INVESTITORI NE GRADE GARSONjERE: Najmanji stanovi najtraženiji, ali – Zašto ih nema?

IAKO su najmanji stanovi najtraženiji na tržištu nekretnina, njih investitori najmanje i grade! Ako ih uopšte i grade. Razlog je jednostavan – ušteda novca!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji se godišnje odobri i aktivno gradi između 30.000 i 35.000 novih stanova, a prosečna površina stana je oko 60 kvadrata. Samo tokom maja ove godine prijavljena je izgradnja 3.554 stana, prosečne površine 70,9 kvadrata.

Najmanjih stanova, odnosno garsonjera ima tek oko 5 do 8 odsto u ukupnoj gradnji. Stručnjaci za tržište nekretnina čak i tu brojku dovode u pitanje tvrdeći da garsonjere investitori ni ne grade.

Agent za nekretnine Katarina Lazarević za Direktno.rs kaže da malih stanova bukvalno nema u ponudi.

– U novogradnji uopšte nema malih stanova! Investitori ne grade garsonjere jer im je to skuplje. Naime, moraju da naprave više kupatila, više kuhinja, više odvoda, pa im se ne isplati. Njima se više isplati da naprave stan od sto kvadrata jer tako imaju manje troškove, a računaju da prodajom jednog velikog stana dobiju para kao da su prodali dva mala. To im je matematika. Čak i da im svi stanovi stoje prazni, oni kada jedan prodaju, zadovoljni su – navodi Lazarević.

Kako kaže, u novogradnji nema stanova manjih od 70 kvadrata.

– Godinama se nisu gradili mali stanovi, stanovi za mlade. Čak i kada se starogradnja pojavi na tržištu, to se tako brzo proda, čim se pojavi. Što dovoljno govori koliko je gotovo nikakva ponuda. A dešava se i da u takvim slučajevima vlasnik stana neće kreditnog kupca – ukazuje Lazarević.

Podseća da je nekada svaka zgrada imala i garsonjere, i to uglavnom po jednu na svakom spratu.

– Predratne zgrade su imale na svakom spratu po jednu garsonjeru. Nije to bilo bezveze, tada je imalo funkciju da u njima bude posluga, a sada je to neophodnost. Pogotovo jer imamo kredite za mlade. Jer, kako oni za 100.000 evra mogu veći stan da kupe. Mora da se doda barem oko 70.000 evra za neki mali jednosoban stan koji se, pritom, obično nalazi negde na krajnjoj periferiji grada – ističe Lazarević.

Navodi da kupcima koji imaju budžet od 150.000 evra, bukvalno nemaju šta da ponude, upravo zbog nedostatka malih stanova na tržištu.

– Već sam zato govorila da bi bilo uputno da se izmene propisi, kao što su izmenjeni propisi da svaka zgrada mora da ima određen broj parking mesta, tako bi bilo dobro da svaka zgrada koja se zida ima u svojoj strukturi barem dva, tri mala stana kako bismo rešili taj problem – zaključila je ona.

Inače, najveći broj stanova u novogradnji je onih površine od 46 do 65 kvadrata (dvosobni i dvoiposobni stanovi) kojih u ukupnoj gradnji ima preko 40 odsto.

Trosobni i veći stanovi, oni preko 65 kvadrata, zauzimaju oko 20 do 25 odsto ponude u izgradnji, dok veći broj beleže jednoiposobni stanovi, površine od 30 do 45 kvadrata, kojih ima oko 25 do 30 odsto u novogradnji.

Lazarević upozorava i da se obavezno moraju proveriti svi detalji kako se stan papirološki vodi.

– Ima slučajeva da su ljudi veći stan podelili na dva stana, a da to uopšte nisu zaveli, pa je prilikom kupovine izuzetno važno da kupac proveri kako je stan upisan – napomenula je Lazarević.

(Direktno)