HANTAVIRUS NA KRUZERU: Da li je svet pred novom pandemijom ili je reč o nepotrebnoj panici?

NAKON pojave žarišta na brodu „MV Hondius“ i prvih smrtnih ishoda, društvene mreže su usijane od straha da se ponavlja scenario iz 2020. godine.

Ipak, stručnjaci umiruju javnost i poručuju: ovo nije „novi kovid -19 “, niti grip – biologija ovog patogena je potpuno drugačija.

Drama na luksuznom kruzeru koji plovi pod holandskom zastavom, a na kojem je zabeleženo osam slučajeva zaražavanja hantavirusom, podigla je svetsku javnost na noge. Potvrda da su tri osobe preminule, kao i saznanje da je reč o specifičnom soju „Andes“ koji poseduje sposobnost interhumanog prenosa – odnosno sa čoveka na čoveka – podstakla je lavinu spekulacija o tome da li je čovečanstvo na pragu nove globalne blokade.

Izolovano žarište u zatvorenom prostoru

Epidemiološki niz započeo je početkom aprila na kruzeru koji je isplovio iz argentinskih voda. Prema dosadašnjim rezultatima istrage, „nulta osoba“ je holandski državljanin koji se najverovatnije inficirao pre samog ukrcavanja, tokom boravka u prirodi i posmatranja ptica na lokaciji u blizini Ušuaje, poznatoj po prisustvu glodara koji prenose ovaj virus. Budući da je kruzer specifičan, zatvoren sistem sa zajedničkim prostorijama za boravak, virus je uspeo da se proširi na manji broj ljudi koji su bili u najneposrednijem kontaktu sa „nultim pacijentom“, uključujući njegovu suprugu i brodskog lekara.

Međutim, iz Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) stižu umirujuće vesti. Oni ističu da su ovakve epidemije, iako sa tragičnim ishodom, striktno lokalizovanog karaktera. Potvrda da je zaraženo svega osam osoba od ukupno 147 putnika i članova posade jasno ukazuje na to da je stopa transmisije neuporedivo niža u odnosu na onu koja je zabeležena kod virusa korona.

Zašto hantavirus ne može biti novi kovid?

Ključni razlog zašto je poređenje sa pandemijom iz 2020. godine neosnovano leži u dijametralno različitom načinu širenja virusa. Dok se kovid 19 prenosio izuzetno brzo, kapljičnim putem i aerosolom u gotovo svakom kontaktu, hantavirus je u svojoj osnovi zoonoza. To je bolest koja primarno pogađa glodare, a na ljude prelazi isključivo direktnim udisanjem prašine koja je kontaminirana izlučevinama miševa ili pacova. Čak i u slučaju specifičnog „Andes“ soja, jedine varijante sposobne za interhumanu transmisiju, prenos se događa izuzetno retko. Za zaražavanje je neophodan dugotrajan i veoma blizak fizički kontakt, što drastično sužava potencijalni krug obolelih.Stav Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po ovom pitanju je kristalno jasan i umirujući. Prema rečima dr Marije Van Kerkhove, direktorke odseka za upravljanje epidemijskim i pandemijskim pretnjama u okviru Programa za hitne zdravstvene situacije SZO, ovo nije početak nove kovid pandemije jer se hantavirus širi na potpuno drugačiji način, pa je rizik za opštu svetsku populaciju veoma nizak. Iz ove ključne zdravstvene institucije naglašavaju da, iako virus karakteriše visoka smrtnost koja kod varijante „Andes“ dostiže i do 40 procenata, on jednostavno ne poseduje biološki potencijal za masovno širenje vazduhom kakvo je zabeleženo kod virusa SARS-CoV-2.

Kontrola nad situacijom i međunarodna rekacija

Španske i holandske vlasti, u tesnoj koordinaciji sa SZO, sprovode stroge mere kako bi sprečile širenje zaraze. Dok se kruzer „MV Hondius“ približava Kanarskim ostrvima, predviđeno je da ostane na sidrištu ispred luke Tenerife, odakle će putnici biti prebačeni pod vojnom pratnjom direktno do aerodroma. Najteži bolesnici su već evakuisani specijalizovanim medicinskim avionima u Holandiju, dok se dolazak preostalih putnika očekuje pod strogim karantinskim uslovima.

Istovremeno, epidemiološke službe širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Singapura, prate kontakte putnika koji su napustili brod na prethodnim stajalištima. Iako je ovaj soj virusa opasan, stručnjaci podsećaju na iskustva iz prošlosti: čak i tokom najtežeg izbijanja „Andes“ soja u Argentini 2018. godine, pokazalo se da su standardne mere, poput striktnog karantina i praćenja kontakata, sasvim dovoljne da se lanac transmisije potpuno preseče. Rizik po širu zajednicu je, zahvaljujući brzoj reakciji, sveden na minimum.

Oprez je neophodan, ali mesta panici nema

Sve dok se virus ne adaptira na lakši prenos putem vazduha – što vodeći svetski virolozi i dalje smatraju biološki malo verovatnim scenarijom u bliskoj budućnosti – hantavirus će ostati pretnja samo za specifične grupe. To su prevashodno osobe koje su u direktnom kontaktu sa prirodnim rezervoarima zaraze (glodarima) ili oni koji su u najužem porodičnom krugu sa obolelim.

Slučaj hantavirusa na Atlantiku zapravo je pokazao snagu globalnih sistema za rano upozoravanje, izgrađenih na teškim lekcijama iz prošlosti. Upravo zahvaljujući brzoj detekciji i pravovremenoj izolaciji na otvorenom moru, sprečeno je da patogen dospe na kopno u meri koja bi mogla da ugrozi javno zdravlje šire populacije. Svet možda jeste u pripravnosti, ali naučni podaci govore jasno: nema razloga za strah od nove paralize planete.

BONUS VIDEO: Svuda po Beogradu natpisi – Srbija pobeđuje!