Evropski put Srbije između obećanja i sumnji: “Mora tačno da se zna šta je čija uloga”

Formiranje operativnog tima za evropski put Srbije, potencijalni novi rokovi za proširenje, kritike iz Brisela i raspoloženje javnosti otvaraju ključno pitanje: gde se trenutno nalaze srpske evrointegracije i da li postoji politička volja za njihov nastavak? Sagovornici su različitog stava, jedni smatraju da će tim “podići nužni i neophodni nivo efikasnosti”, drugi sumnjaju u to. Ima i onih koji smatraju da bi Ukrajina mogla da otvori vrata Zapadnom Balkanu za ulazak u Evropsku uniju (EU).

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Nemanja Starović kaže da je ideja nedavno formiranog Operativnog tima da zameni glomazne i birokratizovane strukture iz prethodnog perioda.

– Operativni tim ima snažan mandat sa jasnim nadležnostima i mislim da je izbor ambasadora Danijela Apostolovića za šefa tima izvanredan, jer je reč o elitnom diplomati – ističe Starović za RTS.

On ukazuje da je konkretni cilj ispunjavanje mera ili kriterijuma za otvaranje klastera dva, pet i šest, kao i dostizanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24.

– To su konkretni zadaci i mislim da ćemo zaista podići taj nužni i neophodni nivo efikasnosti. Tim broji deset članova – ocenjuje Starović.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković navodi da joj se iz svega što proizilazi kada je reč o Operativnom timu za evropski put Srbije ne čini da je želja vlasti da ubrza proces ulaska u EU.

– Sama ideja formiranja takvog tima u ovom trenutku zapravo pokazuje da ne postoji odlučna volja. Govorimo o ad hok telu koje treba da zameni postojeće strukture i ovo nije prvi put da Srbija to radi. Ne vidim način kako telo koje će se, prema najavama, baviti tehničkim stvarima može da ubrza proces evropskih integracija – upozorava za RTS Selakovićeva.

Kako ističe, čitava situacija joj deluje kao trčanje u mestu na pokretnoj traci.

– Ako stojite, ne možete da krenete dalje – zaključuje Selakovićeva.

“Tačno da se zna šta je čija uloga”

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević smatra da je suština u političkim stvarima i da, u tom smislu, bilo koji operativni tim može samo da ubrza i doprinese boljem uočavanju problema.

– Mi smo vrlo kasno formirali Ministarstvo za evropske integracije jer time pokazujete EU da ste ozbiljan partner. Potrebno je da resorni ministar bude neka vrsta hijerarhije nad ostalim ministarstvima. Civilna društva mogu da imaju konsultativnu ulogu, ali nemaju politički legitimitet – tvrdi Zečević.

Objašnjava da mora tačno da se zna šta je čija uloga.

– Mišljenje civilnog društva je bitno, ali vlada, ministarstva i predsednik odlučuju. Tako je i u bilo kojoj drugoj zemlji – kaže Zečević.

Ocenjuje da bi ubrzano priključenje Ukrajine EU moglo da bude deo šireg političkog kompromisa sa Rusijom, ali isključivo kao vanredan model članstva bez prava glasa, što bi u izmenjenim geopolitičkim okolnostima moglo da otvori prostor i za zemlje Zapadnog Balkana.

– Ukrajina bi mogla da bude primljena kao jemstvo za budućnost, ali bez prava glasa – navodi Zečević, dodajući da su za Crnu Goru i Albaniju predviđeni redovni rokovi ulaska, 2028. i 2030. godine.

Ministar Starović ističe da se unutar EU vode intenzivne rasprave o slojevitim modelima članstva i da Srbija, kroz rad Operativnog tima, nastoji da bude spremna za svaku političku priliku, čak i u uslovima formalne blokade pojedinih klastera.

– Gledamo izvan okvira klastera tri i želimo da ispunimo merila i za druge klastere, kako bismo u trenutku političkog dogovora mogli brzo da iskoristimo šansu – naglašava Starović.

Bojana Selaković upozorava da ni ubrzano ni nepunopravno članstvo ne mogu da zamene suštinske reforme, posebno u oblasti vladavine prava, gde Srbija, kako kaže, trenutno pravi korake unazad.

– Ako pravosudni zakoni ostanu u ovom obliku, ne postoji teoretska šansa da govorimo o iBAR-u – ističe Selaković, zaključujući da tehničke reforme nisu sporne, ali da bez stvarne nezavisnosti pravosuđa evropski proces ostaje formalan.

(RTS)