Zgradu riznice manastira Hilandara čine prizemlje, prvi i drugi sprat. U prizemlju se nalazi radionica. Na prvom spratu se nalaze tri depoa: arhiv, rukopisna knjiga i depo ikona.
Manastirsku riznicu otvara nam otac Simeon, rizničar, koji nam strpljivo pokazuje neprocenjivo kulturno nasleđe Srba.
Arhiv
Prvi depo čini arhivska građa, gde su između ostalog pohranjene povelje od 10. do 17. veka. Ukupno u arhivu se čuvaju 383 povelje – 182 na papiru i 201 na pergamentu. Tu su povelje srpskih kraljeva i careva, ruskih careva, moldavskih knezova i turskih fermana. Monah Simeon nam kaže da su najznačajnije zlatopečatne povelje srpskih i vizantijskih careva. Tu se čuva i osam povelja ruskih careva, od Ivana Groznog pa nadalje.
U arhivu se čuva i Karejski tipik, koji je napisao Sveti Sava 1199. godine, neposredno po osnivanju Hilandara, u svojoj keliji u Kareji, sedištu Svete Gore. To je najstariji sačuvani srpski dokument i sadrži pravila za monaški i isposnički život koja se strogo poštuju kroz sve prohujale vekove, sve do današnjih dana. Tipik je dokument u obliku svitka. Tu su i turski spisi, koji su razvrstani u desetak kutija i sadrže kadijske dokumente, fermane, popise manastirskih imanja… Bogati hilandarski arhiv čuva i razna istorijska dokumenta od 1464. do 1973. godine, koja se odnose ne samo na istoriju Hilandara već i Svete Gore, Srbije i drugih balkanskih zemalja.
Rukopisne knjige
U drugom depou na prvom spratu su rukopisne knjige koje datiraju od 12. do kraja 19. veka. U depou rukopisnih knjiga imamo ukupno 1.265 jedinica građe, od toga 943 ćiriličn rukopisa, 241 jedinicu grčkih rukopisa i 81 jedinicu stare srpske štampane knjige, od toga šest je Inkunabula (najstarije štampane knjige, nastale pre 1500. godine). Nedavno je manastir kupio od jednog Grka srpski rukopis iz 16. veka. Otkud kod njega, ostaće tajna.
Ova biblioteka je od velikog značaja za poznavanje stare srpske književnosti i kulture. Rukopisi su mahom srpski, ali ima i grčkih, ruskih, bugarskih… Mnogi od njih imaju važne tekstove teološke ili istorijske sadržine.
U hilandarskoj zbirci rukopisnih knjiga nalazilo se i Miroslavljevo jevanđelje, koje se sada čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a koje su Hilandarci poklonili kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete manastiru 1896. godine, na povratku s prvih, obnovljenih Olimpijskih igara u Atini, kao znak zahvalnosti jer je odlučujuće uticao da Hilandar ne pređe u bugarske ruke.
Tu se čuva i Romanovo jevanđelje iz 1337. i Izborno jevanđelje iz druge polovine 14. veka, kao i Oktoih prvoglasnik, štampan na Cetinju 1494. godine, i Vlaški oktoih prvoglasnik iz 1510. godine.
Neke od starih knjiga su ukrašene ilustracijama i inicijalima na kojima su predstavljeni svetitelji ili praznici, flora i fauna, što predstavlja sliku vremena i prava su umetnička dela, a najbogatije su pisane zlatom.
Depo ikona
U depou ikona se čuva oko 550 restaurisanih ikona izuzetne lepote i umetničke vrednosti. Što se tiče ikona manastira Hilandara, stvari stoje ovako.
U samom sabornom Hramu Vavedenja Presvete Bogorodice ima oko 300 ikona koje se iznose na celivanje za konkretni praznik ili svetitelja. U depou ikona riznice imamo 550 ikona, u izložbenoj sali još 30 i u pomoćnoj prostoriji riznice još 267 nerestaurisanih ikona.
Računajući da u zidinama manastira Hilandara imamo još 11 crkvica i da svaka ima od pet do deset ikona, dolazimo do toga da samo u zidinama manastira ima preko 1.200 ikona.
Ako znamo da manastir Hilandar na Svetoj Gori ima i druge manje monaške zajednice, koje i same poseduju ikone, onda zbirno broj ikona daleko prelazi 2.000.
Hilandarska riznica sabira i dela primenjene umetnosti – zlatarske predmete, izuzetan duborez, crkveni mobilijar, tkanine, kao i veoma bogatu etno-zbirku.
