Sredinom tridesetih godina prošlog veka Kraljevina Jugoslavija našla se u jednoj od najvećih političkih i društvenih kriza između dva svetska rata. Povod je bio sporazum sa Vatikanom, poznat kao Konkordat, kojim je Sveta Stolica želela da obezbedi poseban, povlašćen status Rimokatoličke crkve u državi. Ovaj dokument odmah je izazvao snažno protivljenje Srpske pravoslavne crkve i velikog dela javnosti.
U sukobu koji je ubrzo prerastao u otvorenu političku borbu, zvanični Beograd stao je na stranu Vatikana, pokušavajući da sporazum progura kroz Narodnu skupštinu uprkos snažnom otporu. Srpska pravoslavna crkva smatrala je da bi Konkordat ugrozio njen položaj i otvorio vrata političkom uticaju Vatikana u zemlji.
Napetost je dodatno rasla kada je iznenada preminuo patrijarh Varnava. U javnosti su se odmah pojavile glasine i optužbe da je vlada umešana u njegovo trovanje, što je dodatno raspalilo strasti i produbilo nepoverenje između vlasti i crkve.
Kulminacija sukoba dogodila se na ulicama Beograda, tokom protesta vernika i sveštenstva koji su organizovali litiju protiv Konkordata. Demonstracije su prerasle u sukob sa policijom i ostale upamćene kao „krvava litija“, jedan od najdramatičnijih trenutaka političkog života Kraljevine Jugoslavije.
- – Zašto je Vatikan tražio poseban status u Jugoslaviji?
– Zbog čega je vlada stala protiv Srpske pravoslavne crkve?
– Da li je patrijarh Varnava zaista otrovan?
– I kako su protesti pretvorili beogradske ulice u poprište sukoba?
Sve to otkriva Momčilo Petrović u novom izdanju serijala „Istorijska čitanka Kurira“.
Kurir.rs
