POHOD NA BLAGO GRENLANDA Evo zašto Tramp očajnički želi najveće ostrvo na svetu: “Ovo može da bude uporište za napad, a pogledajte samo bogatstvo”

U utorak je Donald Tramp Mlađi stigao na Grenland, arktičko ostrvo za koje je njegov otac, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, izrazio snažan interes da ga kupi, uprkos oštrim saopštenjima grenlandskih i danskih vlasti da ono nije na prodaju.

Tramp Mlađi je prethodno predstavio putovanje kao “malo zabave”, rekavši CNN-u da je, kao “ljubitelj prirode, uzbuđen što će ove nedelje svratiti na Grenland”. Ali, njegov dolazak u utorak je podstakao spekulacije o tome šta njegov otac tačno ima u planu u vezi ove arktičke teritorije. Tramp je izrazio interes za kupovinu Grenlanda još tokom svog prvog mandata 2017-2021, da bi u decembru ponovo oživeo te zahteve, nazivajući to “apsolutnom neophodnošću”.

Buru je podigla njegova nedavna izjava da ne može da isključi mogućnost upotrebe vojne sile ili ekonomske prinude, uključujući povećanje carina, kad je u pitanju preuzimanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom – za koji je takođe izrazio interes.

Tramp ne isključuje ni vojnu prinudu

Na pitanje novinara tokom obraćanja u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago da li bi isključio korišćenje vojne ili ekonomske prinude da bi ostvario cilj da osvoji te dve teritorije, novoizabrani predsednik je odgovorio: “Ne”.

– Ne mogu da vas uverim u vezi nijedne od te dve stvari, ali mogu ovo da kažem: Potrebne su nam za ekonomsku sigurnost – rekao je Tramp.

Istakao je da je posedovanje Grenlanda vitalno za američku bezbednost. Ali, kako piše CNN, stručnjaci ukazuju da Tramp možda gleda i druge aspekte ostrva, poput bogatstva prirodnih resursa – uključujući retke minerale – koji će možda postati dostupniji kako se grenlandski led brzo topi usled klimatskih promena.

Jedinstvena geopolitička pozicija

Grenlad je najveće svetsko ostrvo i dom za oko 56.000 ljudi. Bivša danska kolonija je danas autonomna teritorija i nalazi se na jedinstvenoj geopolitičkoj poziciji, između SAD i Evrope. Prestonica Nuk je bliža Njujorku nego danskom glavnom gradu Kopenhagenu.

– Već dugo se smatra ključnim za američku bezbednosti, posebno radi odbijanja potencijalnih napada iz Rusije – rekao je CNN-u Ulrik Pram Gad, istraživač danskog Instituta za međunarodne studije.

Plovni put Severozapadnog prolaza prolazi duž njegove obale, a ostrvo je deo prolaza oko Grenlanda, Islanda i Velike Britanije, strateškog pomorskog regiona.

Tramp nije prvi američki predsednik koji je došao na ideju kupovine Grenlanda. Kad je Endru Džonson 1867. kupio Aljasku od Rusije za “tričavih” 7,2 miliona dolara, takođe je razmatrao da kupi i Grenland. Na kraju Drugog svetskog rata je administracija Harija Trumana ponudila Danskoj 100 miliona dolara za ostrvo, prema dokumentima koje su preneli danski mediji.

Nijedna ponuda nije prošla, ali su SAD prema odbrambenom sporazumu iz 1951. dobile vazdušnu bazu koja se sada zove svemirska baza Pitufik, na severozapadu Grenlanda. Smeštena na pola puta između Moskve i Njujorka, ovo je najsevernija ispostava američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom ranog upozorenja na raketne pretnje.

Kako je Pram Gad rekao CNN-u, Amerika želi da se osigura da “nijedna neprijateljska velika sila ne kontroliše Grenland jer on može da bude uporište za napad na SAD”.

Obilje retkih minerala

Ono što je Trampu možda još privlačnije su bogata nalazišta prirodnih resursa na Grenlandu, rekao je Klaus Dods, profesor geopolitike na Univerzitetu London. Tu spadaju nafta i gas, kao i retki zemni minerali za kojima je velika potražnja u proizvodnji električnih automobila i vetroturbina, kao i vojne opreme. Trenutno, Kina dominira globalnom proizvodnjom retkih zemnih minerala i već je zapretila da će ograničiti izvoz kritičnih minerala i povezanih tehnologija uoči drugog Trampovog mandata.

– Uopšte nema sumnje da su Tramp i njegovi savetnici veoma zabrinuti zbog kontrole koju deluje da Kina ima – rekao je Dods CNN-u.

On je istakao da Grenland nudi potencijalno bogat izvor tih kritičnih minerala.

– Mislim da je oko Grenlanda reč o tome da se Kina drži dalje – rekao je Dods.

Da li bi zaista moglo doći do kupovine Grenlanda?

Vlade i Danske i Grenlanda su oštro protiv toga.

“Mi nismo na prodaju i nikada nećemo ni biti. Ne smemo da izgubimo našu dugogodišnju borbu za slobodu”, rekao je krajem decembra u postu na “Fejsbuku” premijer Grenlanda Mute Egede.

Njegov prethodnik Kupik Klajst rekao je, međutim, da se Tramp više obraćao američkim nego građanima Grenlanda.

– Ne vidim ništa u budućnosti što bi moglo da utre put za prodaju. Ne možete prosto da kupite zemlju ili narod – rekao je on CNN-u.

“Panika u Danskoj”

Prošle nedelje je Egede rekao da će nastaviti da se zalaže za nezavisnost od Danske i izrazio želju da ojača saradnju sa drugim zemljama. On je u novogodišnjem obraćanju rekao da želi da ostrvo razbije “okove kolonijalizma” i oblikuje sopstvenu budućnost – iako nije pomenuo SAD.

– To izaziva paniku u Danskoj – rekao je Dods.

Deluje da se Danska više fokusira na svoj odnos sa Grenlandom. U decembru je Kopenhagen najavio ogromno povećanje vojne potrošnje za ostrvo, dok je kralj Frederik X čak promenio grb kako bi jasno pokazao svoju nameru da zadrži Grenland.

Grenland je nastojao da poveća svoju nezavisnost diversifikacijom svoje ekonomije dalje od ribolova. U novembru je otvoren novi aerodrom u Nuku u okviru planova za povećanje turizma, ali se ostrvo i dalje oslanja na oko 500 miliona dolara godišnjeg granta iz Danske, što se pokazalo kao velika prepreka nezavisnosti.

A to, kako je rekao Dods, otvara veoma zanimljivo pitanje.

– Šta bi Grenland uradio ako bi Tramp ponudio, recimo, milijardu dolara godišnje za drugačiju vrstu saveza? – upitao je on.