Drugi sprat – izložbeni prostor
Na drugom spratu je sala sa izložbenim prostorom. Tu je izloženo najvrednije što manastir ima. Između ostalog, ovde se nalaze darovi srpskih vladara – kralja Uroša Prvog, kralja Milutina i cara Uroša Nejakog. Oni su štedro darivali manastir Hilandar bogoslužbenim knjigama, manastirskim dobrima, crkvenim sasudama i ikonama. Tu su najznačajnije i najlepše ikone od 12. pa do 17. veka. S početka 12. veka je mozaična ikona Presvete Bogorodice, pred kojom se, prema predanju, upokojio Sveti Simeon. Oko 1260. godine nastale su ikone Pantokratora (Svedržitelja) i Odigitrije (Putovoditeljica).
Na drugom spratu, u neadekvatnoj prostoriji, čuva se i deo etnografske zbirke – metalni predmeti (buzdovani, mačevi, strele, starinske brave, katanci, antički i vizantijski novac…). Tu su i stara manastirska jevanđelja.
Od monahinje Jefimije, despotice Jelene, ovde se nalaze dva predmeta izuzetne lepote – diptih i zavesa za carske dveri iz druge polovine 14. veka. Tu je i pravi, stari top (najverovatnije iz 14. veka). Zanimljivo je da je ovaj top, koji je branio Hilandar od pirata i pljačkaša, otkriven prilikom nedavnih radova na staroj pekari. Otkrili su ga radnici ispod gomile šuta posle požara koji je teško oštetio Hilandar u 18. veku.
Specijalna zaštita
Kada smo 2024. godine godine oko praznika Svetog Georgija posetili riznicu manastira Hilandara, prekrasne ikone bile su položene na pod, u specijalnim komorama.
Naime, manastir je nedavno iz Italije kupio aparaturu za sterilizaciju. Sve dragocenosti za koje postoji sumnja da su biološki ugrožene (dejstvom insekata ili mikroorganizama) stavljaju se u specijalno dizajnirane komore u koje se ubrizgava azot. U toj atmosferi, bez kiseonika, ništa od štetočina ne može da preživi. Važno je da je metoda bezbedna za ikone i ostale predmete iz riznice, koji se na ovaj način štite od propadanja.
Lepota koja se ovde čuva i zaslužuje divljenje i požrtvovanje svih nas kako bismo je sačuvali – za daleka neka pokoljenja.
IKONA HRISTA SVEDRŽITELJA
Najlepši Hrist na svetu
Za ikonu Hrista Pantokratora, ili Svedržitelja (ikonopisana oko 1260. godine), koja se čuva u riznici manastira Hilandara, neretko se kaže da je najlepši prikaz Hrista na planeti.
On u levoj ruci drži zatvoreno, ukoričeno i biserima i dragim kamenjem ukrašeno jevanđelje i blagoslovi desnom rukom. Monumentalni lik, kao i savršeni odnos lica i tela, svrstavaju ovu ikonu u remek-delo vizantijskog slikarstva. Dar je srpskog kralja Uroša Prvog.
BOGORODICA ODIGITRIJA
Najstarija ikona u riznici
Mozaična ikona Bogorodice Odigitrije je najstarija ikona koja se čuva u riznici manastira Hilandara i predstavlja rad izuzetnog umetničkog kvaliteta koji je radio veoma daroviti ikonopisac.
Ova mozaička ikona nastala je početkom 12. veka i jedina je mozaična ikona u manastiru. Pretpostavlja se da je izrađena u Carigradu ili Solunu.
NEADEKVATNI USLOVI
Znak za uzbunu
Mora se navesti da manastir Hilandar poseduje mnoštvo drugih artefakata od kojih su neki remek-dela srpskog kulturnog nasleđa, a koji se zbog nedostatka prostora u samoj zgradi riznice nalaze na najmanje još 23 lokacije.
Ovo blago se čuva u potpuno neadekvatnim uslovima.
IKONA NEOBORIVA STENA
Zakletva pred Kosovski boj
Čudotvorna ikona zvana Neoboriva stena, potiče iz doba kneza Lazara, iz treće četvrtine 14. veka. Na njenoj poleđini naslikano je poprsje Svetog Save. Delo je ikonopisca srpskog porekla, iz tadašnje Raške škole.
Ova čudotvorna ikona boravila je u manastiru Filokal u Solunu, a danas se čuva u riznici manastira Hilandar.
Predanje kaže da su se pred tom ikonom na kneževoj večeri, uoči Kosovske bitke 1389. godine, srpski velikaši zakleli na vernost Hristu i svome knezu Lazaru, a da je ikona potom vraćena u Hilandar, gde se do danas čuva, pa otuda potiče njen drugi naziv – Lazareva.
