Naučnici veruju da dve sestre iz sela u Siciliji kriju tajnu dugog života. Imaju 99 i 101 godinu: “Ne odričemo se mesa, sira ni vina”

Đovana Maras ima 101 godinu, a njena sestra Marijanđela 99. Gotovo čitav život provele su zajedno u sardinskom selu Bolotana, a njihov način života sada je privukao pažnju naučnika koji pokušavaju da otkriju zašto žene iz ovog mesta žive toliko dugo.

Sestre su u mladosti zajedno vodile uspešan krojački posao, a nakon odlaska u penziju putovale su svetom. Nikada se nisu udavale i kažu da su oduvek želele da žive po sopstvenim pravilima.

– Jednom je neko došao i od roditelja zatražio moju ruku. Rekla sam im da mu poruče da ode. Žena bi barem trebalo da zna ko će joj biti muž – ispričala je Đovana za “Gardijan”.

Njena sestra ima sličan stav.

– Nisam želela da se udam. Idem svojim putem, ne treba mi ničija podrška – kaže Marijanđela.

Selo u kojem žene doživljavaju stotu

Bolotana, selo sa nešto više od 2.200 stanovnika, privukla je pažnju istraživača zbog izuzetno velikog broja dugovečnih žena. Postoji mogućnost da postane šesta svetska „plava zona“, kako se nazivaju područja sa neuobičajeno velikim brojem stogodišnjaka.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Frontiers in Aging“ pokazalo je da 13,8 odsto žena iz Bolotane koje dožive 70. godinu stigne i do stote. Prema istraživanju, selo je po dugovečnosti žena drugo u svetu, iza Hongkonga.

Analiza demografskih podataka pokazala je i da je 38 osoba rođenih u Bolotani između 1900. i 1925. godine doživelo više od 100 godina, što je stopa dugovečnosti 57 odsto viša od italijanskog proseka.

U selu trenutno živi šest stogodišnjakinja, a najstarije, Tonija Điljo i Madalena Falki, imaju po 102 godine.

Ne odriču se mesa, sira i vina

Naučnici proučavaju genetiku stanovnika, ali i njihovu ishranu, fizičku aktivnost i društvene veze. Đovana i Marijanđela i dalje same kuvaju i jedu jednostavnu i raznovrsnu hranu. Ne pridržavaju se ekstremnih dijeta, niti su izbacile meso, sir ili vino.

Marijanđela čak i sa 99 godina sama odlazi u kupovinu, što u Bolotani znači spuštanje i penjanje strmim ulicama.

Aktivan život karakterističan je i za druge dugovečne žene iz sela. Filomena Skarpa, nekadašnja profesorka koja je ove godine proslavila 100. rođendan, u devedesetim je počela da uči nemački. I dalje dva puta nedeljno vežba sa ličnim trenerom.

– Ne želim da sedim skrštenih ruku, zato dva puta nedeljno odlazim kod ličnog trenera. Ne mogu ceo dan samo da sedim – kaže ona.

Naučnici istražuju šta ih povezuje

Bolotana se nalazi u planinskom području Sardinije, a strme ulice stanovnicima praktično nameću svakodnevno kretanje. Okolina je dobro očuvana, dok mnogi meštani i dalje jedu voće i povrće iz sopstvenih bašta.

Istraživačima je, međutim, posebno zanimljiva snažna povezanost među ženama.

– Primetio sam izražen osećaj sestrinstva. To mi se učinilo prilično neobičnim i želeo bih da ga naučno istražim – rekao je Đovani Mario Pes, vođa istraživanja i jedan od tvoraca koncepta “plavih zona”.

Gradonačelnik Bolotane Frančesko Mankoni smatra da važnu ulogu ima i odnos zajednice prema starijim ljudima.

– Ovde postoji prirodna privrženost starijima, bilo da dolazi od članova porodice, komšija ili prijatelja. Selo veliku važnost pridaje tome da stariji stanovnici mogu da ostanu u svojim domovima – rekao je Mankoni.

Naučnici još nemaju konačan odgovor na pitanje zbog čega žene iz Bolotane toliko dugo žive. Dosadašnja istraživanja, međutim, ukazuju na kombinaciju genetike, svakodnevnog kretanja, jednostavne ishrane, samostalnosti i snažnih veza sa porodicom, prijateljima i komšijama.

Bonus video: