Skok masnoća u krvi nakon jela: Koliko brzo raste nivo holesterola i triglicerida

Nivo masti u krvi može privremeno da skoči u roku od nekoliko sati nakon masnog obroka, ali jedan hamburger ili kroasan neće naglo podići holesterol.

Trigliceridi i holesterol su masne supstance, poznate kao lipidi, koje telo koristi umereno i efikasno. Iako jedan masni obrok može privremeno da poveća nivo triglicerida, malo je verovatno da će isti obrok imati direktan ili trenutni efekat na holesterol.

Ipak, dugoročno povišeni nivoi lipida povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Šta su trigliceridi i holesterol

Holesterol i trigliceridi često imaju lošu reputaciju, ali su telu potrebni da bi normalno funkcionisalo:

• Trigliceridi su vrsta masti koju telo stvara iz hrane. Neke masne namirnice, poput putera i ulja, već su u obliku triglicerida. Telo takođe pretvara šećer i alkohol u trigliceride, zajedno sa svim ostalim viškom kalorija. Skladište se u telu za kasniju energiju, često u obliku telesne masti.
• Holesterol učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, proizvodnji hormona poput estrogena i testosterona, i stvaranju žučnih kiselina za varenje masti. Jetra proizvodi sav holesterol koji je telu potreban, dok se dodatni holesterol unosi hranom. Postoje dve glavne vrste holesterola: LDL, poznat kao “loš”, i HDL, ili “dobar” holesterol.

Zajedno sa trigliceridima, oni daju kompletnu sliku zdravlja srca i krvnih sudova.

Kako se menja nivo holesterola i triglicerida nakon obroka

Nakon obilnog obroka, trigliceridi polako ulaze u krv u obliku sitnih paketića i već za sat vremena počinju da rastu, dostižući vrhunac nakon tri do četiri sata. Ovaj proces se dešava dok telo vari i apsorbuje masnoće i naziva se postprandijalni lipidni odgovor.

Holesterol se menja sporije, dok ukupni nivo ostaje stabilan, a raspodela između “dobrog” i “lošeg” holesterola se pomera tek neznatno.

Dakle, nivo holesterola i triglicerida u krvi može da se poveća odmah nakon jela, ali razlika je u tome kako i koliko brzo:

• Trigliceridi: Njihov nivo može početi da raste već 30 minuta do 1 sat nakon jela, naročito ako je obrok bogat masnoćama. Maksimalni porast se obično dešava 3–4 sata nakon obroka, a zatim se polako vraća na bazalni nivo.
• Holesterol: Ukupni holesterol u krvi obično ne osciluje toliko brzo kao trigliceridi. Ipak, udeo holesterola u lipoproteinima (LDL, HDL) može da se promeni posle obroka, ali ove promene su manje izražene i sporije.

Zbog ovih oscilacija, laboratorijske analize lipida rade se na prazan stomak, da rezultati budu precizni i pouzdani.

Kako masni obrok utiče na trigliceride

Nakon masnog obroka trigliceridi u krvi rastu, a intenzitet tog porasta zavisi od osnovnog nivoa triglicerida.

Osnovni (prosečni) nivoi triglicerida se mere analizom krvi i razlikuju se sledeće kategorije:

• Normalno: ispod 150 miligrama po decilitru (mg/dl).
• Blago povišeni: 150 do 199 mg/dl.
• Umereno povišeni: 200 do 499 mg/dl.
• Veoma povišeni: Iznad 500 mg/dl

– Kod zdravih ljudi, nivoi triglicerida dostižu vrhunac tri do četiri sata nakon obroka i vraćaju se u normalu nakon šest sati – objašnjava dr Robert H. Ekel, profesor medicine emeritus na Univerzitetu u Koloradu i bivši predsednik Američkog udruženja za srce i Američkog udruženja za dijabetes.

Ali kod ljudi sa višim nivoom triglicerida, može da bude potrebno 10 do 12 sati da se nivo triglicerida vrati na početne vrednosti.

– Ako osoba ima veoma visoke trigliceride, nivo možda neće pasti na početne vrednosti ni za 12 sati – dodaje prof. dr Ekel za “Everyday health“.

Da li je jedan obrok važan za nivo holesterola i triglicerida

LDL holesterol ne reaguje odmah na jedan obrok – dugoročno povećanje holesterola nastaje usled konstantnog unosa zasićenih i trans masti, kao i prerađene hrane tokom nedelja ili meseci.

Jedan masni obrok, dakle, ne povećava značajno rizik od srčanih oboljenja. Na duge staze, međutim, ishrana bogata zasićenim mastima, šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima može znatno da podigne nivo holesterola i triglicerida.

Dodatni faktori rizika uključuju:

• gojaznost,
• pušenje,
• prekomeran unos alkohola,
• nedostatak fizičke aktivnosti,
• genetiku,
• stariju životnu dob
• i stanja poput dijabetesa.

Najefikasniji način za smanjenje rizika od visokog holesterola i kardiovaskularnih bolesti je održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i prestanak pušenja. U nekim slučajevima, lekari mogu da preporuče i terapiju lekovima, kao što su statini, kako bi se nivo lipida u krvi kontrolisao.

Kako smanjiti holesterol uz pomoć ishrane

Za održavanje zdravog nivoa holesterola i triglicerida važno je fokusirati se na ishranu i način pripreme hrane. Ključni koraci uključuju:

• Ograničen unos zasićenih masti: Nalaze se u masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima, puteru, pavlaci, kokosovom i palminom ulju, kao i prženoj hrani.
• Izbegavanje trans masti: Trans masti su kombinacija tečnog biljnog ulja i vodonika. Tradicionalno su prisutne u prerađenoj hrani, brzim jelima i komercijalnim pecivima.
• Povećan unos rastvorljivih vlakana: Pomažu u snižavanju LDL holesterola, a treba ciljati na 10 do 25 grama rastvorljivih vlakana dnevno. Dobri izvori su pasulj, sočivo, grašak, ovsene pahuljice, voće i citrusno voće.
• Uravnoteženi obroci: Kombinacija voća, povrća, žitarica, nemasnih proteina i zdravih masti održava stabilan nivo lipida.
• Zdrave metode pripreme hrane: Pečenje, kuvanje na pari ili na roštilju, minimalna upotreba zdravih ulja, uklanjanje vidljive masnoće i skidanje kože sa mesa.
• Kontrola porcija i raznovrsnost: Više povrća, smanjena količina rafinisanih ugljenih hidrata, pažljivo korišćenje začina i preljeva sa niskim sadržajem masti.

Da li osobe sa visokim holesterolom u potpunosti treba da izbegavaju jaja

Doktorka otkrila da li su čvarci i slanina za doručak loši za holesterol

Da li osobe sa visokim holesterolom treba da izbegavaju sir