“DIVNO MI JE ŠTO SAM SAMA” Anita Mančić se razvela u tajnosti, ovako priča o braku: “Nisam videla par toliko srećan da mi bude krivo što nemam čoveka”

Proslavljena glumica Anita Mančić pre nekoliko godina okončala je brak sa Bojanom Dedićem, sa kojim je u zajednici provela više od dve decenije. Javnost je za ovaj razvod saznala znatno kasnije, budući da ona svoj privatni život oduvek drži strogo daleko od očiju javnosti.

Komentarišući nedavno brakove i odnose, glumica je iskreno priznala da uživa u samoći i nimalo ne žali što živi sama. Kako je istakla Anita, posmatrajući tuđe veze često pomisli kako joj je fantastično i dodaje da još uvek nije videla odnos zbog kojeg bi požalila što nema partnera. Sada je priznala da ne žali što živi sama.

– Često sam sama sebi rekla ‘uh, baš divno što sam sama’. Kada gledam neke odnose kakvi su, onda nekako pomislim da je meni fantastično. Još nisam srela neki odnos da mogu sebi da kažem ‘baš mi je krivo, trebala sam da imam nekog’. Generalno, naša sredina nije kvalitetna, jer ja gledam neke žene, takođe, koje su u godinama, tu ne postoji solidarnost. Ta stavka je retka pojava, jer i te žene tebe posmatraju kao staricu, kao da nemaju ogledalo. Onda se prema tebi ponašaju jako loše, kao i muškarci koji su ovde neprikosnoveni, ovde muškarac ne stari. On je večito mlad, a mi smo starice bez kojih oni ne mogu da žive – rekla je Anita u podkastu “Faktor 50+”

Godinama se borila za potomstvo

Glumica je godinama vodila borbu za potomstvo, govorila je o vantelesnoj oplodnji dok je ona još bila tabu tema, a sve sa ciljem da ohrabri neke druge žene.

– Jako je važno da se pomiriš u životu sa mnogim stvarima, pa i sa godinama i da bez obzira što nisi ostvaren kao roditelj ili u svom poslu i tako dalje. Znači, postoji uvek svetlost i postoji taj ćošak gde ćeš, ako otvoriš oči, sigurno videti gde te čeka sreća.

– Da ne razmišljam tako, da nema te želje i potrebe i da nisam videla toliko primera u životu, divnih primera da se dogodila sreća osobama koje su čak i starije od mene… I one mi daju snagu. Zapravo te sudbine, ne one kao žene, i one kao žene, ali te sudbine daju mi snagu i znam da postoji i mir i spokojstvo i nada… i do poslednjeg trenutka živimo.