Дигиталне технологије саставни су део одрастања деце. То не може да се промени, али може да се смањи њихов негативни утицај на здравље и развој деце. Фондација “Ангелина” и покрет за децу “Три плус” као одговор на насиље у виртуелном свету, развијају едукативне видео игрице “Добри анђео” с намером да врате блискост, повезаност и поштовање.
Пре него проходају многи малишани науче да рукују мобилним телефонима или компјутером. Та занимација родитељима купује мир у кући, док се не суоче са последицама, да на пример, њихово трогодишње дете не говори.
Слободан Стојићевић из “Дигиталне хигијене” наводи да су људски мозгови формирани до седме године.
“Нису за џабе Језуити рекли ′Дајте нам дете до седме године после са њим радите шта хоћете′. Наша деца расту у дигиталној сфери и гостују у реалном животу. Ником није јасно куда ће то одвести због тога што је ово први пут у историји да нека генерација има овакве могућности. Да је одвојена од традиције и корена, да има више утицаја неко ко је на другој страни планете, него најрођенији”, рекао је Стојићевић.
То је цена када родитељи не контролишу колико дуго и шта малишани прате на интернету. Кад схвате да је време за лечење понекад буде касно.
Анђелко Аћимовић из фондације “Ангелина” истиче да је одсуство емпатије код деце данас велики проблем, који доводи до поремећаја понашања, асоцијалности, поремећаја размишљања.
“Имали смо прилике и код нас, нажалост, да видимо да деца учине такве катастрофалне, невероватне и непојмљиве ствари. Видели смо насиља и убиства“, наводи Аћимовић.
Од 1. јануара, званично, рађа се бета генерација. Њено одрастање у ери вештачке интелигенције не може се ни претпоставити, али се може каналисати, поручују стручњаци.
Из покрета за децу “Три плус” наводе пример да иако је струја опасна по живот, људи знају да је користе.
“Видео игра ′Добри анђео′ направљена је тако да се дете пре свега учи емпатији, како помоћи другоме, како себе поставити у друштву на правом месту, и при том укључити и родитеље”, рекла је Далиборка Несторовић.
Владица Гавриловић, такође члан покрета, наводи да се у игрици “Добри анђео” деца уче шта су добра дела.
“Наш је циљ да та добра дела чине стварно у животу. ′Уступи баки месту у аутобусу′, ′Помози деки да пређе пешачки прелаз′, ′Напиши новогодишњу честитку и неком топлом речју обрадуј некога ко ти је драг”, казао је Гавриловић.
То би могло позитивно да утиче на здравље стање детета, осећај припадности, свест о дигиталном насиљу. Ипак на почетку и крају је породица.
