Objavljeni JEZIVI REZULTATI ISTRAŽIVANJA o mladima u Hrvatskoj: Ono što je četvrtina rekla PALI SVE ALARME

Nova studija Instituta za društvena istraživanja pokazuje da bi skoro četvrtina mladih u Hrvatskoj danas podržala ustašku Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH). U odnosu na period od pre pet godina, podrška je u porastu, posebno među mlađim generacijama. Sociolozi upozoravaju na izraženiju društvenu polarizaciju i jačanje ekstremno desnih stavova.

Naizgled jednostavno pitanje, na čiju stranu bi građani stali u Drugom svetskom ratu, antifašističkog partizanskog pokreta ili jedinica NDH, otkrilo je duboke podele u društvu.

Prema rezultatima istraživanja, 17 odsto ispitanika izabralo bi stranu NDH, što je za šest procenata više nego pre pet godina. Istovremeno, 30 odsto građana podržava antifašistički pokret, dok je čak polovina ispitanika ostala uzdržana.

Najveći rast podrške NDH zabeležen je među mladima: 22 odsto ispitanika između 18 i 24 godine navodi da bi podržalo ovu državu, dok među starijima od 55 godina dominira podrška antifašistima.

“Normalizovani ekstremistički pokreti”

Istoričar Hrvoje Klasić ukazuje na širi regionalni problem normalizacije ekstremnih pokreta:

– Mi smo nažalost, i Hrvatska i Srbija, normalizirali te nacionalističke, ekstremističke pokrete kao što su ustaški u Hrvatskoj i kao što je četnički. Sigurno ne treba zanemariti deo mladih ili deo društva generalno koji je ekstremno desni – rekao je Hrvoje Klasić za Blic televiziju.

Regionalne razlike i istorijski kontekst

Istraživanje je pokazalo i značajne regionalne razlike. Dok Zagreb i sever Hrvatske pokazuju veću podršku antifašističkom pokretu, u Dalmaciji je 27 odsto ispitanika navelo da bi stalo na stranu NDH.

Istoričar Nebojša Damnjanović objašnjava da ovakvi stavovi imaju korene u istorijskim migracijama i ratovima:

– Jedan deo se toliko ne pominje, jedan deo osim ovoga što je već rečeno, sadržan je i u tome što se nakon Drugog svetskog rata mnogo toga katoličkog, hrvatskog, pa i proustaškog i ustaškog sveta, oni koji su preživeli rat, te porodice su se preselile iz zapadne Hercegovine, jugozapadne Bosne i Like i naselili su se u dalmatinskim gradovima. To je deo objašnjenja, a deo je, naravno, i ratno vreme devedesetih, kada je na kraju i centar naših pobunjenih Srba bio u Kninu.

Krivica u uticaju javnih ličnosti, influensera…

Sagovornici se slažu da rast simpatija prema NDH među mladima ne dolazi iz obrazovnog sistema, već iz šireg društvenog okruženja, uključujući uticaj javnih ličnosti i influensera.

Klasić ističe da mnogi mladi koji izražavaju podršku ne razumeju istorijski kontekst:

– I kad oni kažu, mnogi od tih, posebno ovi koji su levi birači, kad oni kažu da im izgleda “okej” Nezavisna Država Hrvatska, oni u stvari podržavaju ideju Nezavisne Hrvatske države i to je problem društva i problem politike u Hrvatskoj, što se od 1990. do danas normalizovalo to da je svaka hrvatska država je dobra, svaki nacionalni pokret je dobar, pa onda i ustaški uz sve svoje mane.

Damnjanović dodatno ukazuje na politički kontekst:

– I ti čelnici hrvatski, je l’ da, koliko god neki od njih i bili relativno miroljubivi, imali su izjave u kojima su jasno stavljali do znanja da su na doslednim nacionalnim hrvatskim pozicijama.

Odnos prema prošlosti kao ključno pitanje

Sagovornici zaključuju da nedovoljno poznavanje istorije, kao i sve češće poistovećivanje patriotizma sa radikalnim nacionalnim simbolima, otvaraju prostor za relativizaciju prošlosti. Način na koji se društvo odnosi prema sopstvenoj istoriji, poručuju, biće jedno od ključnih pitanja za buduće generacije.