PLENUMI su mladima isprali mozgove, a dokaz tome je plenumašica koja je gostovala u Utisku nedelje gde je uporno ponavljala: “Ja nemam ime i prezime, ja sam medij”.
Foto: Printskrin/Alo
O rizicima koje kolektivni identitet nosi za Alo je govorila mr Tatjana Subotić, specijalista medicinske psihologije.
-Način na koji komuniciramo u javnom prostoru, da li on bio verbalni ili neverbalni, utiče na poverenje i na neki kredibilitet koji imamo kada se obraćamo nekome. Anonimnost, odnosno postavljenje sebe u okvir nekoj kolektivnog identiteta, ukazuje s jedne strane neku potrebu za zaštitom, ali istovremeno i narušava jasnoću i nije način da se zapravo neguje odgovornost u javnom diskursu. Kada komunicirate, važno je da budete otvoreni i, naravno, da imate uvažavanje i spremnost na odgovornost – rekla je Subotić.
Kolektivni identitet – okidač za ponašanje mase
Rizici kolektivnog identiteta su, dodaje Subotić, to da kolektivni identitet uvek može biti okidač za ponašanje mase.
– Ono što je u psihologiji problematično, to je da taj termin psihologije mase, koji je uveden u psihologiju i koji se nekako proučavao na sociološkim studijama, poznaje teškoće i potencijalne rizike takvih ponašanja. To je pre svega da je individuacija, odnosno, proces gubitka individualnog mišljenja, jer se potiskaju sopstveni stavovi da bi se pripadalo grupi. I to je ono što uvodi i etičku priču u celu stvar, a samim tim dolazi i do pada kritičkog mišljenja – dodaje ona.
Povećava tenzije i smanjuje prostor za dijalog
Takođe, dodaje da to podstiče polarizacije i podele, odnosno, povećava tenzije i smanjuje prostor za dijalog.
– A nijedno civilizovano društvo bez prostora za dijalog i bez zdravog dijaloga ne može da napreduje, da se razvija i da funkcioniše.
Dehumanizacija drugih
– Takođe, taj proces kolektivnog identiteta dovodi do neke dehumanizacije drugih, jer sve ono što nije grupa koji pripadam ja je neka druga grupa, a drugost je nešto što po automatizmu postaje loše. Takođe, u kolektivnim identitetima, emocionalna zaraznost, odnosno, reakcije, onih koji su u okviru određene zajedice, su intenzivnije i, naravno, automatski manje promišljene. Takođe, povećena sugestibilnost je dodatni, da kažem, rizik toga, jer glas grupe dobija autoritet i onda možemo da se nađemo između toga šta ja mislim, šta grupa misli i načine na koji ću komunicirati – kaže specijalista medicinske psihologije.
Brnabić komentarisala gostovanje plenumašice
Predsednica Skupštine Ana Brnabić je prokomentarisala gostovanje plenumašice u Utisku nedelje, gde je ona uporno ponavljala: – Ja nemam ime i prezime, ja sam medij.
– Sada tek počinjemo da naslućujemo razmere zločina koji su političari Đokić, Sinani, Gruhonjić, Bakić i ostali počinili prema generacijama koje su se zadesile na fakultetima 2025. godine.
Uz podršku ili uz tišinu svih onih koji su na našim fakultetima morali da vode računa da zaštite ove mlade ljude, oni su njih zombifikovali, po receptu iz Blokadne kuharice napravili “plenume” – najviše nalik sekti – spremne da se odreknu imena i prezimena, sopstvenih želja, slobodne misli, da postanu “medij”.
Sram bilo sve one – na visokoškolskim ustanovama, u civilnom društvu, medijima, političkim strankama i pokretima – koji su aktivnim odobravanjem, podrškom ili ćutanjem, zarad lične koristi ili ciljeva, dozvolili da se ovo desi generacijama mladih u Srbiji. Napravili ste od njih sektu. Zombifikovali ste ih. Iskoristili ste ih i zloupotrebili.
Ponosna sam što smo se od prvog dana borili protiv ovoga, protiv toga da bilo koja mlada osoba bude samo nečiji “medij”. A to su od njih napravili. I to u vreme dok su bili odgovorni za njihov razvoj, učenje, stasavanje.
Dva profesora sede u studiju dok mlada osoba, umesto slobodne misli, kritičke misli, izgovara da je ona samo “medij” za prenos nekih informacija i umesto da ih to zabrine, da kažu nešto, oni to odobravaju i podržavaju.
Da vam kažem – neće mladi ljudi u Srbiji biti ničiji “medij”, nikada. Borićemo se protiv toga dok je snage u nama – navela je.
(Alo)
