Srbija je decenijama Srbija živela sa problemom neravnomernog ekonomskog razvoja, a sada se pojavila šansa da se to konačno reši. Dok su Beograd i pojedini veliki centri napredovali, brojna mesta na jugu i istoku zemlje suočavala su se sa odlaskom stanovništva, manjkom radnih mesta i nedovoljno iskorišćenim privrednim potencijalima.
Dugoročna podrška
Planovi nosioca liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” Aleksandra Vučića da promeni takvu razvojnu sliku Srbije zato predstavljaju mnogo više od najave novih investicija: reč je o pokušaju da se konačno prekine začarani krug zaostajanja i građanima u ovim delovima zemlje obezbedi perspektiva kakvu odavno zaslužuju.
Aleksandar Vučić obilazi Srbiju Foto: Instagram
Da ekonomski napredak Srbije ne sme da se meri samo rezultatima najvećih gradova, poruka je koja se nalazi u središtu specijalnih programa razvoja juga i istoka zemlje koje je Vučić predstavio prethodnih dana. Umesto da se razvojni jaz između različitih delova države prihvata kao nepromenljiva činjenica, najavljeni planovi polaze od potrebe da se nerazvijenijim područjima pruži snažnija i dugoročnija podrška.
Koliko je taj problem ozbiljan, pokazuje i podatak koji je Vučić istakao priliko predstavljanja plana za jug Srbije: u pet okruga – Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom – živi oko 854.000 ljudi, a broj stanovnika smanjuje se i zbog odlaska u druge delove Srbije i inostranstvo. Cilj je da se takav trend zaustavi, ali i da se stvore uslovi za povratak ljudi koji su u potrazi za boljim životom napustili rodni kraj.
Jedan od najambicioznijih delova plana odnosi se na otvaranje 50.000 novih radnih mesta do 2035. godine, privlačenje više od 20 velikih investicija i izgradnju novih industrijskih kapaciteta. Posebno je značajna najava većih državnih subvencija za domaće i strane investitore koji budu ulagali na jugu Srbije, čime bi ovaj deo zemlje dobio dodatnu razvojnu prednost u odnosu na ekonomski razvijenije sredine.
Uloga lidera
Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović naglašava za Kurir da je liderstvo posebno značajno u rešavanju ovih problema, ne samo u Srbiji nego i u ekonosmki snažnijim zemljama.
Mihajlo Rabrenović Foto: Kurir Televizija
– Neravnomeran regionalni razvoj nije osobenost Srbije, već izazov sa kojim se suočavaju i brojne ekonomski razvijenije evropske države. Koncentracija kapitala, stanovništva i investicija u velikim centrima prirodno stvara razlike, ali je zadatak države da ih aktivnom razvojnom politikom ublažava. U tom procesu posebno je značajna uloga liderstva, jer prevazilaženje višedecenijskih regionalnih neravnoteža zahteva političku volju, stratešku viziju, kontinuitet i koordinaciju institucija – objašnjava Rabrenović.
Kako napominje, Srbija danas raspolaže drugačijim instrumentima razvojne politike nego u prvoj deceniji ovog veka.
– Tu deceniju su obeležili brojni neuspesi privatizacije, osiromašenje građana, deindustrijalizacija i gubitak radnih mesta. Sadašnji model, zasnovan na infrastrukturnim investicijama, privlačenju kapitala i podsticanju zapošljavanja, već je doneo vidljive rezultate u pojedinim delovima zemlje. Najavljeni planovi za jug i istok Srbije predstavljaju priliku da se takav pristup dodatno usmeri ka područjima koja su decenijama razvojno zaostajala. Ključ uspeha biće u dobroj koordinaciji republičkih i lokalnih institucija, merljivim rezultatima i kontinuitetu sprovođenja. Konačni pokazatelj uspeha biće više radnih mesta, bolji životni standard i ostanak mladih u svojim sredinama – zaključuje Rabrenović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
