Balkanac se uselio u najjeftiniji stan koji je našao na oglasima! Evo koliko su mu naplatili 18 kvadrata: Žestoka polemika na mrežama

„Selio sam se mnogo puta po Dalmaciji zbog stanova. Da li je moguće da su stanodavci postali toliko odvratni i da cene toliko napuhavaju? Na primer, dva puta mi se desilo da moram davati 700 evra za stanove od oko 65 kvadrata, potpuno neuređene, bez garaže, sa starim stolicama i prozorima. O vlazi da ni ne pričam. Recite vi svoja iskustva, jer ovo je postalo neverovatno“, napisao je korisnik.

Neki odgovori:

„Nisu ni ranije iznajmljivali te stanove za 300 evra iz dobrote, nego zato što više od toga nisu mogli dobiti“,

„Postoje države gde je podstanarstvo kontrolisano, koliko možeš dići rentu i kakav stan možeš dati u najam. Inspekcija dolazi na prvi prigovor“,

„Nema ništa od zakonske regulative. Ako postaviš gornju granicu, niko neće ulagati u stanove za najam jer se ne isplati.“

Država gradi stanove

Korisnik PaymentLegitimate761 objasnio je kako stvari funkcionišu u nekim zemljama gde stanovi niču kao pečurke posle kiše, uglavnom za iznajmljivanje.

„Država gradi stanove, a deo ide agencijama za iznajmljivanje. Ljudi takođe kupuju stanove kad se grade nove zgrade. Kada država ima proizvodnju, tipa brodogradilište ili autoindustriju, postoji potreba za smeštajem radnika. Zgrade se prave po šablonu u blokovima, što dugoročno smanjuje cenu materijala i rada.

Agencije brinu o tim zgradama i održavanju, a država delimično finansira, pa cene najma ne mogu biti previše visoke. Za razvoj grada potrebno je da mladi odsele od roditelja i plaćaju porez. Država te gleda kao poreznog obveznika i omogućava ti pristup društvu i poslu. Tako se kontroliše najamnina da ljudi mogu živeti. Krediti su povoljni, kamate niske. Ovo što Hrvati plaćaju za stanove retko gde postoji.“

„Kada se država bavi biznisom, često sve završi katastrofalno. Ako nisi snalažljiv, zaboravi. U zapadnim državama tipa Švedska, postoji javno-državno partnerstvo, ali privatni kapital gradi stanove, ne političari. Ipak, i tamo najviše nedostaje stanova jer se privatnom kapitalu ne isplati graditi.“

„Primer je Berlin. Gradske vlasti su zabranjivale prekomernu gradnju i povećanje najma. Rezultat? Niko ne gradi, a cene postojećih stanova su otišle u nebo.“

Stanovi po visokim cenama

„Nema izbora. Svi stanovi su po visokim cenama. Normalnija cena je u udaljenom mestu u privatnoj kući, suteren garsonjera. Još ti naplate polog od 400 evra da ne bi oštetio luksuzni nameštaj. Trenutno sam u Zadru u najjeftinijem stanu, 18 kvadrata, plaćam 500 evra.“

Stanovi u lošijim četvrtima

„Možeš naći stan u manjem gradu ili u lošijim četvrtima. Ljudi to vide kao izvor zarade i previše ulažu, pa oni sa više nekretnina samo gomilaju još više, a nekima je prvi stan nedostižan. Problem su i troškovi života, ali niko se ne žali zbog povećanja dopunskog osiguranja ili skupljih kafa.“

„Odes u UK, Nemačku, Austriju i platiš 1.200 evra za sobu u stanu od 65 kvadrat koji deliš sa još dva para. Vratiš se u Hrvatsku i naši stanodavci ti postaju zlatni. Svi žele što više zaraditi. Kad tražiš posao, biraš najbolje uslove. Isto važi i za stanodavce – neće ti dati 500 evra ako može dobiti 700. Oba pokušavate da izvučete maksimum.“

„Moj prijatelj u Nemačkoj plaća stan 600 evra, u Beču 1200 evra. Stanodavci su potpuno drugačiji nego u Hrvatskoj. Plate su 2,5 puta veće.“

(Dnevno.hr)