Jonathan Anderson i zvanično odlazi iz Loewe: Šta je sledeće za voljenog modnog čudaka?

Moda obožava dobar preokret. Živi od šapatom izrečenih tračeva na pariskim večerama, zagonetnih Instagram objava i seizmičkih potresa koje izaziva odlazak kreativnog direktora. Ali Jonathan Anderson koji napušta Loewe? To nije samo vest iz industrije koju smo svi već neko vreme čekali da čujemo—to je pravi prelomni trenutak u modnoj industriji.

“Pre jedanaest godina dobio sam neverovatnu priliku: da napišem poglavlje u priči dugoj 179 godina. Od mog prvog dana u Loeweu pronašao sam srodne duše u dizajnerskom studiju i ateljeu, čiji talenat nije imao premca – i još uvek ga nema. Hvala vam što ste delili svoj zanat sa mnom. Tokom proteklih jedanaest godina imao sam sreću da budem okružen ljudima čija mašta, veštine, upornost i snalažljivost nisu poznavale granice – ljudima koji su uvek pronalazili način da kažu „da“ svim mojim ambicioznim idejama. Osrvrćući se unazad, shvatio sam da se brend ne gradi prvom revijom, pa ni prvom godinom revija. Gradi se polako, sezonu po sezonu, godinu za godinom, kroz ono što je ispravno za sam brend. Jedno od mojih najponosnijih dostignuća je pokretanje Craft Prize-a. Stvorili smo platformu koja zaista podržava i daje vidljivost zanatima koji izumiru, mladim stvaraocima, starim majstorima i novim idejama. Hvala timu Fondacije, članovima žirija i ekspertima na njihovom vremenu i posvećenosti. Od prvog dana imao sam viziju o stvaranju kulturnog brenda. Ova ideja se u velikoj meri oslanjala na poverenje i velikodušnost brojnih umetnika, zanatlija, fondacija, muzeja i galerija koji su doprineli svojim radom. Iskreno vam svima zahvaljujem. Hvala svima koji su me podržavali i verovali u moju viziju, kao i svima koji su učinili da svaka revija postane stvarnost. I onima koji su se pojavili u kampanjama, pisali članke, kupovali proizvode ili jednostavno lajkovali objavu – vi ste ovo učinili mogućim. Kažu da sve što je dobro mora doći svom kraju, ali ja se ne slažem. Dok se moje poglavlje zatvara, Loeweova priča će se nastaviti još mnogo godina – i ja ću je s ponosom pratiti.” napisao je rano jutros Jonathan na svom Instagram nalogu i potpisao ga sa “Sa ljubavlju, Jonathan”.

Više od decenije, Anderson je Loewe iz uspavanog španskog brenda pretvorio u opsesiju avangardnih intelektualaca. Učinio je da zanatsko bude seksi, nadrealizam nosiv i nekako uspeo da od kože napravi poeziju. Pod njegovim vođstvom, Puzzle torba postala je moderni klasik, komadi sa revija su izgledali kao muzejski eksponati, a čak je i jednostavna pletena torba postala it aksesoar svakog leta. Njegova era bila je lekcija iz toga kako spojiti umetničku viziju s komercijalnim uspehom—retkost u industriji koja se često muči s oba. A sada, odlazi. Razlozi ostaju nejasni—da li je reč o strateškom povlačenju, kreativnom nemiru ili LVMH igri moći? Kako god bilo, modni svet već oseća posledice. Loewe bez Andersona deluje kao roman bez poslednjeg poglavlja. Ko će sada preuzeti palicu? I još važnije—gde će Anderson napraviti svoj sledeći potez?

Spekuliše se da će se u potpunosti posvetiti svom brendu, JW Andersonu. Drugi šapuću o nečem većem—Dior je ime često pominjano u spekulacijama, i ujedno kuća u kojoj bi se sigurno odlično snašao. Ako postoji neko ko može da spoji duh krojačke veštinr, inteligentnu ironiju i pravu dozu ekscentričnosti u globalnom brendu, to je Anderson. Ali pravo pitanje glasi: Može li Loewe da održi isti zamah bez njega? Ili je Andersonov pečat toliko utisnut u DNK brenda da će svaki naslednik neminovno ostati u njegovoj senci? Jedno je sigurno—ovo nije samo još jedna runda muzičkih stolica u modi. Ovo je kraj jedne ere, ali možda i početak nečeg još neočekivanijeg. A zar moda ne živi upravo od toga? Od nepredvidivosti. Od reinvencije. Od drame.