Флориан Шварц је студирао иранске и исламске студије у Келну, докторирао на Универзитету Тибинген 1999. године. Био је професор исламских студија у Бохуму и на Универзитету у Сиетлу, држава Вашингтон. Последњих петнаест година води Ирански институт Аустријске академије наука и предаје оријенталне и исламске студије на Бечком универзитету.
Шварц је аутор књига и бројних научних чланака који се баве државним, политичким и глобалним положајем Ирана после Револуције 1979. Што се непосредних резултата војне операције тиче, Шварц је песимистичан. Режим је растрзан и подељен унутар себе, то је тачно, али ни проблеми опозиције нису ништа мањи, напротив. “Опозиција је разједињена и неорганизована”, каже Шварц.
Интервју је објављен у аустријском конзервативном листу Ди пресе. Разговор је водио новинар Виланд Шнајдер. Преносимо овај интервју у целости.
Питање: Доналд Трамп је понудио разговоре прагматичним деловима иранског режима. Колико таква понуда има шансе за успех?
Одговор: У тренутној ситуацији не сматрам то уопште реалистичним. Ко би се сада у иранском режиму уопште усудио да преговара са Трампом, а да истовремено не изгуби образ и сходно
томе остане без легитимитета.
П: Шта се тренутно догађа унутар режима?
О: Власти су рачунале с тим да ће се нешто ускоро догодити. Припремали су се на највишим нивоима. Напад их није затекао изненађене. Али то не значи да су питања наслеђа највишег
иранског вође Али Хаменеија била решена. Он сам није могао да одреди наследника. Због тога је према уставу уређен садашњи трочлани гремијум: председник Масуд Пезешкиан, шеф
правосуђа Голам-Хусеин Мохсени и клерик Алиреза Арафи. Ко ће се ту издвојити међу њима, ко освојити примат, тешко је рећи. Стојимо тек на почетку војног конфликта. Осим тога, у самом вођству Ирана владају велике унутрашње напетости.
П: Који велики блокови постоје унутар режима?
О: Један велики блок чине, као и до сада, снаге револуционарне носталгије. То су они који свим средствима желе да сачувају систем од 1979. Те снаге уживају солидну подршку унутар становништва и безбедносног апарата. Истовремено постоје многи унутар државне власти и у војсци, који су свесни проблема у земљи насталих управо због таквог система. И онда наравно постоје особе које ту имају економске интересе.
П: Коју улогу у томе има Револуционарна гарда?
О: С обзиром на ратно стање, Револуционарна гарда има значајну улогу. Увек је била важан стуб режима. Али ни Револуционарна гарда се не сме схватити као монолитни блок. И међу њима постоје прагматичари.
П: Какве шансе има иранска опозиција да коначно свргне режим?
О: Ради се о томе да не постоји једна опозиција. Ми знамо мало о томе који је степен организације појединих опозиционих група у Ирану. Осим тога, не мислим да се војне операције америчке стране спроводе са планом да се једна одређена опозициона група доведе у положај да одлучује о промени режима.
П: Револуционарна гарда шаље СМС-ове становништву упозоравајући људе да не излазе на улицу. Хоће ли опет бити масовних протеста?
О: Снаге унутрашње безбедности у Ирану су тек у фази загревања. Режим ће све учинити да спречи нове масовне протесте. А и тешко је претпоставити да ће људи у садашњој ситуацији
демонстрирати на улицама с обзиром на крваво сламање протеста у јануару. Људи се боје!
При томе ти масовни протести из јануара, они нису опозициони покрет. Они су израз једног широког незадовољства режимом, економског стања и ограничавања слободе. Али без одређеног степена организације, то не води далеко. То не води никуда.
П: Реза Пахлави, син некадашњег шаха, представља се као нова водећа фигура опозиционих
снага.
О: То да је Пахлави уопште у стању да се нуди као особа која би гарантовала прелаз од исламске репубилике ка демократској форми владавине, показује колико су слабе друге
опозиционе групе.
Није јасно да ли Пахлави располаже са довољно подршке у Ирану, може ли да се ослони на неке организационе структуре. Сигурно је последних седмица добио на профилу као пројекциона површина за многе Иранце. Али то има мање везе с његовом особом, него са одсуством реалистичних алтернатива. Пахлави као политички вођа, то стоји у звездама.
П: У Ирану не живе само Персијанци. Има и других народа, на пример Курда. Они су се критички изразили о Пахлавију.
О: Пахлави изгледа има представу о иранској нацији у којој нема много места за неперсијске групе. Такав став је и иначе довео до раскола унутар опозиционог покрета 2022. Неперсијске групе су истина мањинске, али у одређеним регионима оне чине већинско становништво. То је изазов за сваке иранске власти.
П: С друге стране су опозиционе групе у Белуџистану и Курдистану оне снаге које би могле повести оружану борбу против режима.
О: Курди су већ најавили да ће се борити за ослобођење својих простора. То онда рађа страх у центру да би могло бити сецесионистичких тенденција. То онда делује као хомогенизујући фактор унутар националне персијске већине.
П: Ипак те групе могу да се боре оружано, као делови опозиције.
О: Ја не видим ни једну опозициону групу која у читавој земљи поседјује одговарајућу организациону структуру. Ни једна опозициона група не би била у стању да организује транзицију, чак ни да само у Техерану оружјем преузме власт. А и кад би успела, шта даље? Немачки канцелар Фридрих Мерц је рекао недавно: “Ми сад морамо да размислимо о плану”. Ако тек сада размишљамо о плану, онда је то јако касно.
П: А онда постоје још и Народни муџахедини као наоружане групе, које би у великим градовима могле да постану активне… Можда су они реалан фактор моћи?
О: Врло сумњам да Народни муџахедини уживају значајнију подршку код становништва. Осим тога, напетост између њих и Пахлавија је велика.
П: Па онда шта да се ради?
О: Развој је динамичан. Нажалост војна ескалација конфликта на свим странама није искључена.
