I nije ovo tako loše…

Otkako se u sezoni 2022/23. vratio u Evroligu, Partizan nikada nije slavio u prvom kolu, i nikada na otvaranju takmičenja nije igrao kod kuće. Gubio je na gostovanjima Albi, Baskoniji, Makabiju i Dubaiju, pa mu je ova večerašnja utakmica u neku ruku poslužila za prekidanje dvostrukog negativnog niza; jer, Partizan ne samo da je (konačno!) u prvom kolu elitnog evropskog takmičenja bio domaćin, već je uspeo i da trijumfuje. I to nad Olimpijom iz Milana (92:76), ekipom koja je često – naročito u Beogradu – umela da mu uzme skalp.

Bio je ovo peti međusobni beogradski okršaj Partizana i Olimpije otkako su se crno-beli vratili na najveću košarkašku pozornicu Starog kontinenta, i ukupno treća pobeda srpske ekipe. Olimpija je, dakle, pred Partizanovim navijačima slavila dva puta, a na korak do treće recke bila je prošle sezone, u drugom kolu, kada je Marko Gudurić promašio trojku za pobedu. Na to mislimo kada kažemo da Manekeni baš i ne leže Partizanu.

Uoči početka sezone, u domaćoj košarkaškoj javnosti stvoren je narativ o tome kako je Partizan ovog leta formirao “Evrokup ekipu”, kako je igrače dovodio s konca i konopca i kako mu se u – utisak je nikad jačem – društvu evroligaša crno piše.

Međutim, daleko je Partizan večeras bio od “Evrokup ekipe”. Jer, teško da bi bilo koji tim iz tog takmičenja tokom gotovo čitavog meča vodio protiv milanske Olimpije, ekipe nakrcane etabliranim evroligaškim igračima poput Marka Gudurića, Aleka Pitersa, Devona Hola, Leandra Bolmara, Darijusa Tompsona…

Partizan je večeras, ako ćemo bez uvijanja, odigrao odlično. U svakom smislu.

Izabranici Đoana Penjaroje bili su izuzetno agresivni tokom čitavog meča, pritiskali su Manekene po celom terenu i ukrali im čak 12 lopti. Prostom analizom karakteristika igrača koje je Partizan ovog leta doveo moglo se pretpostaviti da će to biti izrazito naoštrena, ratnička ekipa, a potvrdu te teze dobili smo već u prvom kolu; niko od Partizanovih protagonista nije štedeo kolena, niko se nije libio da zaore parket, i naravno da su navijači to odmah prepoznali i nagradili.

Pored tog voljnog momenta koji je, reklo bi se, bio na maksimumu, Penjaroja bi mogao da bude zadovoljan i činjenicom da njegova ekipa nije mnogo puta “pukla” u odbrani, i da su preuzimanja, rotiranja i defanzivna komunikacija generalno bili sasvim dobri za početak sezone.

Što se tiče napada, Partizan je pokazao da u arsenalu ima raznoraznog oružja. I da će mu bekovska linija – Karlik Džons, Luka Vildoza, Kajl Olman, Alesandro Pajola i po potrebi Arijan Lakić – verovatno biti primarno, udarno. Jednostavno, svi pomenuti igrači sposobni su da prenose loptu, organizuju napade, svi su izuzetni dobri u prodru, ali i na perimetru. Naročito Karlik Džons, koji je večeras po ko zna koji put pokazao zašto je neprikosnoveni lider ekipe, postigaviši 20 poena, uz 10 asistencija.

Kada je reč o negativnim stranama, večeras je u oči naročito upadao veliki broj promašenih slobodnih bacanja (13/18), kao i povremena brzopletost u tranzicijama, koja je dovodila do jeftino izgubljenih lopti. Naravno, tu treba spomenuti i izvesnu limitiranost na pozicijama krila, ali već se zna da Partizan čeka famozni “NBA cut” kako bi se doselektovao na pozicijama tri i četiri.

Bilo kako bilo, Partizan je u okršaju sa Olimpijom bio veoma, veoma dobar. Iznad očekivanja i sve samo ne loš, i uprkos tome što mu se ta etiketa prišivala pred start sezone. Naravno, i dalje je veoma rano za izvlačenje bilo kakvih zaključaka, ali deluje da navijači Partizana i te kako imaju razloga za optimizam. Umereni, ali optimizam.

Podsetimo, Partizanu sada predstoje tri evroligaška gostovanja – Parizu i Bajernu sledeće nedelje u duplom kolu, a potom i Real Madridu. Crno-beli u Beogradskoj areni zaigrati tek 13. oktobra, kada im u goste dolaze Željko Obradović i njegov Panatinaikos.