На обронцима Троглава у селу Маглич код Краљева гори део борове шуме и ниско растиње. Гашење отежава неприступачан терен. Ветар компликује ситуацију и на Столовима.
Никола Петрић из “Србијашума” рекао је за РТС да је на Столовима укупна површина захваћена пожаром износи преко 1.000 хектара .
“Мањи проценат те површине представљају неки шумски системи, и кроз њих је углавном прошао приземни пожар”, објаснио је, додајући да је местимично долазило и до пожара по крошњама, али да тамо штета углавном није велика. Већину захваћене површине, како је нагласио, чине камењари, голети, пашњаци и ниско растиње.
Упитан колико ће бити потребно времена да се обнови зеленило, Петрић је поручио да ће “природа овде већину ствари урадити сама, као што је и увек чинила”.
Подсетио је да Столови нису по први пут захваћени пожаром и да су, будући да су сува планина, пожари на том подручју релативно чести.
Пошто травната и жбунаста вегетација и предели са камењаром чине највећи део изгореле површине, на тим местима вероватно неће бити потребе за интервенцијом – природа ће, према његовим речима, у релативно кратком року обновити вегетацију, а већ на пролеће се очекује знатно другачија слика терена.
Када је реч о шумским површинама, биће спроведена анализа чим престане опасност од ширења пожара, а пошумљавање ће се вршити тамо где буде неопходно.
Осврћући се на могућност планског пошумљавања ради лакшег гашења будућих пожара, Петрић је рекао да се управо на томе и ради.
“Четинарске шуме јесу тај неки тежи део за гашење”, истакао је, наводећи да се приликом пошумљавања плански избегавају монокултуре и да се прави мозаична структура са смењивањем лишћарских и четинарских врста.
Проблем на терену који је сада горео, према његовим речима, представља то што је реч о неприступачном подручју где се пожар различитом брзином преносио, али је захватио сваку врсту биљног покривача – и храстове изданачке шуме, и борове, и пашњаке.
На питање да ли се приликом будућег пошумљавања узима у обзир и отпорност врста на климатске промене, Петрић је одговорио потврдно, наводећи да се о томе већ води рачуна независно од заштите од пожара.
“Како нам се све више понављају ова лета са малом количином падавина, а са већим просечним температурама, све више се планира садња врста отпорнијих на високе температуре, док се и сам садни материјал бира тако да буде климатски резилијентан”, рекао је Петрић.
