DO BRISELA DVA PUTIĆA U evropskim prestonicama šuška se o novim modelima za brži put do EU: I Srbija ima svoj predlog

Poslednje tri godine, od izbijanja rata u Ukrajini, sve glasnije se spominje da je Evropska unija spremna za prijem novih članica kako bi region odvojila od uticaja Rusije. Ističe se da su reforme jasan put do zvezdice na plavoj zastavi, ali se u tom kontekstu spominju i dva puta koja bi zemlje kandidate dovela do Brisela: fazno i pridruženo članstvo. Analitičari ističu benefite: ulazak na zajedničko tržište i pristup fondovima EU, ali bez prava na veto.

Igor Novaković, direktor ISAK fonda, kaže za “Blic” da je njegov utisak je da će se sve u vezi sa evropskim integracijama rešavati u jednom novom kontekstu, kada bude jasno da li će doći do reforme EU ili ne.

– U svakom slučaju, postoje nove ideje poput faznog pristupanja, ulaska u Šengen ili kako kažu pridruženo članstvo (associate membership), ideja je koja trenutno cirkuliše po krugovima u nekim evropskim prestonicama.Tako da su moguća neka nova rešenja koja bi bila korak do punopravnog članstva. U stvari, omogućila bi nam ulazak na zajedničko tržište i pristup fondovima EU, ali bez određenih političkih prava u okviru EU, a to je pravo veta i pravo na evropskog komesara – objašnjava Novaković za “Blic”.

Podseća da se Albanija u tom smislu već odredila, pa se unapred odrekla toga da ima evropskog komesara, i da će je, ukoliko dođe do proširenja, predstavljati Italija.

Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike, za “Blic” objašnjava razliku između ova dva pristupa:

• Postepeno pristupanje je koncept koji je Evropski savet uveo u svojim zaključcima juna 2023. godine. Ovo odluka je obavezujuća za sve institucije, i vidimo da je njena operacionalizacija uveliko u toku sa Planom rasta, SEPA i drugim inicijativama.
• Pridruženo članstvo je koncept koji nije zvanično razmatran na nivou EU, pa samim tim ni prihvaćen

“Za Srbiju bolje postepeno pristupanje”

On dodaje da je za Srbiju bolja prva opcija.

– Ono što razlikuje ova dva koncepta jeste da postepeno pristupanje vodi punopravnom članstvu, što nije slučaj kod pridruženog članstva. Za Srbiju je u svakom scenariju bolje punopravno članstvo. Prvo, jer je to jedini oblik članstva koji trenutno postoji, a drugo jer Srbija ne zaslužuje da bude drugorazredna članica, a to nije dozvoljeno ni EU ugovorima – kaže Pavković.

EU će u 2029. imati najmanje dve članice

Ova tema je trenutno aktuelna jer je Crna Gora zatvorila pet pregovaračkih poglavlja sa EU, a u kontekstu proširenja se sve češće spominje i Albanija. Tako je komesarka za proširenje EU Marta Kos nedavno rekla da su Crna Gora i Albanija najbliži EU i da veruje da će do kraja njenog mandata 2029. godine EU imati najmanje dve nove članice.

Dotakla se i Srbije, i kazala da u EU ima mesta za nju.

Beograd je, pak, na putu ka Briselu, ali po svoj prilici trnovitom, pošto ni ovog decembra nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje klastera 3.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje predložio da sve države Zapadnog Balkana uđu istovremeno u EU.

Vučić: Sve zemlje ZB zajedno u EU

O tom predlogu je, kako je rekao, razgovarao na sastanku sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije i Antoniom Koštom, predsednikom Evropskog saveta. Nakon tog razgovora je prokomentarisao reakciju Spajića na tu temu i poručio da bi voleo da čuje reakciju premijera Crne Gore na “mnogo važnije teme”.

Postavio je pitanje šta da radimo u slučaju BiH ako Srbija uđe pre nje u EU.

– Onda će Bošnjaci iz Pazara da prelaze tri puta teže granicu da bi došli u Sarajevo i obrnuto. I Srbi iz Bijeljine, Banjaluke, Trebinja, Zvornika i svakog drugog mesta da prelaze tri puta teže granicu nego što je danas, umesto da imamo otvorene granice kao što ja predlažem – kazao je Vučić.

Na sličan način su 2007. godine Bugarska i Rumunija primljene, a Zoran Milivojević, diplomata, je ranije ocenio za “Blic” da Vučićev predlog da sve države Zapadnog Balkana u isto vreme uđu u EU “ima smisla iz četiri razloga”:

• Već se krše principi i norme proširenja EU pogotovo u slučaju Ukrajine gde i dalje traje rat, pa se ne može govoriti o vladavini prava i demokratskim institucijama. Takođe, otvoreno je i pitanje kontrole teritorije kao i u Moldaviji
• Interes EU je da zaokruži ovaj prostor u sferi zapadnog uticaja pre raspleta rata u Ukrajini
• EU je već na sličan način prihvatila Rumuniju i Bugarsku, a to je 30 miliona stanovnika, dok je u državama Zapadnog Balkana upola manje ljudi što “znači da to ne bi predstavljalo problem”
• Geopolitički razlozi su primarni, što se videlo i u slučajevima Rumunije i Bugarske koje su primljene u EU iako nisu ispunjavale uslove

Drugog stava je bio Strahinja Subotić, politikolog, koji je za “Blic” rekao da je “prošao brzi voz za tu opciju”.

– Piše se akt o pristupanju sa Crnom Gorom, a mi ne možemo klaster 3 da otvorimo. Podgorica je pred vratima, a mi na početku staze, ako gledamo broj otvorenih klastera i zatvorenih poglavlja. Crna Gora cilja na to do 2026. ispuni sve obaveze, a onda ratifikovanje akta o pristupanju traje dve godine. Ali, od njegovog pisanja nema jačeg znaka da nema nazad – ocenio je Subotić.

• Najveće proširenje EU bilo je 2004. kada joj je pristupilo 10 država 
• Poslednje proširenje desilo se 1. jula 2013, kada je Hrvatska postala 27. članica
• U međuvremenu je došlo do zamora proširenja unutar EU, ali i zemalja koje su u procesu pristupanja jer on predugo traje.
• EU je uvela sistem klastera u proces proširenja 2020. godine, zamenjujući 35 pojedinačnih poglavlja sa 6 tematskih grupa (klastera) kako bi pregovori bili efikasniji