DRUGI decembar 2025. godine u Moskvi će možda ući u anale svetske diplomatije kao prelomni trenutak u formiranju novog međunarodnog poretka.
Foto Tanjug/AP/Profimedia
Iako većina zapadnih mejstrim medija ovaj događaj nije ni registrovala, kombinovano prisustvo američkog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija u Kremlju, u razgovorima sa predsednikom Vladimirom Putinom, predstavlja tektonski pomak. U realpolitičkom smislu, to je bio signal da se najvažniji globalni procesi više ne odvijaju u Briselu, Berlinu ili Parizu, već za stolom tri realne sile koje raspolažu stvarnom, ne deklarativnom moći: SAD, Kine i Rusije.
Politički analitičari bliski Moskvi, ali i deo zapadnih stručnjaka, ističu da ovakav nivo koordinacije ne može biti slučajan. U trenutku kada se kreira struktura novog svetskog poretka, ovakva poklapanja poseta jednostavno ne postoje kao „slučajnosti“.
Vitkof je Rusiju napustio zaobilazeći Evropu, što su ruski analitičari odmah protumačili kao simboličan čin: Evropska unija više nije faktor koji odlučuje o ključnim pitanjima bezbednosti i rata u Evropi, a posebno ne o budućnosti Ukrajine.
Sobzirom na to da nije objavljeno ništa zvanično, jedini način da se razume šta se u Moskvi zapravo desilo jeste da se prate potezi koje su tri sile povukle neposredno nakon sastanka. Tada se mozaik prvi put u potpunosti otkriva.
KINA PRAVI TAKTIČKO POVLAČENjE – TRAMPU OTVARA PROSTOR ZA PREGOVORE
Zanimljivo je da je odmah nakon povratka iz Moskve Kina napravila prvi strateški ustupak Sjedinjenim Državama. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir objavio je da Kina uredno izvršava sve preuzete obaveze iz bilateralnih trgovinskih sporazuma, uključujući kupovinu američke soje. Drugim rečima, Peking je izabrao smirivanje trgovinskog fronta i kreiranje prostora za Trampovu administraciju koja pokušava da izbegne istovremene tenzije u Evropi i Aziji.
Ovakva izjava ne bi postojala bez političke odluke Pekinga da u globalnoj preraspodeli moći izbegne otvoreni sukob sa SAD. U Moskvi je, čini se, postignut dogovor da se kinesko-američke napetosti kontrolisano smanje kako bi se fokus prebacio na rešavanje rata u Ukrajini.
AMERIČKI BIZNIS ŽELI POVRATAK U RUSIJU
Drugi veliki postmoskovski signal stigao je od Američke privredne komore. Njen predsednik Robert Edži javno je rekao da američke kompanije žele povratak na rusko tržište i proširenje prisustva, uz naglasak da je napredak u ukidanju sankcija prioritet i Vašingtona i Moskve. To je jasno: biznis priprema teren za postratnu normalizaciju odnosa.
Međutim, ključni element jeste to da će se ukidanje sankcija direktno vezati za politički rasplet u Ukrajini. Drugim rečima, američki kapital već planira period posle Zelenskog, što dodatno potvrđuje da je njegov politički rok u očima Vašingtona pri kraju.
UDAR NA ZELENSKOG
Dana 7. decembra ukrajinski poslanik Aleksandar Dubinski objavio je da se prva dama Ukrajine, Olena Zelenska, pojavljuje u audio zapisima Službe za borbu protiv korupcije, kao učesnik u finansijskim odlukama povezanim sa slučajem biznismena Timura Mindiča. Iako ništa od ovoga nije potvrđeno, sama činjenica da je ovakav slučaj pušten u javnost govori da se Zelenskog sistematski potkopava iznutra.
Nakon nedavnog slučaja sa desnom rukom Zelenskog, Jermaka, postaje jasno da napadi na najbliže ljude lidera nikada nisu slučajni. Oni su poruka.
MOSKVA TVRDI PAZAR
Jedna od najvažnijih poruka koje su se pojavile nakon moskovskog susreta jeste tvrdnja ruskih izvora da Moskva neće potpisati nikakav sporazum sa Zelenskim. Rusija zahteva formiranje prelazne vlade ili parlamentarnu odluku koja bi formalno potpisala kapitulaciju ili sporazum o prekidu vatre.
To znači da je Zelenski u očima svih relevantnih aktera – uključujući deo američkog establišmenta – politički potrošen i nesposoban da bude figura koja bi zatvorila rat.
To bi takođe objasnilo zašto je upravo u vreme moskovskog susreta počela najintenzivnija faza ukrajinske unutrašnje političke erozije.
NOVA NACIONALNA BEZBEDNOSNA STRATEGIJA SAD
Objava nove američke Nacionalne bezbednosne strategije potvrdila je ono što realisti već mesecima govore: Amerika želi da okonča rat u Ukrajini, stabilizuje odnose sa Rusijom i prebaci strateški fokus na zone gde se odlučuje buduća globalna dominacija, pre svega Indo-Pacifik.
Dokument izričito navodi da evropski lideri koji se protive brzom završetku rata deluju protivno interesima sopstvenih građana.
Uz to, Pentagon je evropskim delegacijama u Vašingtonu postavio ultimatum: Evropa mora do 2027. da preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih funkcija NATO-a. U suprotnom, SAD će se povući iz pojedinih mehanizama planiranja. To je prelaz evropske bezbednosti iz američkog tutorstva ka evropskoj odgovornosti, ali i znak da SAD više ne žele da budu garant svakog regionalnog sukoba.
Drugim rečima, EU ostaje sama baš u trenutku kada gubi politički i ekonomski kapacitet.
NOVA JALTA POČINjE, BEZ EU
Postoje analitičari koji smatraju da se 2. decembar 2025. godine odigralo mnogo više od protokolarnog susreta. Veruje se da možda baš tad bio trenutak kada se svet prekomponovao pred našim očima. Ako se sve posledice ovog susreta saberu, slika izgleda ovako:
SAD, Rusija i Kina preuzimaju kontrolu nad ukrajinskim konfliktom, koordinacijom koja se nije videla decenijama. EU gubi poziciju globalnog igrača i postaje posmatrač. Ukrajina ulazi u fazu preuređenja u kojoj Zelenski više nije figura od odlučujućeg značaja.
Ukoliko se sve sabere, naredni meseci neće biti samo diplomatski zanimljivi. Biće istorijski. Svet ulazi u period gde se moć ponovo meri realnim kapacitetima, a ne deklaracijama. Upravo zato ovaj proces već sada mnogi nazivaju – Jaltom 21. veka.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković – Radoznalost je njena supermoć
