Jakov i Janja boluju od Autizma i potrebna im je pomoć svih nas! Iako se svakodnevno suočavaju sa izazovima, roditelji mališana ne odustaju!

Mala, živahna Janja pre nekoliko dana po prvi put je proslavila rođendan u igraonici – sa drugarima, tortom i osmehom koji se ne zaboravlja. Bila je neizmerno srećna. Progovorila je prvo na engleskom, a sada u svoj rečnik polako uvodi i srpske reči. Njeno detinjstvo, kao i detinjstvo njenog mlađeg brata Jakova, nije bilo lako – oboma je dijagnostikovan autizam, zbog čega su gotovo ostali nemi. Danas, Jakov čak ume i da peva.

Njihov napredak, kažu roditelji, počeo je nakon odlazaka na lečenje u Japan. Porodica je tamo boravila dva puta i od tada je promena ogromna.

 – Sto hiljada bi dinara trebalo po mesečnom nivou, a ovako kad vodimo, na primer, da se izradi terapija u Japanu, imamo, znači, da se ne lažemo, od 14 do 15 meseci, sigurno, smo mirni sa terapijama, što se tiče i kapsula i ampula. I radi se, na primer, terapija od krvi roditelja donora – kaže Aleksandar Stankić, otac dvoje dece.

Terapije, iako su efikasne, na mesečnom nivou su jako skupe. Roditelji se ne zavaravaju, nijedna terapija nije čarobni štapić. Ali uz posvećenost, stručnu pomoć i svakodnevni rad sa decom, Janja i Jakov mogu imati normalan i ispunjen život.

 – Jednom i drugom smo najveći oslonac, moja supruga je najveći oslonac. Pomažu i moji i njeni roditelji, prijatelji, humani ljudi kojima se zahvaljujemo na svemu. Znači koji su i do sada dva puta, evo sad i treći put, skupljali novac za Janju i Jakova. Pomaka ima, i biće, naravno, Bogu hvala. Sad, u odnosu na pre tri godine – mi sad živimo život. Nije to sad ono sto posto, ali jednostavno, sasvim je druga priča – kaže Aleksandar.

Zaga, majka dvoje dece, ne krije emocije:

– Kad padnem ja, tu je on, kad padne on, tu sam ja. I onda izvlačimo jedno drugo i uspemo to da odradimo. I ja mislim da ćemo to uspeti do kraja. Ja kažem, naravno, uvek su deca prioritet roditeljima, ali on prvi treba da bi ja mogla da funkcionišem za njih dvoje.

Jakov i Janja obožavaju da provode vreme zajedno – gledaju crtane filmove, vole pse, a najviše ih raduju papagaji. Na jesen će Jakov krenuti u prvi razred u specijalnoj ustanovi u Beogradu i pridružiće se sestri. Iako se svakodnevno suočavaju sa izazovima, roditelji ne odustaju.

– To je ono što se kaže, tog dana ako ne budemo mogli da ih izvučemo, tog dana ja ne postojim – kaže Aleksandar.

Janju smo nakon razgovora ispratili u školu. Otišla je nasmejana. Jakov nam je mahnuo i bacio petaka – baš kao pravi veliki dečak.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs