“Samo dve vrste ljudi će uspeti u eri veštačke inteligencije”! Milijarder upozorava: Fakultet nije sigurna karta

Radnici širom sveta – od generacije Z do bejbi bumera – sve više traže načine da „osiguraju“ svoje karijere u eri u kojoj veštačka inteligencija preti da fundamentalno promeni tržište rada. Generalni direktor kompanije Palantir Technologies, Aleks Karp, nudi jednostavan, ali prilično radikalan stav: budućnost pripada samo dvema grupama ljudi.

Dva puta do sigurne karijere

„Postoje u osnovi dva načina da znate da imate budućnost“, rekao je Karp. „Prvo – imate profesionalno, praktično zanimanje. Drugo – vi ste neurodivergentni.“

Prva kategorija odražava trend koji sve više potvrđuju tržišta: vešte zanatlije – od električara do vodoinstalatera – teško je automatizovati i sve su traženiji. Razlog nije samo nedostatak radne snage, već i ogromna ulaganja tehnoloških kompanija u infrastrukturu kao što su centri podataka.

Druga kategorija je ličnija. Karp otvoreno govori o životu sa disleksijom – poremećajem koji utiče na čitanje, pisanje i obradu informacija. Uopšteno govoreći, neurodivergencija takođe uključuje stanja kao što su ADHD i autizam.

Prednost “različitog razmišljanja”

Prema Karpu, upravo ta kognitivna razlika može postati prednost u eri veštačke inteligencije – ne zbog same dijagnoze, već zbog načina razmišljanja koji često prati takve ljude.

U svetu kojim dominira automatizacija, tvrdi on, uspešni će biti oni koji nekonvencionalno razmišljaju, preuzimaju rizike i stvaraju originalne ideje.

Drugim rečima – oni koji su „više umetnici nego operateri“.

Prema istraživanju Gartnera, čak petina prodajnih organizacija iz kompanija sa liste Forčun 500 planira da aktivno zapošljava neurodivergentne talente do 2027. godine, kako bi poboljšale poslovne rezultate.

Palantir: Kladite se na različite profile

Kompanija Palantir Tehnolodžiz je već institucionalizovala ovaj pristup kroz program „Neurodivergentna stipendija“, namenjen ljudima koji razmišljaju van standardnih obrazaca.

„Neurodivergentne osobe će igrati nesrazmerno veliku ulogu u oblikovanju budućnosti Zapada“, navodi se u programu.

Paralelno sa tim, Palantir takođe razvija alternativu klasičnom obrazovanju – „Stipendiju za meritokratiju“, program za srednjoškolce koji ne idu na fakultet. Učesnici dobijaju oko 5.400 dolara mesečno, sa jasnom porukom: preskočite dugove, uštedite godine života i izgradite karijeru sada. Najbolji među njima dobijaju stalni posao u kompaniji.

Fakultet više nije sigurna karta

Kako početne pozicije za mlade sve više nestaju, raste i skepticizam prema tradicionalnom obrazovanju. Karp, iako ima diplomu Univerziteta Stanford i doktorat sa Gete univerziteta u Frankfurtu, otvoreno upozorava:

„AI će uništiti poslove u humanističkim naukama… ako nemate dodatnu veštinu, to će biti teško prodati na tržištu.“

Suprotno mišljenje: Humanističke nauke dobijaju na vrednosti

Međutim, deo tehnološke elite ima potpuno drugačiji stav.

Haime Tivan iz Majkrosofta smatra da će u eri veštačke inteligencije veštine razvijene humanističkim obrazovanjem postati ključne: kritičko razmišljanje, fleksibilnost, sposobnost prilagođavanja i duboko razmišljanje.

Danijela Amodei iz Antropika deli sličan stav, rekavši:

„Ono što nas čini ljudima biće važnije nego ikad – komunikacija, empatija, radoznalost i želja da pomognemo drugima.“

Tržište rada nije podeljeno po diplomama – već po sposobnostima

Najvažnija poruka ove debate je jasna: Tržište rada ulazi u fazu u kojoj formalno obrazovanje više nije garancija uspeha. Traženi će biti ili oni koji rade ono što veštačka inteligencija ne može (zanati) ili oni koji razmišljaju na način koji veštačka inteligencija ne može da kopira (kreativci, inovatori).

Sve između polako nestaje.

(Fortune)