(FOTO, VIDEO) KLJUČA OPASNOST OD NOVOG STRAHOVITOG SUKOBA! Rusija i ove DVE ZEMLJE razvile “flotu u senci” koja je TEMPIRANA BOMBA: Svake sekunde može da EKSPLODIRA

“Flota u senci”, koju Rusija, Iran i Venecuela koriste kako bi zaobišli zapadne sankcije i isporučivali energente i drugi teret kupcima poput Kine i Indije, beleži nagli i eksplozivan rast. Ovaj trend izaziva sve veću zabrinutost na Zapadu, jer bi pokušaji njenog suzbijanja mogli da dovedu do opasnih vojnih sukoba.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Rusija počela da stavlja zastavu na pojedine bivše tankere iz takozvane “flote u senci”, što je otvoreni izazov za Evropu.

Ova flota zastarelih naftnih tankera, sa netransparentnim vlasništvom i sumnjivim zastavama, postala je predmet pojačane međunarodne pažnje tokom ove godine. Zabeležena su presretanja na moru, kao i nedavno najavljena američka blokada brodova koji krše sankcije u Venecueli.

Početkom meseca američke specijalne snage spustile su se iz helikoptera kako bi se ukrcale na tanker ‘Skiper” kod obale Venecuele, koji je američko Ministarstvo finansija stavilo pod sankcije još 2022. godine zbog navoda da je krijumčario naftu u ime Iranske revolucionarne garde i Hezbolaha.

U subotu su američke snage zaplenile i drugi trgovački brod koji je prevozio naftu kod obale Venecuele u međunarodnim vodama, iako se čini da nije bio na listi pod američkim sankcijama.

Američke zaplene usledile su nakon incidenata ove godine u kojima su Estonija i Francuska presretale brodove za koja se sumnja da pripadaju ruskoj “floti u senci”, kao i nakon nedavnih napada ukrajinskih vazdušnih i pomorskih dronova na ruske tankere optužene za zaobilaženje sankcija.

“Rusija je spremna da koristi vojne resurse kako bi zaštitila tankere”

Sve agresivniji pokušaji da se “flota u senci” stavi pod kontrolu, kao i dokazi da je Rusija spremna da koristi vojne resurse kako bi zaštitila tankere, naveli su stručnjake da upozore na rizik od eskalacije sukoba.

To je dramatično naglašeno u petak kada je Ukrajina objavila da je vazdušnim dronovima pogodila ruski tanker u neutralnim vodama kod obale Libije, nakon ranijih sličnih napada u Crnom moru.

Izvor iz Službe bezbednosti Ukrajine rekao je da je reč o “novoj specijalnoj operaciji”, prvom ukrajinskom napadu na ruski tanker u Sredozemnom moru, izvedenom 1.200 milja (2.000 km) od granica Ukrajine.

“Sama ‘flota u senci’ nije nova pretnja”, rekao je Gonzalo Saiz Erauskin, istraživač u Centru za finansije i bezbednost pri Kraljevskom institutu ujedinjenih službi. “Ali se drastično proširila nakon ruske invazije na Ukrajinu punog obima 2022. godine. Tada je ono što nazivamo ‘flotom u senci’ naraslo na oko 900–1.200 plovila širom sveta”.

“Ona nije visoko strukturisana niti homogena. To su brodovi koje ruski interesi mogu da kupe, sa netransparentnim vlasništvom, ili koja pripadaju kompanijama spremnim da se upuste u nezakonite aktivnosti”.

Mreža podrške

“Flota u senci” iznedrila je čitavu ilegalnu mrežu podrške, uključujući nedavno širenje lažnih veb-sajtova za registraciju zastava, nečasne brokere i niz netransparentnih kompanija koje olakšavaju ovu trgovinu. Tanker “Boracaj”, koji su Estonija i Francuska presrele ranije ove godine, tipičan je primer.

Brod je 2020. godine kupila takozvana ofšor kompanija, ona koja postoji samo na papiru, sa sedištem na Sejšelima. Velika Britanija i EU su ga stavili na crnu listu zbog sumnje da je učestvovao u prevozu ruskih naftnih proizvoda, “nepravilnih i rizičnih praksi u plovidbi” i navoda da je plovio pod lažnom zastavom Benina, nakon nekoliko drugih lažnih registracija u Gambiji i Malaviju.

Prema lista “Lloyd’s”, brod, “školski primer obmanjujućih brodarskih praksi”, bio je i predmet istrage danske obaveštajne službe zbog moguće upotrebe za lansiranje dronova ka aerodromu u Kopenhagenu, dok je plovio pod drugim imenom. Navodno je u jednom trenutku i sam bio meta napada minom.

