понедељак, 30.03.2026, 12:48 -> 15:48
Извор: РТС
Аутор: Вера Митровић Кулачин
Ћирилица се званично користи у 12 држава, у којима живи око 250 милиона људи. Лепоту и значај тог писма, кроз савремени уметнички израз, приказали су ученици Школе примењених уметности на традиционалној, годишњој изложби у Библиотеци шабачкој.
Кроз векове, мењала се и прилагођавала. Од старих рукописа до савремених фонтова, постала је много више од графичког знака – део традиције и духа једне заједнице. Младим ауторима је велика инспирација.
“Изабрала сам реч којом ћу се бавити, и то је екологија, одбаченим стварима сам дала нови живот, екологија је интернационална реч и на скоро свим језицима се исто пише”, каже ученица Ања Исаковић.
“Ја сам изабрао слово Р и моја кључна реч је “Реч”. Током истраживања сазнао сам да многе државе у области Балкана, Балтика, северне и средње Азије, користе или су корисиле ћирилицу, тако да сам изабрао да заставе свих тих држава ставим на моје слово”, наводи ученик Алекса Петровић.
Наслеђе, вештина и оригинална ауторска решења, заступљени су на изложби коју већ 24 године заједно организују Библиотека шабачка и Школа примењених уметности.
“Радови на изложби “Ћирилица, светска и наша” представљају заједнички именитељ различитих народа. Дакле, наши ученици су, кроз слово и графем наше ћирилице, али и ћирилице других народа, оживели свако слово, оно је постало прича, свака линија је добила израз, ћирилица је добила ново лице, покрет, боју, облик”, наводи Невенка Ђокић, директорка Школе примењених уметности.
“Специфично за ћирилицу је што је присутна и у земљама попут Монголије и Таџикистанам које нису из тог словенског корпуса језика, врло старо писмо које се проширило међу словенским народима православног обреда и негде у 12. веку постало званично или једино писмо међу њима”, наводи Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке.
У Библиотеци шабачкој, изложени су радови ученика свих образовних профила Школе примењених уметности. Склад слова, саградио је облике и декорисао површине на различитим материјалима, од хартије и платна, до дрвета, глине и камена.
