SKANDALOZNA objava povodom smrti Zorana Vujovića izazvala je burne reakcije javnosti. Ocenjeno je da je pređena granica pijeteta i ljudskosti.
Foto: Printskrin
„Da ga nisu njegovi spalili, danas bi bio u čacilendu ili bi vas šamarao u Guči.“
Ovo je rečenica koju je na društvenoj mreži X napisala novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević, povodom godišnjice tragične smrti Zorana Vujovića, mladića koji je stradao braneći ono što je smatrao svojim ognjištem i domom svojih predaka.
Njena objava izazvala je burnu reakciju javnosti. Brojni korisnici iste mreže poručili su da tu nema nikakve dileme: ovo nije lapsus, nije omaška, nije nezgodna formulacija, već svesna, namerna i zlonamerna poruka, izgovorena bez ijedne trunke pijeteta, ljudskosti ili elementarnog poštovanja prema mrtvom čoveku.
Ovako ravnodušno, cinično i podrugljivo govoriti o stradanju dvadesetogodišnjeg mladića koji je izgoreo u požaru u zgradi Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu tokom protesta protiv otimanja Kosova i Metohije 2008. godine, ne govori ništa o njemu – ali govori sve o onima koji to pišu i dele.
Reakcije na društvenim mrežama pokazale su još nešto: ova objava ogolila je suštinu tzv. blokaderske politike. Nema granica, nema obzira, nema empatije – čak ni prema mrtvima. Kada ponestane argumenata, udara se po grobu. Kada nema snage za dijalog, pribegava se iživljavanju nad tuđom tragedijom.
Nije slučajno što je usledila lavina osuda. Bez obzira na politička opredeljenja, mnogi su poručili isto: sećanje na stradale ne sme biti oružje u dnevnopolitičkim obračunima.
Ali ovde je očigledno reč o onima kojima ni to nije sveto – o pojedincima koji su spremni da i sećanje na mrtve koriste kao sredstvo za ispoljavanje ideološke mržnje i dokazivanje navodne moralne superiornosti.
Foto: Printskrin
Podsetimo, Zoran Vujović (20), student druge godine industrijskog menadžmenta na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, rodom iz Čaglavice kod Prištine, stradao je nakon protesta „Kosovo je Srbija“, održanog u Beogradu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Šesnaest godina kasnije, njegovo ime se ne pominje sa poštovanjem – već sa podsmehom.
Društvo koje se iživljava nad mrtvima više nema politički problem – ima problem sa elementarnom ljudskošću.
(24sedam)
