U Italiji 144.822 osobe, kojima je izrečena kazna zbog „manjih“ krivičnih dela, nalaze se van zatvora bilo zobg toga što nije bili mesta u ćelijama, ili što izdržavaju alternativne kazne u socijalnim centrima. Ćak dvadeset odsto njih nije rođeno u Italij, pa predstavljaju vojsku „nevidljivih“, spremnih da počine ponovo kriminalna dela.
Foto: AP
Prema januarskim podacima, čak 30.279 osuđenih su imigranti van zatvora, koji se kreću slobodno itaijanskim gradovima. Ministarstvo Pravde ih klasifikuje kao „odrasle u spoljašnjim kaznenim zonama“, što je način da se na birokratsko-ministarski način kaže da nisu u zatvorskim ćelijama.
Rešetke su zamenjene alternativnim smeštajima na celoj teritoriji Italije. Oni su spremni da počine krivična dela, ne retko i za drugog, dok ih niko ne kontroliše, a vraćaju se na spavanje u dodeljene smeštaje.
Zemlje porekla osuđivanih stranaca su najviše: Maroko 4.571 i Albanija 4.147, zatim Rumuni 3.890, pa 1.824 Tunis, 1464 iz Nigerije, a slede Senegal, Egipat, Peru, Kina, Pakistan, Ukrajina 695, Moldavija 664, slede Nemačka, Švajcarska, Poljska. Ima ih i iz Ekvadora, Brazila, Indije, Bangladeša. Oni su povereni socijalnim centrima, i na „poluslobodi“ bi trebalo da budu nadzirani.
Ali slučajeve njihivog nasilja teško je pobrojati. U Napulju je 12. febraura muškarac (47) napao staricu, koja je pala i razbila glavu. U Bolonji je muškarac (36) udarao ženu u pokušao da je siluje. Dvojica Roma su se obračunavali na ulici sa suparničkim familijama. U Agriđentu je osuđeni napao suprugu, u Askoli Pičeno je drugi uhvaćen da rastura drogu. A ni posle višestrukih počinjenih krivičnih dela takve osobe ne idu u zatvor.
