Blic
Evropski zvaničnici razmatraju mogućnost obnove uvoza ruskog gasa u sklopu mirovnog sporazuma sa Rusijom
Foto: GreenOak / shutterstock
Evropski zvaničnici, piše Financial Times, raspravljaju o tome da li bi snabdevanje EU ruskim gasom trebalo da postane deo nagodbe s Moskvom u okviru nastojanja da se okonča rat u Ukrajini. Obnova uvoza ruskog gasa mogla bi da dovede do nižih cena energije u Evropi, podstakne Moskvu na brži prekid vojnih aktivnosti i doprinese održavanju primirja. Međutim, i sama ideja povratka ruskom gasu i dalje izaziva žestoke reakcije pojedinih evropskih lidera. Za razliku od ranijih argumenata da je eliminacija ruskog gasa najbolja dugoročna strateška odluka, sada se pre svega insistira na političkim principima i ističe da bi potpuni preokret politike bio problematičan. Više članica EU već je potrošilo značajna sredstva na prilagođavanje novim izvorima energije, a sada se postavlja pitanje da li su ti troškovi bili uzaludni.
„Zašto smo poslednjih godina uopšte radili to što smo radili?“ – emotivno je pitanje koje postavljaju zagovornici dugoročnih trgovinskih barijera prema Rusiji. Ukoliko bi EU nastavila da u potpunosti izbegava ruske energente i nakon prekida vatre, to bi značilo da bi Rusija, zemlja sa 143 miliona stanovnika, ostala pod nekom vrstom ekonomskih sankcija. Takav pristup dolazi s cenom – članice EU bi morale da plaćaju skuplju energiju, što dodatno dovodi u pitanje efikasnost sankcija, prenosi Jutarnji list pisanje FT.
U kontekstu ove rasprave, važan faktor je i politika Donalda Trampa, koji je srušio američku zelenu agendu i forsira ekspanziju eksploatacije gasa, uključujući ubrzanu izgradnju gasnih elektrana. Evropski „zeleni“ narativi o tome da je gas relikt prošlosti sve su manje održivi, jer globalna potražnja za gasom i naftom raste. Ključno pitanje za EU jeste da li će, zbog političkih principa, energente plaćati skuplje ili jeftinije.
Pritisak velikih država članica
Prema informacijama trojice zvaničnika upućenih u pregovore, ideju obnove uvoza ruskog gasa podržali su pojedini nemački i mađarski zvaničnici, uz saglasnost još nekoliko evropskih prestonica koje smatraju da bi to pomoglo u smanjenju troškova energije.
„Postoji pritisak pojedinih velikih država članica da se snize cene energije, a ovo je jedan od načina da se to postigne“, izjavio je jedan od zvaničnika.
Obnavljanje izvoza ruskog gasa značajno bi povećalo prihode Moskve. Pre rata, isporuke gasovodima iz Rusije činile su oko 40% ukupne opskrbe EU, a Nemačka je bila najveći uvoznik. Istovremeno, Donald Tramp insistira na tome da se rat „uskoro“ završi, što je pokrenulo rasprave među zapadnim liderima o mogućim elementima trajnog sporazuma s Moskvom. Tramp je takođe zapretio EU carinama ukoliko ne poveća kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), koji je skuplji od ruskog gasa isporučenog gasovodima.
Udeo ruskog gasa u snabdevanju EU prema poslednjim podacima pao je na oko 10%. Istovremeno, Tramp u SAD najavljuje gasnu revoluciju i ubrzanu izgradnju gasnih elektrana, ali je upozoren da bi povećana potražnja u Evropi mogla da dovede do rasta cena energije u Americi.
Strateška dilema EU
Zvanična strategija EU ostaje potpuno eliminisanje uvoza ruskih fosilnih goriva do 2027. godine – plan koji je u martu predstavio evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen. U trenutku predstavljanja ovog plana nije bilo primedbi da se time uvodi kategorija „politički nepodobnih“ energenata. Međutim, ideja da EU ne sme zavisiti od ruskog gasa podrazumeva pretpostavku da će Vladimir Putin ostati na vlasti zauvek i da će ga zameniti još jedan autokrata. Ovakav stav temelji se i na dugogodišnjem narativu o Rusiji kao zemlji neslobode – argument koji nije bio primenjen na Nemačku nakon Drugog svetskog rata.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u sredu da je „okončanje vruće faze rata ključno“ i da su „diplomatska rešenja poželjnija – manje žrtava, manje gubitaka“. Njegov kabinet nije komentarisao raspravu o mogućem nastavku kupovine ruskog gasa.
Ova rasprava izazvala je zabrinutost među američkim izvoznicima LNG-a, koji strahuju da bi nastavak tranzita ruskog gasa preko Ukrajine mogao učiniti njihove proizvode nekonkurentnim. Evropska komesarka za energetiku Ditte Juul Jorgensen boravi u SAD, gde pregovara s američkim izvoznicima o dugoročnim ugovorima za snabdevanje gasom.
Trenutni troškovi snabdevanja gasom u EU su otprilike tri do četiri puta viši nego u SAD.
U kontekstu pregovora između Rusije i Ukrajine, zanimljivo je da je hrvatski premijer Andrej Plenković nedavno posetio Zelenskog, naglašavajući podršku „pravednom miru“ u Ukrajini.
Financial Times zaključuje svoj izveštaj citatom neimenovanog visokog EU zvaničnika:
„Na kraju krajeva, svi žele niže troškove energije.“
Iako je gas u EU praktično otpisan kao energent pod uticajem političkih narativa i zelene agende, nekoliko velikih članica još uvek nije pronašlo održivu alternativu bez značajnog poskupljenja energije.
