Govoreći o kritikama upućenim građanima koji su u velikom broju stajali u redovima ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji, Antić je ocenio da takve reakcije dolaze upravo od onih koji su, prema njegovim rečima, svesni značaja crkve i ćirilice za nacionalni identitet.
– Te uvrede dolaze upravo od onih koji znaju da je jedan od stubova identiteta crkva i ćirilica. Kako je rekao Matija Bećković, kada dođe okupator, on najpre napadne crkvu i kulturu, odnosno ćirilicu. Neobično je da danas imamo ljude koji se predstavljaju kao Srbi, žele da vode Srbiju, a istovremeno pokazuju netrpeljivost prema crkvi i ćirilici – rekao je Antić.
Pojas Presvete Bogorodice ispraćen ka Svetoj Gori Foto: Ilija Ilić
– Ti redovi ispred Hrama su trijumf. U vremenu kada se Srbija deli na različite načine, kada pojedini poručuju da izbori neće rešiti probleme i da će se stvari rešavati mimo demokratskih procedura, ovde postoji nešto što je iznad politike. To je velika stvar – poručio je profesor.
Kritike na račun izjava o verskim običajima
– Nemam ništa protiv da svako iznese svoje mišljenje. Ali ne mogu da prihvatim ideje koje vode ukidanju demokratije, situaciji u kojoj na univerzitetima dominiraju ilegalni plenumi i gde iza takvih procesa stoje ljudi koji nikome nisu odgovorni. A kada ni to nije dovoljno, onda se građani koji stoje u redovima ispred Hrama nazivaju mnogobošcima i ljudima koji veruju u magijske rituale – rekao je Antić.
Čedomir Antić Foto: Kurir Televizija
Prema njegovim rečima, takve ocene pokazuju nerazumevanje osnovnih pojmova iz sociologije religije.
– Postoji jasna razlika između poštovanja ikone ili predmeta vezanog za svetitelja i šamanskih ili magijskih talismana. Neko može biti obrazovan i istovremeno biti vernik – istakao je on.
“Građani nisu omađijani”
Govoreći o odnosu dela organizatora protesta prema građanima koji su prisustvovali velikom okupljanju na Slaviji, Antić je ocenio da se prema tim ljudima postupa sa dozom potcenjivanja.
– Vođe blokada ponašaju se prema ljudima koji su bili na Slaviji kao da su njihova svojina, a prema samim učesnicima protesta kao da su omađijani. To pokazuje određeni odnos prema građanima koji imaju pravo na sopstveno mišljenje i izbor – naveo je profesor.
O Dinku Gruhonjiću
Antić je tokom gostovanja govorio i o Dinku Gruhonjiću, iznoseći oštre kritike na njegov račun.
Dinko Gruhonjić Foto: Youtube/Al Jazeera Balkans
– Reč je o čoveku koji je više puta iznosio veoma teške kvalifikacije na račun srpskog naroda. To je osoba koja je svoju profesionalnu i životnu priliku pronašla ovde, a istovremeno pokazuje izrazitu netrpeljivost prema narodu sa kojim živi – rekao je Antić.
On je posebno kritikovao ideju koju pripisuje Gruhonjiću, a koja se odnosi na prenamenu crkvenih objekata.
– Kada neko govori o tome da bi od crkava trebalo praviti pabove, postavlja se pitanje zašto bi takve ideje trebalo da budu prihvaćene kao društveni ideal. Ko je stvorio toliku količinu mržnje i netrpeljivosti? Takva atmosfera nije postojala pre deset godina – ocenio je Antić.
Poređenje Srbije i Hrvatske
Govoreći o političkim prilikama u regionu, Antić je naveo da deo građana Srbije ima legitimnu želju za promenom vlasti, ali da se takve promene moraju odvijati kroz demokratske procese.
Čedomir Antić Foto: Kurir Televizija
– Voleo bih da se vlast menja na svakih pet godina. Međutim, kada pogledamo Hrvatsku, vidimo sistem u kojem je politička konkurencija znatno drugačija nego u Srbiji. U Hrvatskoj ne postoji prostor za kritiku vlasti kakvu danas iznosi deo opozicije u Srbiji – rekao je Antić.
“Živimo u vremenu mržnje”
Profesor je govorio i o odnosu prema istoriji i porastu podrške ekstremnim idejama u regionu.
– Živimo u vremenu mržnje. Čitao sam istraživanje objavljeno u hrvatskim medijima prema kojem je broj građana koji podržavaju Nezavisnu Državu Hrvatsku značajno porastao u odnosu na 2021. godinu. To nije podatak koji je neko izmislio u Srbiji, već nešto o čemu se govori i u samoj Hrvatskoj – zaključio je Antić.
Profesor je ocenio da su dijalog, demokratske procedure i poštovanje nacionalnih i verskih identitetskih vrednosti ključni za prevazilaženje podela koje danas postoje u srpskom društvu.
