Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da ukoliko bi ove nedelje OFAK-u bio upućen novi zahtev da NIS-u produži operativnu licencu, to bi značilo da ima pomaka u pregovorima između Rusije i potencijalnog kupca. Marković kaže da dokle god se tržište snabdeva iz uvoza i državnih rezervi, možemo očekivati relativno stabilnu situaciju.
U tom kontekstu, sve češće se pominju opcije poput prodaje ruskog udela u NIS-u ili čak nacionalizacije, dok pojedini međunarodni akteri, poput ekonomiste Džefrija Saksa, savetuju – “sačekajte kraj rata u Ukrajini”. O tome da li Srbija ima vremena za čekanje i kakve su realne posledice svakog scenarija, u jutarnjem programu Blic TV govorio je Strahinja Obrenović, docent Fakulteta političkih nauka.
Kako tumačimo pouke iz Moskve
Jedno od centralnih pitanja odnosi se na poruke koje stižu iz Moskve, posebno u svetlu izjava ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je, govoreći o bezbednosnim garancijama i nepoštovanju sporazuma, podsetio da je “Gaspromnjeft uložio tri milijarde evra u NIS”.
Pitanje koje se logično nameće jeste – da li je to direktna poruka Srbiji da bi promene vlasništva u NIS-u trajno narušile odnose sa Rusijom.
Obrenović ovaj signal pre svega vidi kao pozivanje na postojeće sporazume, na koje nas i podseća.
– To je poruka pre svega na koju se referiše u pogledu međudržavnog sporazuma koji je potpisan 2008. godine, kada se ceo energetski aranžman pravi između Srbije i Ruske federacije. Dakle, nije reč samo o naftnoj industriji, to je pitanje naših nalazišta i nafte i gasa, pre svega u Vojvodini, na koje su Rusi dobili pravo tom transakcijom.
On podseća da taj paket nije obuhvatao samo NIS, već i širi energetski dogovor: “To je, naravno, pitanje gasnog aranžmana. Znamo da je u tom trenutku bilo aktuelno pitanje južnog toka. Taj projekat je kasnije napušten”.
Foto: Blic TV / screenshot
Rusiji se ne žuri
U javnosti se sve češće spekuliše da je poruka Moskve zapravo jasna – bez saglasnosti Rusije nema promene vlasničke strukture u NIS-u.
Prema Obrenoviću, ključna poruka glasi: “Pre svega predsednik tu referiše da ništa bez Rusa jednostrano da se preduzima – u redu je i prodaja, ako smo mi uključeni u to i ako mi damo saglasnost. To je pozicija velike sile i mislim da se Rusiji ne žuri”.
On ističe da je iz ruske perspektive neprihvatljivo da se bez njihovog uticaja odlučuje o investiciji koja ima i političku težinu.
– Za rusku stranu se čini, izgleda neprihvatljiva ta pozicija da se učestvuje u kupovini ruskog udela, barem iz aspekta velike sile koja tu ima investiciju, ulaganje i naravno koja želi da zadrži svoju političku poziciju u ovom regionu Zapadnog Balkana – rekao je Obrenović.
Foto: Pavel Bednyakov / Tanjug/AP
Treća strana kao izlaz – MOL i ADNOK u opticaju
Kao potencijalno kompromisno rešenje, pominje se prodaja ruskog udela trećoj strani. Za sada su u javnosti isplivala imena – mađarski MOL i emiratski ADNOK.
– Rešenje može da bude prodaja tog udela ruskog nekoj trećoj strani. Vidimo da su kao kandidati isplivali MOL i ADNOK za sada. Nisam upućen da su neke zapadne kompanije, kompanije zapadnih zemalja, zainteresovane – jasan je Obrenović.
Prema njegovim rečima, takav scenario bi omogućio nastavak rada NIS-a.
– Ti pregovori, ako se zaista odvijaju i nemamo uvida u to, mogu da dovedu do nekog rešenja koje bi značilo nastavak poslovanja Naftne industrije Srbije, odnosno rada rafinerije i nesmeteno obavljanje drugih delatnosti.
Foto: Đorđe Kojadinović, MOL grupa / Ringier
Da li bi OFAK prihvatio MOL kao rešenje?
Pitanje koje se potom otvorilo odnosi se na to da li bi američka strana, konkretno OFAK, prihvatila da MOL preuzme NIS, imajući u vidu specifičnu poziciju Mađarske unutar EU. Obrenović upozorava da je pozicija Budimpešte često pojednostavljeno tumačena.
– To je dosta mistifikovana sama pozicija Mađarske. Najpre oko produžetka taj dogovor sa Trampom. Da li se to odnosi samo na godinu dana, s obzirom da je Orbanovo tumačenje sa kojim izlazi u javnost, jeste da to traje dok god su oni na funkciji. S obzirom na to da i Mađarskoj predstoje izbori naredne godine, pitanje je…
Šta su zapravo sekundarne sankcije i koga pogađaju?
– To će sad zavisiti od pozicije američke strane, konkretno od OFAK-a. Američka administracija utiče na to. Verujem da su i oni upućeni kako se situacija rešava ili ne rešava u kontekstu sa NIS-om, tako da ako smo blizu završetku pregovora oko oko rešenja same situacije. NIS i prodaje ruskog udela. Verujem da bi to moglo da se odloži te sekundarne sankcije. A ako oni smatraju da do toga ne dolazi, da se samo kupuje vreme, verujem da smo pod većim rizikom da te sankcije nastupe u vrlo kratkom trenutku.
Da bi se razjasnile nedoumice u javnosti, Obrenović precizno objašnjava pojam sekundarnih sankcija.
– To su sankcije koje pogađaju preduzeća koja nisu na listi sankcionisanih subjekata, ali posluju sa subjektom kome su uvedene sankcije. Dakle, bilo koja vrsta trgovine, transakcija koja se odvija sa sankcionisanim preduzećem, izlaže vas kao to treće preduzeće riziku da i vi potpadnete pod udar tih sankcija. Svakako, tu je najbitniji moment pozicije banaka komercijalnih, da li bi banke mogle da finansiraju, s obzirom da je za svako privredno društvo i privredni subjekt važno zapravo i likvidnost i dobijanje kredita i poslovanje sa bankama.
Da li čekanje kraja rata ima cenu?
Komentarišući savet Džefrija Saksa da Srbija sačeka kraj rata u Ukrajini, Obrenović naglašava da čekanje ima visoku cenu.
– Smatram svakako da mi jesmo na gubitku samim prestankom rada rafinerije i najvažnije jeste da imamo plan. Dakle, ne da pustimo to stihijski ili hazarderski da pristupimo problemu, nego šta je naš cilj? Da li će to biti poslovanje NIS-a po svaku cenu, uključujući neke mere koje možda Rusija ne bi okarakterisala kao prijateljske, da li je naš cilj da nađemo supstitut tome, da zatvorimo rafineriju, uostalom i neke druge zemlje, ali to će pogoditi neminovno pre svega zaposlene, To će zahtevati jedan period adaptacije, i to jeste mogući scenario, isto će se preživeti, ali, svakako smo na velikom gubitku. Pre svega zaposlenih u kompaniji, ali i privrede i društva, gubimo svakim momentom od prestanka uvoza sirove nafte kroz JANAF do gašenja rafinerije, mi smo svakako na gubitku. Samo je najbitnije postaviti se strateški u tom problemu – zaključio je Obrenović za Blic TV.
