Iznenadan prestanak gorušice nije znak ozdravljenja: Kako “tihi refluks” bez pečenja u grudima vodi direktno do raka jednjaka

Dugotrajni povratak želudačne kiseline oštećuje osetljivu sluzokožu i dovodi do razvoja takozvanog Baretovog jednjaka – stanja koje dramatično povećava rizik od nastanka kancera. Zato je bitno na vreme prepoznati “tihi refluks”, i uraditi endoskopiju.

Gorušica se ne manifestuje uvek klasičnim pečenjem. Ponekad na nju ukazuju:

• Hronični kašalj i promuklost,
• Uporno čišćenje grla (iskašljavanje),
• Osećaj knedle u grlu,

Još podmuklija situacija nastaje kada dugogodišnja gorušica iznenada prestane. Mnogi misle da su ozdravili, ali istina je potpuno drugačija.

– Ako na vreme otkrijemo i uklonimo nepravilno izmenjene ćelije, možemo u potpunosti sprečiti nastanak raka jednjaka u budućnosti – upozorava prof. dr Oliver Peh, načelnik Odeljenja za gastroenterologiju i intervencionu endoskopiju u Poljskoj.

Zašto kiselina uništava jednjak

Kada se želudačna kiselina redovno vraća uz jednjak, ona postepeno menja strukturu njegove sluzokože. Sluzokoža jednjaka je izuzetno osetljiva na kiselinu za razliku od samog želuca.

Digestivni trakt ima prirodnu barijeru – mišićni sfinkter na prelazu između jednjaka i želuca koji deluje kao ventil. Kada ovaj ventil oslabi, kiselina slobodno prolazi i izaziva hronično zapaljenje.

Glavni okidači za slabljenje ventila jednjaka:

• Gojaznost i višak visceralne masti u stomaku,
• Nikotin i konzumiranje alkohola,
• Masni i obilni obroci, naročito kasno uveče,
• Slatkiši – šećer dodatno stimuliše lučenje kiseline,
• Jaka kafa, čokolada, paradajz, nana i gazirana pića,
• Pojedini lekovi i hormonske promene u trudnoći.

Zašto gorušica iznenada prestaje? Zaštita koja vodi u tumor

Kada je jednjak godinama izložen kiselini, organizam pokušava sam da se zaštiti. On menja svoju osetljivu sluzokožu i stvara otporniji sloj (cilindrični epitel) koji više ne reaguje pečenjem.

Problem je u tome što se taj zaštitni sloj pojavljuje tamo gde mu nije mesto. Tako nastaje Baretov jednjak. On sam po sebi nije tumor, ali predstavlja predkancerogenu promenu.

Pacijenti sa Baretovim jednjakom imaju 30 do 125 puta veći rizik od razvoja raka jednjaka u odnosu na ostale ljude.

Šta je “tihi refluks” i kako kiselina stiže do grla

Kod ovog stanja, gasni mehurići prenose sitne kapljice želudačne kiseline i enzima pepsina sve do grkljana i sinusa. Kiselina iritira nervne završetke, što mozak registruje i aktivira stalan refleks kašlja.

Dijagnoza se najpreciznije postavlja pomoću 24-časovne pH metrije (HEMI II metoda), gde se kroz nos uvodi tanka sonda koja prati kretanje kiseline tokom celog dana i noći.

Kako se leči ovo stanje i kada je endoskopija obavezna

Kratkotrajni povratak kiseline, do 20 puta dnevno javlja se i kod potpuno zdravih ljudi. Međutim, ako je refluks učestao, neophodna je endoskopija – snimanje jednjaka kamerom.

Terapija obuhvata:

1. Inhibitore protonske pumpe (IPP): Lekovi poput pantoprazola ili omeprazola blokiraju lučenje kiseline kako bi se sluzokoža oporavila.
2. Alginate: Preparati na bazi smeđih algi koji stvaraju zaštitni gel na površini želuca i fizički sprečavaju podizanje kiseline.
3. Endoskopsku ablaciju: Ukoliko se pronađu izmenjene ćelije (displazija), patološko tkivo se bezbedno uklanja endoskopskim putem, nakon čega se sluzokoža potpuno regeneriše.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Gastroenterologu se treba javiti ukoliko se pojave:

• Otežano gutanje hleba ili mesa – osećaj da hrana “zastaje”)
• Tragovi krvi u stolici ili povraćanom sadržaju
• Neobjašnjiv i nagli gubitak težine
• Promuklost koja traje duže od tri nedelje

Iako je rizik od raka pojedinačno gledano umeren, u medicini je poznato da je rak jednjaka tri puta češći kod muškaraca nego kod žena. Pravovremeni pregled na svakih 3 do 5 godina za pacijente sa rizikom doslovno sprečava najgori scenario.

(fakt.pl)