“ZVAO SAM ZORICU I KEMIŠA, NISU DOŠLI” Milanče Radosavljević o koncertu i kolegama: “Deca su se plašila da ne padnem na sceni”

Milanče Radosavljević ugostio nas je u muzičkom studiu Ace Sofronijevića, gde je sa nama razgovarao o četiri zakazana koncerta na Tašmajdanu.

Milanče nam otkriva kako se oseća zbog uspeha koji je već postigao na prethodnim koncetrima:

– Šta da vam kažem, niko to nije očekivao. Da sam ja to očekivao ranije, ja bih ranije to i radio. Pošto sam ja imao sumnju najpre prema sebi. Vi vidite šta narod misli o nekome, ali mi to ne možemo da znamo. Ja nisam znao da narod ima takvo mišljenje o meni i da će da dođe u takvom broju. Iskreno rečeno ja ovo shvatam kao da me ljudi vole jer ja njih volim celog života i zato im i pevam.

– Nisam ja mogao, nisam nikoga poznavao ko bi to mogao, morao je da se nađe neko, kao Aca što je došao i rekao: “Hajde da radimo koncert”, ja sam se skoro i pokajao.

Otkrio nam je i zašto mu je trebalo ovoliko vremena da se odluči da zapeva pred svojom publikom:

– Ja sam zadužen da otpevam, sebe smatram umetnikom, a umetnici samo misle na umetnost. Postoje drugi ljudi koji treba da misle šta ćemo sa umetnicima.

Era Ojdanić me tešio

Milanče se osvrnuo i na odziv kolega, i otkrio da li mu je neko posebno čestitao:

– Na koncertu mi se obratio Mile Kitić, sa velikim poštovanjem, pozdravio me i Slavko Banjac, Era Ojdanić, on je bio tu uz mene, tešio me. Imao sam velike emocije to veče, tokom jedne strofe osetio sam da ne mogu više, a on nmi kaže: “Nemoj da plačeš”. Ako zaplačem ja gubim pet minuta vremena i totalnu koncentraciju. Iz pevanja u plakanje se ne prelazi tako lako.

Otkrio je i koliko je porodica bila ponosna zbog njegovog uspeha:

– Oni gledaju i drhte, misle, sad bupnuće ovaj, prokinuće, zagušiće se, posle moramo da podgrevamo vatru iz početka – kaže kroz osmeh Milanče i dodaje:

– Supruga nije plakala, ali je bilo emotivno.

Želeo sam da oni dođu, mnogo ih volim

Milanče je otkrio i da je imao želje da se neke kolege pojave na koncertu, ipak, oni su bili sprečeni:

– Želeo sam da dođu Kemiš i Zorica ja sam pokušavao da stupim u kontatk, oni su bili na putu, pa je to veče baš bilo finale “Pinkovih zvezda”. Nadam se da će ovoga puta neko od njih doći, jer oni su puno zaslužni u nekada mom izabiru pesama, ja sam sa Kemišom radio, ja njih mnogo volim. Mnogo sam dobar i sa Radišom Uroševićem, sa svim kolegama. Sa Acom Tirnanić, javljala mi se Vera Matović i Snežana Đurišić, oduševljeni su, valjda nisu očekivali kao ni ja, da će biti ovoliki uspeh.

– Hvala svim mojim kolegama, koji su me podržali. Sve moje kolege podržale su me kad sam bio u bolnici, kad sam bio operisan, i zvale su me, pitali i tako dalje. Zahvaljujem im se ovim putem. Nisam bio vičan u porukama, ja sam tek sad malo savladao telefon, nisam ni koristio telefon ovaj pravi. Dok naučim, javiću ja svima njima.

Otkrio je i kako se sprema

– Ja nemam šta da spremam, ja te pesme ceo život pevam, samo eto zdravstveno, imam te česte upale sinusa, star sam, godine su. Pevam nekih 20 pesama u dobroj intonaciji, punim glasom, to nije lako. Pevaću kao i do sad.