Iza blistave karijere duge skoro tri decenije kriju se ožiljci i rane o kojima se retko govori. Frontmen benda “Amadeus“, Bojan Tasić, poznatiji kao Džaja, u šokantnoj ispovesti za Blic otvorio je dušu o najtežim momentima svog života. Od brutalnog napada u kojem je jedva izvukao živu glavu, preko pevanja pod pretnjom oružjem za bakšiš, pa sve do tragičnog gubitka prijatelja i kolege Tokana.
OGLASIO SE DŽAJA AMADEUS, otkrio sve o svom problemu: “NISAM DOBRO, LEKARI SU ISKLJUČILI…”
Kao osamnaestogodišnjak, Džaja je doživeo pravi horor u rodnom Leskovcu kada ga je pomahnitali narkoman napao s leđa dok je sedeo sa devojkom na klupi. Nakon stravičnog uboda usledilo je sedam izuzetno teških i kritičnih dana za njega i njegovu porodicu.
– Prišao mi je s leđa, zabo mi nož u leđa, pobegao i to je to. I još dvojicu je ubo te večeri. Njima su povrede bile lakše, rame i lopatica, a meni je nož probio celu kičmu. Ovaj nož je bio lovački, prošao je kroz rebra i probio plućno krilo. Jedva sam ostao živ, doktor mi je rekao da sam bio pušač ili da sam bio bolestan, ne bih se izvukao – priseća se Bojan najstrašnijeg trenutka.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
Trauma koju je preživeo ostavila je duboke posledice na njegovu psihu.
– Godinu dana nisam uopšte izlazio u grad. Znači, uopšte. Vukao sam tu traumu i kada bih otišao na neku žurku. Uvek sam pazio da stojim tako da mi leđa budu uza zid. To su bile prave traume – iskren je pevač.
Kafanski život i rad na estradi donosili su veliku zaradu, ali frontmen “Amadeusa” priznaje da su se zbog pesme često susretali sa ozbiljnim opasnostima. Na pitanje da li pamti najgoru situaciju sa nastupa, Bojan šokira odgovorom:
– Pa ne znam… stavljali su i bombe na sto, i pištolj u stomak, i svašta nešto… Tvoje je da se samo prilagodiš situaciji i radiš sve što ti tada kažu – objašnjava Bojan surovi način preživljavanja na nastupima.
Ipak, bilo je i noći koje danas sa osmehom prepričava. Jedna od njih desila se pre više od 25 godina u prepunom beogradskom klubu, oko tri ujutru, kada su od oduševljenih gostiju dobili ogroman bakšiš, misleći da je u pitanju samo sitniš.
– Ja raširim ruke, a tada su još bile marke… kad ono 1.000 maraka! Nama je tada kirija bila 300 maraka. Tada sam rekao bendu da se skupimo i brzo pobegnemo na zadnji izlaz da nam ne traže pare nazad – prepričava Bojan.
Foto: Antonio Ahel/ATAImages
Da bi opstali 29 godina u ludilu estrade, morali su da uvedu vojnička pravila.
– Mi funkcionišemo kao neko malo preduzeće, što u stvari i jesmo. Postavili smo neka pravila od samog starta i držali ih se, onako, kao pijan plota… minut se plaća dva evra ako neko zakasni – ističe frontmen tajnu opstanka benda.
Ipak, nikakva pravila i disciplina nisu mogli da ih pripreme na najveći udarac – iznenadnu smrt bubnjara Bojana Zlatanovića Tokana.
– Najteže nam je pao gubitak Tokana. To nam je nešto što nas je potpuno izbacilo iz koloseka, iz stroja, što bi se reklo. Neko vreme nas je držalo, par meseci, ali morali smo da nastavimo dalje – zbog muzike, zbog njega samog i zbog naše publike – emotivno priča Tasić.
Kako sam priznaje, praznina na bini ostala je zauvek.
– Bend “Amadeus” više nije isti bend koji je bio sa Tokanom i Milanom. Tokan je imao potpuno drugačiju energiju… ali morali smo da nastavimo dalje – zaključuje pevač.
