Goran Ivanišević, bivši trener Novaka Đokovića, otvorio je dušu i progovorio o početku teniske karijere, sestri koja je imala leukemiju, zbog koje je znao da mora da uspe..
Sestra Gorana Ivaniševića Srđana se razbolela kad je imao 17 godina, preminula je 2019. u 53. godini nakon tri desenije borbe s rakom. Trideset godina trajala je borba njegove sestre sa jednom od najtežih bolesti, leukemijom. Izgubila ju je 2019. posle operacije srca, posle koje se nije probudila. Njegov otac je žrtvovao svoju karijeru zbog Goran, pa ga je Slaven Bilić u emisiji (Ne)uspjeh prvaka na TV Arena pitao da li je osećao veliku odgovornost.
– Otišao sam u Australiju tim avionom bez novca, bez ičega, bez plana. A opcija neuspeha nije postojala. U mojoj glavi nije bilo da neću uspetu. Morao sam da uspem. To je bilo, jednostavno, za sestru. Bio je potreban novac za lečenje. Nekako kao da nisam mislio na sebe. Da sam možda mislio na sebe, možda i ne bih uspeo. To je bilo to. Misija sestra, misija spašavanja nečega, njenog zdravlja. Došao sam u Australiju i sve je krenulo. Moj život se tamo totalno promenio – rekao je Goran Ivanišević.
Osvrnuo se i na pet godina rada sa Novakom Đokovićem s kojim je osvojio 11 grend slem trofeja. Uporedio je to s treniranjem Real Madrida u fudbalu.
– Kada me zvao, kao da te zove Real Madrid i pita te hoćeš li doći. Mislim, već sam u Madridu. Nisam uzeo kofere. Javiću se kući, u Madridu sam. On je institucija i meni sama ta činjenica što je on mene zvao… Tenis je individualni sport. U stvari, gladijatorski sport, samo nema kontakta. Svaki dan moraš da budeš na 300 odsto. Niko te ne pita za zdravlje, niko te ne pita da li možeš. Novak je genijalac jer njemu što je danas bilo dobro, sutra više nije, sutra moramo sve ponovno. Mora biti bolje, uvek se traži nešto bolje. Nisam za to da se mora nešto menjati. Iz onoga što imaš moraš da napraviš najbolje.
Novak je za Gorana najbolji teniser ikada.
– Zašto su najbolji najbolji? Zašto je Federer bio najbolji, zašto je Novak bio najbolji? I on je čovek od krvi i mesa. I sam je rekao, pre svakog meča ga boli želudac, nervozan je u meču, ali to ja vidim. U momentu tačno vidiš da će onog drugog pojesti nervoza. Nega ne pojede nervoza. On je uvek na nivou i on ispliva. Zato je najbolji. Zato postoji ta rang-lista ljudi koji se bolje nose s nervozom, koji se bolje nose s pritiskom, koji se bolje nose s tim stvarima. On je takav, u 100.000 godina rodi se jedan takav. On je imao ovu dvojicu koji su gurali jedan drugoga. Rodžer i Rafa jedan od drugoga napravili su bolje igrače. To je bio trougao koji su vukli jedan drugog. Prvo su bila ova dvojica i onda je došao jedan momak, kog znam od 14. godine i pomutio im je celu tu zapadnjačku teoriju. Sve im je palo u vodu!
