UKOLIKO želite da usitnite ili ukrupnite devize, to možete da uradite u bankama ili menjačnicama, ali morate da znate da se ta usluga naplaćuje.
Foto: Rui Vale de Sousa/Panthermedia/Profimedia
Zamena efektivnog stranog novca za sitnije ili krupnije apoene usluga je koju banke i menjačnice nisu dužne da obavljaju, ali u skladu sa svojom poslovnom politikom mogu da obave. Naravno, to naplaćuju.
Većina komercijalnih banaka naplaćuje proviziju za usitnjavanje ili ukrupnjavanje stranog novca koja se obično kreće između 1 i 5 odsto od ukupne vrednosti iznosa koji želite da usitnite ili ukrupnite. Često je definisan minimalan fiksni iznos provizije po transakciji, što znači da se usitnjavanje malih iznosa stranog novca uglavnom ne isplati.
Primera radi, u jednoj od najvećih banaka u Srbiji zamena stranog novca za sitnije ili krupnije apoene košta najmanje 80 dinara, odnosno 0,5 odsto od ukupnog iznosa koji se usitnjava ili ukrupnjava. Za svaku banku iznos provizije možete proveriti u tarifniku usluga te banke.
No, ako u menjačnici ujedno obavljate i standardnu konverziju veće količine novca (npr. menjate dinare u evre), radnici će vam najčešće izaći u susret ako ih zamolite da vam daju novac u sitnijim ili krupnijim apoenima, naravno, ukoliko trenutno imaju takve apoene u blagajni.
Ekonomista Ljubomir Madžar za Direktno.rs kaže da nema ničeg spornog u tome što banke i menjačnice naplaćuju uslugu usitnjavanja ili ukrupnjavanja novčanica, ukazujući da ona za građane koji je koriste očigledno ima određenu vrednost.
– To je sasvim u redu. Menjač ima posla sa vama, a čim građani pristaju na to i odlaze u menjačnice da tu uslugu zatraže i plate, znači da ona ipak ima neku vrednost i da je legitimna. U suprotnom, niko to ne bi ni tražio. Za menjača to predstavlja određeni posao, a za građanina uslugu koja mu je potrebna, pa je sasvim normalno da se ona naplati – objašnjava Madžar.
(Direktno)
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