BOGORODICA TROJERUČICA
Na igumanskom tronu
Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i monasi je smatraju igumanijom utešiteljkom i zaštitnicom sveg bratstva. Prvo čudo Presvete Trojeručice je isceljenje ruke Svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv Trojeručica. Trojeručica je jedna od najpoznatijih ikona u pravoslavnom svetu. Nalazi se u Sabornom hramu na igumanskom tronu, na mestu igumanije. Izrađena je kao litijska ikona, to jest oslikana je sa obe strane. Na pozadini se nalazi ikona Svetog Nikole, danas monumentalnim stubom skrivena od pogleda. Svake godine 25. jula Srpska pravoslavna crkva svečano obeležava praznik Bogorodice Trojeručice Hilandarske.
Arhitekta Dragomir Krivokuća, rukovodilac obnove manastira Hilandara
GRADIĆE SE NOVI, PODZEMNI DEPO
Projekat riznice nije direktno vezan za saniranje posledica požara u manastiru, ali je predviđen Opštim planom iz 2006. godine, koji je urađen kao osnovni dokument obnove, neposredno posle požara. Postojeća riznica je inače građena između 1965. i 1970. godine po projektu Slobodana Nenadovića, ali njemu nije bilo dozvoljeno da prisustvuje radovima, pa su Grci promenili prvobitni projekat, čak i umanjili jednu etažu. Tako taj objekat nije zaživeo kako je projektovan.
Opštim planom je predviđeno da se radi i riznica i to je sada u fazi projektovanja, jer se obnova od posledice požara polako završava. Kao rešenje je pronađeno i projektom je predviđeno da se napravi novi, podzemni depo, koji bi se nalazio van zidina samog manastira, ali će biti povezan „toplom vezom“ s postojećom riznicom, tako da će se u taj depo ulaziti iz postojećeg objekta. On će biti protivpožarno, bezbednosno i mikroklimatski odvojen i zaštićen, u uslovima koji su mnogo bolji nego što bi postojeći objekat to mogao da pruži. Postojeći objekat je, kao što je poznato, nadzemni i zidan je od kamena uz korišćenje morskog peska i ne može da pruži adekvatne uslove, ni prostorne ni mikroklimatske, za čuvanje pokretnih dobara manastira. Predmeti iz riznice prvenstveno su osetljivi na promenu temperature i vlažnosti vazduha.
Taj projekat riznice, zbog zahtevnosti podzemnog objekta, konstruktivnih problema, logističkih, pa i opreme koja će tu biti ugrađena, sam po sebi će biti skup. Procena je da će koštati nešto preko četiri miliona evra da se kompletno uradi.
Objekat koji će se dograditi je otprilike tri i po puta veći od sadašnje riznice. Mi bi trebalo da imamo oko 240 kvadrata izložbenog prostora (u sadašnjoj izložbenoj sali riznice imamo oko 80 metara kvadratnih prostora, što je tri puta manje) i oko 400 kvadrata depoa.
Tu će, pored ekipa koje manastir angažuje, trebati pomoć stručnih ekipa za određene specijalizovane procese u projektovanju i u krajnjem slučaju i izvođenju i opremanju tog prostora. Prema grubo planiranoj dinamici, taj projekat bi trebalo sledeće godine da krene da se realizuje i da se neke sledeće tri godine etapno radi. Prvo grubi građevinski radovi, onda enterijerski, opremanje i sve ostalo što je neophodno kako bi se obezbedili savremeni i bezbedni uslovi za čuvanje pokretnih dobara neprocenjive vrednosti.
Kada se bude realizovao taj novi depo, onda će se obaviti preseljenje svih pokretnih dobara iz postojeće riznice, s prethodnim tretiranjem. Tada će se, kako je predviđeno, raditi rekonstrukcija postojećeg objekta, gde će se formirati i adekvatne konzervatorske radionice za sve ekipe koje dolaze ovde da rade, pa će svaka od njih imati svoju posebnu radionicu. Trenutno oni koriste samo jedan prostor, gde se smenjuju ekipe iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika iz Novog Sada, Etnografskog muzeja iz Beograda, Narodne biblioteke iz Beograda i Pokrajinskog arhiva iz Novog Sada, jer nema dovoljno prostora kako bi više ekipa moglo istovremeno da boravi i radi na konzervaciji pokretnih kulturnih dobara.
Realno, hilandarska riznica čuva ogroman broj starih spomenika srpske kulture. To je, šire gledano, istorijsko blago celog Balkana i Evrope, ne samo srpskog naroda. Prva asocijacija na Hilandar je da je to verski objekat, ali on je istovremeno i istorijski spomenik i predstavlja kulturno nasleđe Srba. To je ujedno direktni pokazatelj našeg nastajanja i razvoja i naše svesti i pamćenja.
Uglješa Balšić
