Грађани Србије све чешће плаћају преко кју-ар (QR) кодова и мобилним телефоном, показују подаци Народне банке за треће тромесечје прошле године. Само од јула до септембра обављено је 21,7 милиона трансакција, што је раст од готово 30 одсто у односу на исти период претходне године. Иако део грађана страхује да би на тај начин могао да буде покраден, надлежни упозоравају да је систем потпуно безбедан.
Полако, али сигурно, инстант плаћање потискује употребу готовине и картица. Све чешће плаћамо преко кју-ар кодова уместо у пошти или банци, у свега два-три клика, показују анализе Народне банке Србије.
Само у трећем кварталу на тај начин обављено је више од 22 милиона трансакција укупне вредности од 270 милијарди динара или готово 2,5 милијарде евра.
Да бисте платили инстант, све што је потребно је апликација банке. На почетном екрану је опција ИПС скенирај. Када је кју-ар код, на пример, са рачуна очитан, новац ће бити на рачуну примаоца за свега неколико секунди.
Управо за плаћање рачуна највећи број грађана користи инстант плаћање. До сада је ту опцију одобрило 17 банака и доступна је за око 4,5 милиона грађана.
И једноставније и јефтиније
Александар Станојевић, шеф Одсека за пословну подршку и развој нових производа и сервиса у НБС, истиче да се може плаћати на физичким и интернет продајним местима, као и да се може преносити новац кроз услугу “пренеси”, такозвано P2P плаћање, где се путем броја мобилног телефона са рачуна може пренети новац на рачун другог физичког лица.
Осим што је једноставније, инстант плаћање је привредницима јефтиније. Накнаде које се плаћају банци у просеку су двоструко ниже од накнада за употребу картица и терминала.
Борис Стојановић из Удружења заштитника предузетника и привредника Србије наводи да држава има механизме и начине да додатно охрабри све да користе кју-ар код начин плаћања, али сматра да би требало кренути малим корацима.
“Још увек ни све комуналне службе и телекомуникациони оператери на својим месечним рачунима не штампају кју-ар код. На сајту НБС је јасно дефинисан начин имплементације тог система. Тиме би охрабрили људе да користе кју-ар код, јер је преписивање информација са сваког рачуна у електронско плаћање далеко спорије него скенирање кода”, додаје Стојановић.
Нема разлога за страх
Иако је инстант плаћање све популарније, део грађана и привреде од њега зазире, највише јер се брину где ће новац на крају завршити. У Народној банци уверавају да нема разлога за страх ако се технологија користи исправно.
Александар Станојевић истиче да корисници треба да се придржавају правила која добију од банке, те да у складу са тим плаћају, да чувају свој платни инструмент и не откривају своју шифру.
“Ако корисник има проблем са трансакцијом – да није извршена или није извршена како је желео – треба да се обрати својој банци која ће покренути поступак рекламације и решити проблем. Кориснику ће бити враћен новац ако се закључи да је то била злоупотреба”, додаје Станојевић.
Инстант плаћање ускоро би могло да буде омогућено и преко апликације Вајбер, са којом је Народна банка Србије успоставила стратешку сарадњу. Опција плаћања и преноса средстава преко Вајбера у употреби је у Немачкој, Грчкој и на Кипру.
