BENZINSKE pumpe na Krimu, koji je pod kontrolom Rusije, pogođene su nestašicom goriva u četvrtak, rekli su svedoci.
foto: Sergei Malgavko / Zuma Press / Profimedia
Nestašice su se dogodile nakon što je Ukrajina pojačala napade dronovima na linije snabdevanja poluostrva.
Napadi su takođe oštetili mostove južnog Hersona, rekao je guverner Vladimir Saldo, koga je imenovala Moskva, prema Skaj njuzu.
Haos na poluostrvu
Svedok u Sevastopolju, najvećem gradu Krima, istakao je ozbiljnost nestašice goriva u četvrtak, rekavši da je većina lokalnih benzinskih pumpi ostala bez zaliha i da se bore da se nose sa merama racionalizacije uvedenim poslednjih nedelja.
U krimskom letovalištu Jevpatorija, drugi svedok je rekao da se ispred jedine benzinske pumpe koja još uvek radi formirao dugačak red.
Ukrajina pojačava napade dronovima na linije snabdevanja poluostrva. Lokalne vlasti su uvele racionalizaciju potrošnje goriva, a prijavljena je i nestašica nekih prehrambenih proizvoda. Gorivo se uglavnom dostavlja na Krim drumskim i železničkim saobraćajem preko teritorije na severu koju je Moskva zauzela 2022. godine, ali ove rute sve više prekidaju napadi dronovima.
Ranije je gorivo dostavljano baržama do naftnog terminala u Feodosiji, ali je ovo snabdevanje prekinuto nakon ukrajinskog napada na terminal u aprilu.
U međuvremenu, moskovski gubernator Sevastopolja rekao je da su ukrajinski dronovi tokom noći izazvali manju štetu, sa 33 oborena drona.
Napadi i rusko napredovanje
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da su njegove snage zauzele selo Rozkišnje u istočnoj Donjeckoj oblasti Ukrajine, kao i Okrimivku u susednoj Harkovskoj oblasti.
S druge strane, Kijev je tokom noći izvršio napade na južnu Rusiju, saopštile su vlasti.
Napadi su izazvali štetu, uključujući požar u rafineriji nafte Afipski, koji je u međuvremenu ugašen. Guverner susedne republike Adigeja takođe je prijavio štetu na civilnoj infrastrukturi širom regiona.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je u četvrtak da je nuklearna elektrana Zaporožje na jugoistoku Ukrajine ostala bez svih spoljnih izvora energije nakon noćnog napada na trafostanicu.
Diplomatske inicijative
Događaji se dešavaju nakon što je italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila da evropski saveznici Ukrajine treba da imenuju jednog predstavnika za pregovore sa Moskvom o okončanju rata, tvrdeći da manje grupe zemalja ne mogu predstavljati ceo blok.
– Odavno sam verovala da je neophodno imenovati jednu kompetentnu osobu, koja bi imala poverenje i mandat svih zemalja članica EU da predstavlja Evropu – rekla je ona uoči samita EU i sastanka lidera G7 u Francuskoj sledeće nedelje.
Dodala je da napori za postizanje mira u Ukrajini takođe zahtevaju jaču koordinaciju između Evrope i Sjedinjenih Država, napominjući da to „nije uvek lak, ali neophodan izazov“.
Njeni stavovi odražavaju stavove poljskog premijera Donalda Tuska, koji je ove nedelje naglasio da njegova zemlja nije učestvovala u razgovorima sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim u Londonu i najavio da će uskoro biti održan novi sastanak o Ukrajini, u kojem će učestvovati Varšava i Rim.
U Moskvi se zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin u četvrtak sastao sa ambasadorima Francuske, Nemačke i Velike Britanije i rekao im da njihove zemlje vode „destruktivnu politiku“ prema ratu u Ukrajini.
Francuski ambasador Nikola de Rivijer rekao je novinarima ispred ministarstva da je trojka imala „dobar razgovor“ sa Galuzinom i da će kasnije izdati saopštenje.
Nacrt mirovnog plana
Lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije – koji predvode neformalni bezbednosni savez E3 i glavni su izvor međunarodne podrške Ukrajini – sastali su se sa Zelenskim u Londonu prošle nedelje, gde su podržali njegov poziv na prekid vatre. Na sastanku u Dauning stritu, četvorica su se složila da trenutna linija kontakta između ruskih i ukrajinskih snaga treba da bude polazna tačka za pregovore.
Zaključili su da Ukrajini treba dati pravno obavezujuće bezbednosne garancije, uključujući raspoređivanje multinacionalnih snaga, i da zamrznuta ruska finansijska sredstva treba da ostanu blokirana dok Moskva ne nadoknadi Ukrajini štetu nastalu usled borbi.
Ruski predsednik Vladimir Putin ostaje čvrst po pitanju rata. Međutim, prošle nedelje je sugerisao da bi mirovni predlozi američkog predsednika Donalda Trampa mogli pomoći u okončanju sukoba.
(Indeks.hr)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
