Sa Zemljinom rotacijom dešava se nešto bez presedana, oglasili se naučnici: Ništa slično nije se dogodilo poslednjih 3,6 miliona godina!

Klimatske promene usporavaju Zemljino okretanje, a ništa slično nije se dogodilo u poslednjih 3,6 miliona godina.

Svakog dana, a da toga nismo ni svesni, Zemlji je potrebno nešto više vremena da završi jednu rotaciju oko svoje ose. Ta promena meri se tek u delovima milisekunde, ali sile potrebne da je izazovu gotovo su nezamislivo velike.

Prema novoj studiji, brzina kojom se naši dani produžavaju danas je “bez presedana” u poslednjih 3,6 miliona godina geološke istorije.

Led se topi, planeta usporava rotaciju

Rezultati istraživanja pokazuju da se, usled klimatskih promena, polarni ledeni pokrivači i glečeri tope, pa voda koja je nekada bila zarobljena u visokim geografskim širinama otiče u okeane i širi se ka ekvatoru.

Time se masa pomera dalje od Zemljinih polova, a planeta usporava rotaciju.

Ranija istraživanja već su pokazala da klimatske promene imaju neobične posledice po Zemljinu rotaciju. Sada je tim naučnika sa Univerziteta u Beču i Federalnog instituta tehnologije u Cirihu istražio geološku prošlost kako bi utvrdio da li se nešto slično današnjoj brzini promena ikada ranije dogodilo.

Odgovor je bio nedvosmislen: nije, piše “Sajens fokus”.

Šta utiče na rotaciju Zemlje

Dužina dana nikada nije bila savršeno fiksna. Na Zemljinu rotaciju stalno utiču:

• gravitaciono privlačenje Meseca,
• procesi duboko u unutrašnjosti planete
• promene u atmosferi

Te sile deluju u različitim pravcima i tokom geološke istorije izazivale su oscilacije u dužini dana. Ono što su naučnici sada utvrdili je da su klimatske promene postale dovoljno snažan faktor da stanu rame uz rame sa svim tim uticajim, a vremenom ih čak i nadmaše.

Merenje vremena u drevnim školjkama

Kako bi zavirili milionima godina u prošlost, istraživači su proučavali fosilizovane ostatke jednoćelijskog morskog organizma koji je živeo na morskom dnu, poznatog kao bentoske foraminifere. Hemijski sastav njihovih ljuštura čuva zapis o drevnim promenama nivoa mora. Analizom tih promena naučnici mogu da izračunaju kako se Zemljina rotacija menjala kroz vreme. Posebno razvijen algoritam mašinskog učenja omogućio je istraživačima da izvuku pouzdane zaključke iz materijala koji seže sve do kasnog pliocena, pre 3,6 miliona godina.

Tokom čitavog tog perioda jedan podatak se posebno izdvojio: današnjica.

“Kocka leda visoka 10 km”

Sadašnja stopa produžavanja dana izazvana klimatskim promenama iznosi 1,33 milisekunde po veku. To zvuči beznačajno, ali sile koje stoje iza toga su ogromne.

– Da bi došlo do ovakve promene u dužini dana, potrebna je zapanjujuća preraspodela mase – reda veličine 1.000 gigatona materije koja se premešta sa polova u okeane. Radi predstave te količinu, zamislite čvrstu kocku leda postavljenu iznad Njujorka. Bila bi visoka 10 kilometara, više od Mont Everesta – rekao je profesor Benedikt Zoja, koautor studije.

Dr Mostafa Kijani Šahvandi, glavni autor studije, rekao je da je “promena rotacione energije Zemlje ekvivalentna zemljotresu magnitude 9,0” – ne po razornosti, već po razmeri sila koje deluju na nivou cele planete.

Veće od Meseca

U budućem scenariju visokih emisija gasova sa efektom staklene bašte i nastavka intenzivne upotrebe fosilnih goriva, klimatske promene bi do kraja ovog veka mogle da postanu najveći faktor koji utiče na dužinu dana, nadmašujući čak i gravitacioni uticaj Meseca.

Praktične posledice toga su suptilne, ali stvarne.

– Iako jedna milisekunda deluje zanemarljivo, ovaj efekat je od kritičnog značaja za ultraprecizna merenja vremena potrebna za GPS navigaciju na Zemlji i navigaciju svemirskih letelica širom Sunčevog sistema – rekao je Zoja.

“Ovo je ključna poruka istraživanja”

Planetarne promene koje izazivamo u Zemljinoj rotaciji odražavaju i mnogo šire posledice koje ostavljamo na ekosistem planete. Ogromna preraspodela mase povezana je sa sve ekstremnijim vremenskim pojavama i rastom nivoa mora, procesima koji će uvelike uticati na to gde će ljudi u budućnosti moći bezbedno da žive.

– Najvažnija poruka ovog istraživanja je da je ljudski uticaj na Zemljin sistem postao toliko dubok da sada menjamo sam način na koji se naša planeta okreće – rekao je Zoja.

Naučnici će se sada fokusirati i na druge načine na koje ljudska aktivnost preraspodeljuje masu na planeti, posebno iscrpljivanje podzemnih voda i promene u hidrološkom ciklusu izazvane klimatskim promenama. Ti efekti su znatno manji od uticaja topljenja ledenih pokrivača i glečera, ali njihovo potpuno razumevanje pomoći će naučnicima da preciznije utvrde kako i koliko brzo menjamo Zemljinu rotaciju.

BONUS VIDEO