– Кada o “nestručnoj makroekonomskoj politici” govore ljudi pod čijim je upravljanjem Srbija imala dvocifrenu inflaciju, recesiju, nezaposlenost od skoro 26 odsto, slabljenje dinara za trećinu, suspendovan MMF aranžman i kolaps više državnih banaka, onda je više nego legitimno reći da je kredibilitet kategorija sa kojom se nikada nisu susreli, a kamoli da imaju pravo da se na nju pozivaju”, poručio je danas ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali.
– Izgleda da je gospodin Šoškić zaboravio da je u periodu 2008–2012, Srbija imala prosečnu inflaciju koja je bila među najvišima u Evropi, da je dinar dramatično oslabio, javni dug eksplodirao, privreda ušla u recesiju, a nezaposlenost dostigla rekordnih 25,9 odsto.
– Izgleda da je zaboravio i da je u tom nekom periodu baš on bio na čelu Narodne banke Srbije. Prosečna plata bila je oko 360 evra, minimalna oko 170 evra, a NPL krediti su dostigli skoro 20 odsto. To su rezultati politike koju su vodili isti ljudi koji danas dele lekcije o “održivom razvoju”.
– Što se tiče Šoškićeve teze da Srbija ima problem jer “plate rastu brže od produktivnosti”, ona u suštini znači da bi građani trebalo da ostanu jeftina radna snaga kako bi neko statistički bio “konkurentan”.
– To nije razvojna politika, već ekonomija niskih očekivanja. I upravo u vreme kada su takve politike vođene, u vreme gospodina Šoškića i ostalih koji bi da se vrate na vlast, Srbija je imala masovno zatvaranje preduzeća, rekordnu nezaposlenost i egzodus radne snage.
Na osnovu te teze gospodina Šoškića, zaključujemo da bi oni, kada bi ponovo došli na vlast, smanjivali plate zaposlenih. Plate za čiji rast, u realnom iznosu, se konstantno zalažemo i borimo, uprkos svim izazovima koji nas prate prethodnih godina, naglasio je Mali i dodao:
– Uostalom, prosečna plata u Srbiji je u decembru prošle godine, po prvi put u istoriji prešla hiljadu evra, dok je minimalna zarada od 1. januara dostigla 551 evro. Za vreme gospodina Šoškića, prosečna plata od hiljadu evra na nivou Republike Srbije bila je samo misaona imenica, a za hiljade i hiljade otpuštenih radnika misaona imenica je bila bilo kakva plata.
– Posebno je neozbiljno govoriti o “gašenju izvoznog potencijala” u zemlji u kojoj je izvoz roba i usluga više nego učetvorostručen u odnosu na 2012. godinu. Sa 11,5 milijardi evra u 2012. stigli smo do 47,7 milijardi u 2025 godini. Da je politika stabilnog kursa i rasta plata uništila konkurentnost, izvoz ne bi porastao preko 315 odsto, niti bi Srbija postala jedna od vodećih investicionih destinacija u regionu.
– Takođe, potpuno je ekonomski nepismeno predstavljati tekući deficit u uslovima snažnog investicionog ciklusa kao dokaz “propasti”. Srbija danas uvozi opremu, tehnologiju, infrastrukturu i kapitalna dobra jer se gradi i investira. To je suština investicionog ciklusa. Da je spoljna pozicija neodrživa, MMF to sigurno ne bi godinama izostavljao u svojim izveštajima. Naprotiv, Srbija već godinama u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa stranim direktnim investicijama, osim 2025. godine, ali za 2025. godinu znamo razloge odlaganja investicija.
– Dakle, zaista je paradoksalno govoriti o “padu investicija”, a istovremeno relativizovati blokade puteva, škola i institucija koje direktno utiču na poslovni ambijent, turizam, transport, trgovinu i investicionu percepciju zemlje. Prošle godine je deo privredne aktivnosti bukvalno bio fizički blokiran. Turizam, usluge i transport su to direktno osetili. Uprkos tome, Srbija je već u prvom kvartalu ove godine ponovo među najbrže rastućim ekonomijama Evrope.
– I na kraju, teza da je ključ ekonomije u 21. veku poljoprivreda i jeftina radna snaga zvuči kao ekonomska politika iz prošlog veka. U većini razvijenih evropskih zemalja poljoprivreda učestvuje sa 1,5–3 odsto u BDP-u. Savremeni rast nose industrija više dodate vrednosti, IКT, usluge, infrastruktura, inovacije i investicije. I upravo u tim oblastima Srbija poslednjih godina beleži najveći napredak.
– I ono što je najvažnije. Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu nije imala decenijama – investicioni kreditni rejting, javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, istorijski najnižu nezaposlenost. To nisu politički stavovi, već merljivi rezultati, koje građani jasno vide, zaključio je ministar Mali.
Podsetimo, ministar je reagovao na izjavu bivšeg guvernera NBS, ekonomiste Dejana Šoškića, koji se pominje kao jedan od kandidata tzv. “studentske liste”, a koji je gostujući na N1 dao viziju svog ekonomskog programa u slučaju da blokaderi dođu na vlast: građani tada mogu da očekuju ili drastično povećanje kursa evra ili drastično smanjenje plata.
– Mi moramo se postaramo da naši proizvodi koji su napravljeni u Srbiji budu dovoljno konkurentni, dakle da budu jeftiniji od konkurencije. Dakle jedan način je ono što je vrlo verovatno nepopularno to je da oslabite vrednost domaće valute i onda proizvod koji napravite u Srbiji u deviznom znaku postane jeftiniji. Drugi način, ono što su uradile pribaltičke države, to je da su napravili nacionalni konsenzus da žele da zadrže fiksni kurs ali to je značilo smanjivanje plata svih zaposlenih pa onda kada imate manje troškove rada onda i vaš proizvod postane jeftiniji i konkurentniji – naveo je Šoškić.
Kurir.rs
