Стотине аутомобила, натрпаних коферима, ћилимима и у најлоне умотаним нарамцима, сјатило се око бензинских пумпи у Техерану, надајући се да ће се, уколико успеју да купе гориво, укључити у непрегледну колону возила која напуштају иранску престоницу.
Велики збег се формирао непосредно након што су на Техеран пале прве америчке и израелске бомбе, означивши почетак сукоба који би могао да одреди судбину лидера исламске револуције и још једном “заувек” промени ову земљу.
Листа за одстрел – Хамнеи, Пезешкијан, Нетенјаху
Први стубови дима уздигли су се из насеља Пасдаран, где се налази команда Револуционарне гарде, док су се, одмах затим, експлозије чуле и на местима на којима се налазе наводно скровиште председника Масуда Пезешкијана, дубоко укопани бункер Алија Хамнеија и низ других “сигурних локација” иранских званичника.
У данима који су претходили “одлучујућој” фази 47 година сукоба Ирана и Запада две команде, америчка и иранска, саставиле су листе за одстрел највиших војних и политичких лидера супротне стране, на којима се налазе ајатолах Али Хамнеи, израелски премијер Бењамин Нетанјаху, те најважнији генерали и шефови обавештајних служби.
Прва жртва овог бомбардовања, тврде Израелци, био је командант Револуционарне гарде Мохамед Пакпур. Уколико се ова информација покаже тачном, генерал Пакпур ће бити пета жртва међу високим официрма ове формације и трећи командант Револуционарне гарде убијен током два мандата Доналда Трампа.
“Можда смо изгубили неколико команданата, али то није проблем”, рекао је ирански министар спољних послова Абас Аракчи у тренутку када су Американци објавили сателитски снимак уништене резиденције ајатолаха Хамнеија.
“Колико ја знам, председник Пезешкијан и ајатолах Хамнеи су живи”, рекао је ирански министар.
Амерички и израелски пројектили гађали су мете у 20 од 31 провинције у Ирану, укључујући и девет великих градова, али и низ циљева уз границу са Ираком, где се, однедавно, налазе лансери балистичких пројектила.
“Дефа-је ватан”, или одбрана отаџбине, како су Иранци назвали нови рат против Америке и Израела, уследила је свега десетак дана пошто је иранска државна телевизија Офогх објавила “листу за одстрел” седам израелских званичника, укључујући премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, шефа Мосада Давида Бареу, министра одбране Израела Каца, начелника генералштаба Ејала Замира, команданта ваздухопловства Томера Бара, шефа војне обавештајне службе Шломија Биндера и шефа Оперативног директората Ицика Коена.
Ларијанијев план за опстанак Исламске револуције
Сличан списак имају и Израелци, па је врховни лидер Али Хамнеи овластио је главног саветника Алија Ларијанија да начини план да Исламска држава преживи нападе Американаца и Израелаца, као и евентуалне покушаје убиства највиших војних и верских званичника.
Убрзо затим, Хамнеи је, наводно, дефинисао неколико одлука којима су именована “четири круга наследника” највиших војних и владиних званичника Ирана. Сваки од њих, такође, добио је задужење да именује још по четири наследника, за случај да страдају у бомбардовању.
Тројицу потенцијалних наследника, још прошлог јуна, именовао је и Хамнеи, али имена могућих будућих владара Ирана нису објављена.
Међу њима, свакако, не налази се Ларијани, који је око себе окупио неколицину највернијих бранилаца тековина револуције – генерала Рахима Сафавија, генерала Мохамеда Халибафа и Алија Хејтазија.
Припреме за рат укључујују и ангажовање иранских прокси снага у региону, па су израелски медији у неколико наврата јављали да су официри Револуционарне гарде преузели директну команду над преосталим снагама Хезболаха у Либану, као и да су јеменски Хути и шиитске милиције у Ираку спремне за рат.
Већ у првом таласу бомбардовања, Израелци су напали положаје Катаиб Хезболаха у Ираку.
Истовремено, у протеклих неколико седмица забележени су покрети снага унутар Ирана, што су Американци протумачили као покушај да се главнина снага измакне са пута првог удара америчких борбених авиона и омогући евентуални противнапад.
Због тога, гро лансера балистичких пројектила премештен је уз границу с Ираком, одакле без проблема могу добацити до Израела и уз обале Персијског залива како би гађали америчке базе у региону. Те маневре пратила је и серија тестирања пројектила у Ормушком теснацу, уском грлу светске трговине енергентима.
Исход седме аванутре Трампове администрације од јануара прошле године лако је предвидети – потомци жртава тражиће освету, Запад ће добити нову генерацију непријатеља, непријатељи Ирана и САД ће свако на свој начин ликовати. Ништа од трајне вредности се неће појавити.
Као и много пута на Блиском истоку у претходних 100 година.
