Japanka se preselila u Srbiju zbog harmonike, pa se i udala za Srbina: Fumiko se prezivala Takešita, sada je Knežević, a evo gde je upoznala muža

Fumiko, Japanka, svira harmoniku, i to u Srbiji! Ovde ju je 2003. godine dovela ljubav prema srpskoj muzici. A onda se zaljubila i u Srbina.

Dok ga nije srela, prezivala se Takešita. Sada Knežević. Primer je kako se dve totalno različite kulture mogu spojiti u harmoniji, a njena priča je svedočanstvo o tome koliko nas muzika može povezati preko svih granica.

U Japanu učila srpsko kolo

U Srbiju je prvi put došla u leto 2000. U Japanu je bila članica folklornog društva koje neguje igre iz istočne Evrope, uključujući i naša kola…

– Srpska muzika me je dovela u Srbiju. U Japanu sam svirala klavir. Kada sam rekla poznanici da volim srpsku muziku, upoznala me je sa čovekom koji svira harmoniku i počela sam da uzimam časove – priča Fumiko za Kurir.

Potom je učila kod čuvenog majstora Slavka Mitrovića Caleta. Na pitanje zašto baš harmonika, kaže da je na desnom delu harmonike klavijatura ista kao kod klavira.

 “Bilo je teško savladati harmoniku”

– Lako je bilo da je sviram jer sam svirala klavir u Japanu. Pored toga, sviđa mi se da sviram harmoniku jer harmonika pokriva sve, melodiju, akorde i basove, a mogu da je nosim bilo gde. Inače, bilo je teško savladati harmoniku. Tek pre četiri godine, kada sam uspešno svirala “Tanino oro” od Bata Kande, pesmu koju sam želela da sviram još otkad sam počela da učim harmoniku, dozvolila sam sebi da kažem da sam harmonikaš – kaže nam ona.

U periodu od 2000. do 2003. godine u našu zemlju je dolazila kao turista kad god bi skupila dovoljno novca.

Selidba u Srbiju

– U tom periodu sam pričala mnogo o Srbiji svojoj porodici, zato su imali sliku kako izgleda ovde i nisu se toliko brinuli. Odluka o selidbi usledila je iz želje da nastavim da sviram harmoniku i da učim od majstora tog instrumenta.

Pesme koje obožava da izvodi su “Kada padne prvi sneg” Zvonka Bogdana i Balaševićev “Ringišpil”, a prvo je naučila nešto tradicionalnije – “Moravac”.

Supruga je upoznala na svadbi zajedničke prijateljice u Beogradu, a učenje srpskog jezika za nju, kako kaže, nije bilo teško.

– Volim srpsku muziku i kulturu, i želela sam da saznam što više o Srbiji. Zato mi nije bilo toliko teško. Takođe, vidi se da sam strankinja, zato sam mislila da ljudi mogu da me prihvate iako napravim greške i nisam se plašila toga – priča Fumiko i dodaje:

– Srbi su gostljubiv narod i to mi je pomoglo kada sam počela da živim ovde. Za dalju komunikaciju muzika i prijateljstvo između Srbije i Japana otvaraju mi mnoga vrata.