Zemlje koje pokušavaju da suzbiju “flotu u senci” primorane su da se oslanjaju na međunarodne zakone i konvencije o plovidbenoj sposobnosti, osiguranju i bezbednoj navigaciji kako bi izvršile pritisak na ove brodove.

Međutim, rastuća međunarodna spremnost na sprovođenje mera, uključujući najavu Trampove administracije u decembru da će sprovoditi blokadu protiv brodova pod sankcijama koji posećuju Venecuelu, nosi sopstvene rizike.

“Odlučili smo da napravimo korak napred”

Nije samo Vašington nagovestio spremnost da presreće tankere iz “flote u senci”. U oktobru je francuski predsednik Emanuel Makron signalizirao veću spremnost Evrope da se pozabavi sumnjivim brodovima.

“Odlučili smo da napravimo korak napred usvajanjem politika koje će ometati sumnjive brodove”, rekao je Makron na sastanku u Kopenhagenu.

Pokušaj estonske mornarice da presretne brod u Finskom zalivu u maju izazvao je upad ruskog lovca Su-35 u estonski vazdušni prostor.

Za Erauskina, to ukazuje na direktnije interesovanje Kremlja za flotu u senci, što se vidi u spremnosti Rusije da je zaštiti.

Kako je u novembru naveo Kris Kremidas-Kortni, viši saradnik Evropskog centra za politiku, “flota u senci” predstavlja veće pretnje od same svoje ključne uloge u ekonomskom održavanju ruskog ratnog napora u Ukrajini.

Kremidas-Kortni je rekao: “Nedavni incidenti naglašavaju ovu pretnju. Brodovi povezani s Rusijom dovođeni su u vezu s upadima dronova, prekidima kablova i izviđanjem kritične infrastrukture. ‘Eagle’ prekinuo je podmorske kablove nakon što je menjao više zastava, a pokušaj Estonije da presretne tanker ‘Jaguar’ doveo je do uzletanja ruskih borbenih aviona, dokaz da Moskva ovu flotu vidi kao stratešku imovinu i spremna je da je zaštiti. Evropa ne može sebi da priušti da ovi incidenti ostanu bez odgovora”.

Uprkos oštrijem tonu iz Evrope, uključujući razgovore o traženju dozvole za ukrcavanje na sumnjive tankere, neki analitičari ne vide veliku spremnost za pomorsku konfrontaciju s Rusijom.

“Jedno je da SAD presretnu sankcionisani i bezdržavni tanker kod Venecuele, jer šta Venecuela može da uradi?” rekao je jedan od njih. “Sasvim je drugačija računica za Evropljane kada je reč o Rusiji. To rizikuje podizanje uloga u onome što je postalo igra živaca”.

Ako je “flota u senci”, naročito njen ruski deo, procvetala u poslednje tri godine, to je delom zbog američkog otpora uvođenju sankcija glavnim ruskim proizvođačima nafte, Rosnjeftu i Lukoilu, kao i zbog nastavka oslanjanja Kine i Indije na rusku naftu.

Uvoz ruske nafte u Indiju porastao je od oktobra

Rusija se brzo prilagodila kako bi izbegla američke sankcije, a pojavilo se nekoliko novih kompanija za koje se sumnja da izvoze sirovu naftu Rosnjefta i Lukoila.

Uprkos nedavnim američkim sankcijama, jedno od najvažnijih tržišta ruske nafte izgleda da je uglavnom ostalo netaknuto, uprkos pritiscima Trampa: uvoz ruske nafte u Indiju porastao je od oktobra.

Delom je to posledica i ruske prilagodljivosti sankcijama tokom poslednje tri godine i složenog strukturiranja operacija “flote u senci”, što odražava slične aktivnosti Irana i Venecuele tokom godina.

Kako je Rusija delovala poslednjih godina, postalo je jasno ovog meseca u novim sankcijama EU protiv devet biznismena i entiteta, uključujući brodarske kompanije sa sedištem u UAE, Vijetnamu i Rusiji, optužene za umešanost u flotu u senci.

Švedske vlasti ukrcale su se u nedelju na ruski teretni brod Adler, koji se usidrio kod Hogenasa nakon što je rano u subotu ujutru doživeo kvar motora. Operaciju je u nedelju uveče predvodila Švedska carina uz podršku Obalske straže, a u nju su bile uključene i Nacionalna operativna grupa, Švedska bezbednosna služba i tužioci.

(Gardijan)