što je video u toj školi i što je svakodnevica života većine stanovništva Kenije – šokiralo.

– Trećina gladna, trećina neuhranjena, trećina potencijalno bolesna, jer su neka od te dece preko svojih roditelja i HIV pozitivna. Kada sam to video, shvatio sam da je to moj poziv u Keniji i da ću im biti učitelj. Dali su mi kredu i rekli “prvi čas počinje u 8 ujutro” – kaže Vladimir.

Sledeće tri radne sedmice, bio je učitelj za Gabrijela, Semjuela, Saru, Virdžiniju i još 18 trećaka koji ne samo da su prvi put videli “belog čoveka”, nego su prvi put imali nastavnika koji je svih šest sati nastave samo sa njima.

– Već drugog dana sam im predavao svahili, jezik od kojeg sam pre odlaska u Keniju znao par reči, a njima je to, pored engleskog, drugi maternji. Koristio sam AI kako se nešto kaže, pa im onda crtao na tabli. Mislio sam da se neću snaći, ali brzo sam ušao u ulogu, jer su ta deca željna znanja i da im se neko posveti. To su deca koja, kada uđete u razred, prvo se se zagrle s vama, žele da ih pomilujete i kažete nešto lepo, pa onda čas počinje – seća se Vladimir ovog, kako kaže, neverovatno emotivnog iskustva.

Kako su građani Srbije obezbedili izlet za celu školu

A onda je jedne srede, u pauzi između časova, prisustvovao molitvi svog razreda i tako je, uz ulogu učitelja, postao i humanitarac.

– Đaci se inače tri puta dnevno mole dok su u školi, između ostalog i za čaj i hranu koju imaju tog dana, a ova molitva je bila posvećena tome da njihovi roditelji prikupe novac kako bi u petak mogli da odu na jednodnevni izlet u Thiki, gde će imati jedan sendvič i ulaznicu za gradski bazen. To je za mnoge od njih jedini dan u godini kada izlaze van škole i naselja, jer nemaju ekskurzije – objašnjava Vladimir.

Kenijski osnovci, dakle, molili su se za 400 šilinga, odnosno 300 srpskih dinara koliko košta taj izlet. Đurđević je onda dobio informaciju da je tek 30 učenika, od ukupno 230, uspelo da “izmoli” tu suma novca i nije čekao ni časa – na svojim društvenim mrežama objavio je video priču i pokrenuo akciju da se u Srbiji za njegove đake obezbedi novčana pomoć.

– Nadao sam se će za jedan dan, koliko je ostalo do izleta, na moj račun leći novca da bar još desetak đaka može da ode. Međutim, za manje od 20 sati odziv je bio takav da je bilo više od 100 donacija i više od 100.000 dinara, pa je tako izlet obezbeđen za celu školu, uključujući i nastavnike i direktora, i još je ostalo para! Reakcija i sreća te dece da svi mogu da odu na izlet, kada su čuli da su im to obezbedili prijatelji iz Srbije, definitivno su jedan od najlepših događaja u mom životu – iskren je Valjevac.

I tu nije kraj. Od ostatka novca koji je doniran iz Srbije, s obzirom da je reč o privatnoj školi čije se pohađanje plaća, omogućeno je da 16 kenijskih mališana ima besplatan jedan semestar, njih 9 polugodište, a dvoje celu školsku godinu!

Kako se izdvojio Maksvel Kinjongo i kako su ga “usvojili”

Od svih đaka, jedan 10-godišnji dečak se izdvojio i zauvek ostao u srcu svog privremenog učitelja. Vladimir Maksvela opisuje kao izuzetno vrednog, uvek među najboljima u razredu, onog koji kada završi zadatak, ne ide da se igra već pomaže drugoj deci. U njegovim očima vidi se nešto retko – iskrena želja da drugi uspeju zajedno sa njim.

– Ali njegova životna priča nije laka. Njegova majka svakog dana radi na ogromnoj deponiji, skupljajući sekundarne sirovine, zarađujući jedan dolar za rad od jutra do mraka. Maksvel ima još troje braće i sestara. Porodica živi u iznajmljenom, veoma skromnom prostoru i svakodnevno se bore za osnovne stvari. I pored svega toga, on nikada ne skida osmeh sa lica – priča Vladimir i otkriva kako je poželeo da o tom mališanu nastavi da brine i nakon odlaska iz Kenije.

– Poslednjih dana volontiranja mnogo sam razmišljao o njemu. O njegovoj dobroti i želji da uči. Razgovarao sam dugo sa mojom suprugom Tijanom i zajedno smo doneli jednu veliku odluku. Od danas, Maksvel ima nas. Ne, nismo ga usvojili. Postali smo njegov education father i education mother, što je u Africi poznat koncept gde neko preuzima odgovornost da detetu omogući školovanje. To znači da ćemo plaćati njegovo obrazovanje kroz osnovnu i srednju školu, a nadamo se jednog dana i fakultet. Ako bude želeo, vrata Srbije će mu biti otvorena – emotivan je Đurđević.

Oduševljeni dečak je obećao da će nastaviti da se školuje, a za uzvrat je tražio da ga učitelj bar još jednom poseti. I Vladimir mu je obećao da će to učiniti kada Maksvel postane srednjoškolac, za pet godina.

Putovanje svetom počelo na punoletstvo, oženio se u Las Vegasu

Inače, sva Vladimirova putovanja, o čemu je “Blic” već pisao, počela su pre jedne decenije kada je novac koji je dobio za svoj 18. rođendan, odlučio da upotrebi tako što će kupiti interrejl voznu kartu i uzduž i popreko obići – Evropu.

Valjevac je do sada obišao 60. država na svim kontinentima, sem Australije, a tokom jednog od putovanja na Bliskom istoku postao je i hadžija, dobivši gramatu od jerusalimskog patrijarha i poslednje četiri godine ponosno noseći ime Hadži Vladimir Đurđević.

“Usput” je, kako kaže, radio, završio fakultet i pred kraj prošle godine se oženio sa ljubavlju iz školskih dana, Tijanom. I to u Las Vegasu.

– To je bila Tijanina ideja. Ona je na jendogodišnjem radnom programu u Nešvilu, po dogovoru sam trebao da dođem na mesec dana kod nje, pa da Novu godinu dočekamo u Njujorku, ali mi je jednog dana poslala poruku “što se ne bi venčali u Las Vegasu”. Naravno, za dve sekunde sam pristao. Gledali smo kako da zakonski izvedemo da brak bude priznat i zvanično smo se 16. decembra venčali i to bez kumova, jer po zakonu Nevade kumovi nisu potrebni. Izabrali smo da matičar bude obučen kao Elvis Prisli – uz osmeh priča Vladimir.

Sledeće putovanje, koje počinje već krajem marta, je medeni mesec pa će Đurđevići na Bahame.