Novi izveštaj WTA i World Tennis asocijacija pokazuje koliko je problem online nasilja postao rasprostranjen – tokom 2025. godine teniserke širom sveta bile su meta više od 12.000 uvredljivih i zlostavljačkih objava na internetu.
Analizirano je više od 1,2 miliona komentara i objava sa platformama kao što su X, Instagram, Facebook, TikTok i YouTube. Uz pomoć sistema “Threat Matrix”, koji kombinuje veštačku inteligenciju i rad stručnih analitičara, praćeni su sadržaji na 57 jezika kako bi se otkrile pretnje, govor mržnje, seksualno uznemiravanje, rasističke uvrede i drugi oblici digitalnog nasilja.
Hiljade ozbiljnih pretnji i napada
Od ukupnog broja spornih objava, 3.726 slučajeva klasifikovano je kao ozbiljno zlostavljanje. U tu kategoriju spadaju direktne pretnje nasiljem, pretnje smrću, seksualne uvrede i organizovani napadi na pojedine igračice.
Iako je broj uvredljivih poruka ostao približno isti kao prethodne godine, podaci pokazuju da su mehanizmi zaštite postali efikasniji. Uklonjeno je 66 odsto sadržaja koji je označen kao ozbiljno zlostavljanje, dok su pojedini nalozi prijavljeni policiji i drugim nadležnim institucijama.
Tanjug/AP
Kladioci među glavnim izvorima mržnje
Iza statistike o “onlajn nasilju” krije se još jedan ozbiljan problem – veza između sportskog klađenja i napada na teniserke. Prema analizama WTA, veliki deo najtežih slučajeva zlostavljanja dolazi od korisnika koji su nezadovoljni rezultatima svojih opklada.
Nakon poraza igrača ili neočekivanih ishoda mečeva, pojedini kladioničari svoje nezadovoljstvo usmeravaju prema teniserkama, optužujući ih za sopstvene finansijske gubitke.
Podaci pokazuju da je oko 42 odsto svih potvrđenih uvredljivih poruka povezano sa osobama koje imaju veze sa klađenjem, dok taj procenat raste na oko 59 odsto kada su u pitanju najteži oblici zlostavljanja. Problem tako prestaje da bude obična sportska frustracija i postaje oblik organizovanog digitalnog nasilja.
reutesr
WTA traži veću odgovornost
Zbog sve izraženije veze između klađenja i internet napada, WTA poziva kladioničarske kompanije da se aktivnije uključe u rešavanje problema. Ideja je da industrija klađenja pomogne u sprečavanju zloupotrebe svojih platformi i identifikovanju korisnika koji nakon izgubljenih opklada prelaze granicu i upućuju pretnje sportistkinjama.
Brojne igračice poslednjih godina otvoreno su govorile o iskustvima sa online nasiljem. Nakon izgubljenih mečeva pojedine teniserke dobijale su poruke u kojima im se preti smrću, vređaju članovi porodice ili šalju seksualno uvredljivi komentari.
Takvi slučajevi pokazuju da pritisak profesionalnog sporta danas ne dolazi samo sa terena, već i iz digitalnog prostora u kojem svaki rezultat može izazvati talas mržnje.
Tanjug/AP
Mali broj ljudi stoji iza većine napada
Posebno zabrinjava podatak da veliki deo najtežih slučajeva proizvodi relativno mali broj korisnika. Analize pokazuju da je manja grupa upornih naloga odgovorna za većinu ozbiljnih pretnji.
To ukazuje da problem nije samo u velikom broju negativnih komentara, već u ponavljanom i ciljanom uznemiravanju određenih sportistkinja.
Digitalno nasilje kao deo savremenog sporta
“Onlajn nasilje” nad teniserkama deo je šireg problema sa kojim se suočava savremeni sport. Žene sportistkinje često su izložene dodatnim napadima zbog pola, izgleda, privatnog života i javne vidljivosti. Razlika između sportske kritike i nasilja je jasna – kritika se odnosi na igru i rezultate, dok pretnje i govor mržnje ugrožavaju bezbednost i psihičko zdravlje sportistkinja.
Borba protiv ovog problema zato se ne može svesti samo na brisanje uvredljivih komentara. Potrebna je saradnja sportskih organizacija, društvenih mreža, institucija i industrije klađenja kako bi se nasilje ranije prepoznalo, a odgovorni sankcionisali.
Više od 12.000 uvredljivih objava nije samo statistika, već pokazatelj da je digitalni prostor postao novi teren na kojem sportistkinje moraju da se bore za sigurnost i poštovanje.
