ĐACI završnog razreda osnovne škole, koji nameravaju da upišu neku srednju stručnu školu, moći će u narednoj školskoj godini da izaberu nekoliko novih profila i to iz oblasti šumarstva, mašinstva, elektrotehnike i vinarske industrije.
Foto freepik.com
Cilj otvaranja novih profila je jače povezivanje obrazovanja i tržišta rada kroz praktičnu nastavu u kojoj se stiče funkcionalno znanje. O kojim profilima se tačno radi, i da li će ih biti samo pet već predloženih ili i više, i koliko će dece moći da se upiše, znaće se do početka maja, kada će biti završen Plan upisa za školsku 2026/2027.
U međuvremenu, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković pojasnio je da neka zanimanja, koja će osmaci moći da izberu, do sada nisu bila zastupljena u srednjem obrazovanju.
– Reč je o profilu iz domena vinarske industrije, koja postaje sve atraktivnija poslednjih godina – tehničar vitikulture i enologije. Uvodimo i nove obrazovne profile iz oblasti šumarstva – šumar rasadničar, zatim iz elektrotehnike – tehničar obnovljivih izvora energije i iz mašinstva – mehaničar motornih vozila – rekao je ministar.
Pored ovih, razmatra se i smer elektrotehničar energetike.
Deca koja se odluče za školovanje u novim strukama, mogu da računaju da će brzo dobiti i to dobro plaćen posao. Stručnjaci procenjuju da će najveća navala biti na smer tehničar obnovljivih izvora energije, čiji posao bi bio montiranje solarnih panela i toplotnih pumpi, a plate su od 180.000 do 300.000 dinara. Odmah iza je mehaničar motornih vozila, koji će raditi na klasičnim ali i hibridnim motornim vozilima, a može da zaradi od 180.000 do 250.000 dinara.
Jedno od atraktivnijih zanimanja je i tehničar vitikulture i enologije, koji nadzire uzgoj vinove loze i kontroliše proces pravljenja vina, a plaćen je od 130.000 do 200.000 dinara mesečno. Veliko interesovanje očekuje se i za upis na smer elektrotehničar energetike, koji bi održavao visokonaponske mreže za platu od 150.000 do 200.000 dinara. Takođe, tu je i smer šumar rasadničar koji bi se bavio uzgojem i proizvodnjom mladih stabala i ukrasnog zaštitnog bilja za platu od 70.000 do 110.000 dinara.
Vazduhoplovni sektor najbolje plaćen
Jedna od najpopularnijih škola koju ciljaju mali maturanti je Vazduhoplovna akademija, a jedan od glavnih motiva je zarada, jer se plate u ovom sektoru kreću oko 300.000 dinara i znatno su veće nego u drugim oblastima. Upravo zbog velikog interesovanja đaka za upis u ovu srednju školu i to na smer tehničar vazdušnog saobraćaja, lane je bilo potrebno čak 94,85 bodova.
Takođe, ministar Stanković je istakao da su osavremenjena i tri obrazovna profila iz zdravstva koja su u ponudi – medicinska sestra vaspitač, ginekološko-akušerska sestra i pedijatrijska sestra tehničar, kao i profili u oblasti građevine i arhitekture u domenu zelene tranzicije i novih eko-standarda. Kada je reč o zanatima, biće odvojeni ženski i muški frizer, jer tako diktira tržište.
Da će se svake godine otvarati novi profili kaže i Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
– Obrazovni sistem će pratiti i digitalne trendove, pa već naredne godine mogli bismo da dobijemo smerove za veštačku inteligenciju, veb-dizajn i upravljanje društvenim mrežama, ali i specijalizacije za rad sa električnim automobilima – kaže on.
Inače, srednje stručno obrazovanje u Srbiji pohađa više od 70 odsto svih učenika srednjih škola i oni se školuju na profilima koji traju tri ili četiri godine, a trenutno ima više od 200 različitih programa nastave i učenja stručnog obrazovanja, koji su razvrstani u 14 područja rada: ekonomija, pravo i administracija, mašinstvo i obrada metala, elektrotehnika, saobraćaj, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, zdravstvo i socijalna zaštita, poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, šumarstvo i obrada drveta, tekstilstvo i kožarstvo, geodezija i građevinarstvo, geologija, rudarstvo i metalurgija, hemija, nemetali i grafičarstvo, kultura, umetnost i javno informisanje i lične usluge.
U resornom Ministarstvu ističu da politika upisa u srednju školu prati lokalne, regionalne i globalne promene na tržištu rada, zbog čega se u planiranju polazi od predloga škola i lokalnih samouprava.
Kada je reč o dualnom obrazovanju, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja objavio je Listu obrazovnih profila prilagođenih za ovu školsku godinu na kojoj se nalazi ukupno 95 profila, od čega 38 trogodišnjih i 57 četvorogodišnjih, razvrstanih po područjima rada.
U Ministarstvu prosvete ističu da sistem stručnog obrazovanja u Srbiji uspešno prati principe na kojima se ovaj segment obrazovanja razvija u Evropi.
– Najnovija evropska inicijativa, kojoj je Srbija nedavno pristupila, odnosi se na implementaciju Evropskog okvira za osiguranje kvaliteta stručnog obrazovanja (EQAVET) – ističu iz nadležnog resora.
